|
Четврта гимназија је школа која се воли.
У њој се освајајају знања и признања, упознају светови, утврђују вредности, стичу врлине, откривају таленти и проналазе путеви у будућност. Она је место непроцењивих сусрета са другима, али и са самим собом. Зато је супер фора бити ђак Четврте гимназије. Зато смо и овај свој кутак на интернету назвали – Super 4A blog! / Супер фора блог! |
|
|
Разговор водила: Софија Слијепчевић
 Професорке Снежана Параносић и Драгана Латовљев на представљању пројекта "Један дан без трошења" На који начин је дошло до учешћа IV гимназије у Београду на конкурсу „Генератор ЕДУ“, питали смо професорку Снежану Параносић:
„Већ три године водим програм Финансијска писменост, а више од десет година и програм Предузетништво у нашој школи. Кроз рад са ученицима, али и као дугогодишњи одељењски старешина, из прве руке сам увидела колико млади слабо познају основне финансијске појмове као што су штедња, инвестиција, буџет, камата, кредит… па чак не увиђају ни разлику између жеља и потреба. Током радионица, али и кроз свакодневне разговоре са колегама који и сами, као одрасле особе, осећају последице недовољног финансијског образовања, постало ми је јасно колико је важно систематски развијати ове вештине код младих – на време и на прави начин. Када је ОТП банка расписала конкурс „Генератор ЕДУ“, препознала сам то као прилику да знање и искуство из учионице преточим у ширу кампању – животну лекцију која има потенцијал да мења обрасце понашања и размишљања. Током развијања пројектне идеје схватила сам да желим да укључим још колега, како би пројекат био садржајнији. Да бисте наставили са читањем кликните на Rеаd Mоrе.
0 Comments
Аутор текста: Душан Луковић
Ових дана у Четврту гимназију стигла је једна лепа вест. Коначно смо успели да добијемо своје место на листи школа из Србије које ће добити Мејкерс лаб (Makers Lab). За оне који немају никакву идеју о томе шта је заправо Мејкерс лаб, ево кратког објашњења: То је иновативни простор, који ће се оформити у средњим школама, у коме ученици и наставници заједно истражују, стварају и повезују се међусобно, али и са локалном и широм заједницом. Замишљено је да, кроз рад у Мејкерс лабу, ученици и наставници, на неуобичајен начин, приступају образовним садржајима и решавању проблема у настави и ван ње. Циљ ових специфичних школских лабораторија је, на првом месту, да ученике који су заинтересовани за такозване SТЕМ дисциплине, али и за различите облике креативног изражавања, охрабре и обезбеде им подстицајан амбијент у ком ће, уз адекватну подршку, моћи да истражују, усмеравају и развијају своја интересовања. Кроз мултидисциплинарни приступ различитим темама, у различитим областима рада, кроз експерименте, креативне радионице и успостављање везе између формалног и неформалног образовања, ствара се инспиративно окружење у ком се учи кроз праву стваралачку размену знања и идеја.
Слика позајмљена са:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/novi-mejkers-lab-za-jednu-od-najvecih-skola-na-jugu-srbije
Хтели смо да о свему овом сазнамо нешто више и конкретније, а права особа за разговор о томе је професорка Снежана Параносић, на чију иницијативу је наша школа и конкурисала за Мејкерс лаб. Зато смо професорки Параносић упутили неколико питања, како бисмо добили информације из прве руке.
Наше прво питање било је – откуда Мејкерс лаб у Четвртој гимназији?
Није то ишло тако брзо и једноставно. Мејкерс лаб смо успели да добијемо тек из другог покушаја. А и овај пут на конкурс је стигло више од сто пријава из преко шездесет градова широм Србије. Зато је требало добро осмислити предлоге пројеката и конкретних активности које би биле релазиоване у овом простору, ако га добијемо, што је био први услов приликом конкурисања за Мејкерс лаб. Након темељних истраживања и утврђивања потреба наших ученика и склоности наших наставника, определила сам се за три пројекта, које ћемо инцијално спровести када добијемо Мејкерс лаб: Креативна акдемија - Сценски наступ и предузетничке вештине, Глобални изазови кроз драму и медије и Креативно предузетништво кроз дизајн и медије. Конкурсној комисији која је прегледала све приспеле пријаве наше су се идеје очигледно допале и ето, нашли смо се међу изабранима.
Шта је заправо Мејкерс лаб, чему служи и какву опрему подразумева?
Мејкерс лаб је простор за учење на један неуобичајен начин који интегрише савремене технологије са креативним приступима образовању. Опрема коју ће приликом формирања те образовне лабораторије школа добити постаће наше трајно добро и служиће генерацијама ученика и наставника за развој иновација, практичног знања и тимског рада. Свака Мејкерс лабораторија опрема се у складу са предложеним активностима у пројекту, али се временом може допуњавати уз подршку компаније Нордеус која пуно улаже у образовни систем и која, у сарадњи са другим партнерима, омогућава да овакви простори у школама заживе и трајно функционишу. Ученици и наставници ће моћи да користе разноврсну опрему као што су рачунари са софтвером за графички дизајн, (Canva, GIMP, PhotoShop), висококвалитетни штампачи за рекламне материјале, 3D штампачи, ручни и електрични алати за израду прототипова, аудио-визуелна опрема, алати и конструктивни елементи за израду сценографија, микрофони, камере, рефлектори... Активности ће се спроводити по циклусима, како би простор могао да буде доступан свим ученицима и наставницима наше школе. Које су користи за ученике, наставнике и школу од Мејкерс лаб-а ? Оно што сматрам веома важним је да ће Мејкерс лаб омогућити нашим ученицима да кроз практичан рад савладају различите дисциплине, развију своју креативност и припреме се за изазове 21. века. Потреба за STEАM дисциплинама у 21. веку постале су кључне због све бржег технолошког развоја и глобалних изазова који захтевају иновативна решења, а ово би могла бити одлична припрема за то подручје. Унапређујући практичне вештине у науци, технологији, инжењерству, уметности и математици (STEAM), истовремено ће развијати своје спосонбости креативног и критичког размишљања, као и спремност за тимски рад. Конкретно, ученици ће учествовати у пројектима попут графичког дизајна, израде сценских модела, развоја прототипова за своје креативне идеје у пољу наука... Наставници ће се кроз овакав рад са ученицима укључити у савремене образовне токове и усавршити методе као и вештине примене нових технологија у настави. Мејкерс лаб подстиче мултидисциплинарни приступ, па то омогућава сарадњу међу колегама који предају различите предмете. У ову прву фазу реализације пројекта укључени су наставници су својим досадашњим деловањем показали да имају вољу, умећа и компетенције да заједно са ученицима остварују многе лепе замисли у којима до изражаја долазе креативност и посвећеност. Међу њима су Ивана Лазаревић (за област биологије, и ученичког предузетништва), Драгана Латовљев (за област нформатике и рачунарстве, али и друге различите облике креативног изражавања), Бранијета Конџуловић (за подручје медијске писмености, рад у новинарској секцији и покретање пројеката за укључивање школе у европско образовно окружење), Марија Ледински (психолог, која пружа подршку и континуирано партиципира у различитим пројектима), Мирјана Манчић (која је оријентисана на међупредметно повезивање у настави), Милена Кларић (за пружање подршке у области ИКТ у школи), Николина Радовић (коју одликује широко поље креативног деловања уз пожртвованост и снажан подстицај ученицима у остваривању различитих идеја) и моја „меленкост“, Снежана Параносић (за области уметности и дизајна, графичког дизајна, грађанског васпитања и ученичког предузетништва). Ово је наш почетни тим, а очекујем да ће се и други наставници прикључити током времена и значајно допринети својим идејама и ангажовањем. Поменули сте STEAM. Можете ли за оне који не знају објаснити шта је то тачно и како је повезан са радом Мејкерс лаб-a? STEAM је мало проширени савремени приступ образовању који обједињује науку (Science), технологију (Technology), инжењерство (Engineering), уметност (Arts) и математику (Mathematics). Ново у томе је што се пажња сада обраћа и на подручје уметности (Arts). За разлику од традиционалних модела, STEAM приступ наглашава интердисциплинарно учење, где ученици кроз практичне пројекте истражују и решавају реалне проблеме, интегришући знања из различитих области. Циљ је непосредније повезивање теорије и праксе, развој критичког размишљања, креативности и иновација, кроз непосредно искуство и припрема ученика за каријере будућности, кроз стицање вештина као што су решавање проблема, рад у тимовима и употреба савремених технологија. Да ли је наша школа имала нека искуства која се могу довести у везу са Мејкерс лаб-oм? Не, никада није имала овакву лабораторију. Али многи наставници су упознати са значајем STEAM образовања и настоје да кроз своју праксу примењују различите облике интердисциплинарности. Ја лично сам са својим ученицима већ учествовала у активностима заснованим на овом концепту. Подсетићу да је пројекат наших ученица, сада студената, био овенчан националном наградом и да су свој рад представиле на европском STEAM форуму - Girls Go Circular у Бриселу 2022. Ово искуство нам је показало колико је важно имати ресурс као што је Мејкерс лаб, који ће омогућити систематичнију и континуирану примену оваквих приступа. Која су ваша очекивања од ове мултидисциплинарне лабораторије? Шта мислите да ће бити унапређено у раду школе захваљујући томе? Имам заиста велика очекивања и веома сам нестрпљива у ишчекивању почетка градње Мејкерс лаб-a у нашој школи. Очекују ме обуке кроз које морам да прођем како бих обезбедила ваљано и одрживо управљање овим значајним простором, како за ученике тако и за наставнике. Очекујем да ће Мејкерс лаб значајно унапредити образовни процес у нашој школи и да ћемо на неки начин постати центар иновација и креативности. Такође, очекујем повећање мотивације ученика и настваника кроз рад на иновативним пројектима. Унапређење услова рада у школи сигурно ће позитивно утицати на цео васпитно-образовни процес. Овај пројекат је значајан корак за школу јер ћемо кроз њега добити простор који немамо, а веома нам недостаје, и значајно унапредити услове за рад, као у наставним, тако и у ваннаставним активностима. Радови на изградњи Мејкерс лаб-a почеће на јесен 2025. године. Желела бих да нагласим да ово није само пројекат за садашње генерације, већ и трајно добро које ће служити будућим генерацијама, подстичући их да стварају, уче и развијају се на најбољи могући начин у складу са временом у ком живе. Аутор текста: Јелена Рајковић И ми смо постали део Беотуре. А шта је то? Пројекат Беотура започет је као и многи други везани за наше школе – из ентузијазма и посвећености наставника и воље ученика да добре идеје спроведу у дела, дајући им свој лични печат. Покренут је у XIV београдској гимназији, а развио се у озбиљан пројекат сарадње више београдских школа, института и удружења – XIV београдске гимназије, IV гимназије у Београду, Техноарт школе, III београдске гимназије, XIII београдске гимназије, Инсититута за историју уметности Филозофског факултета у Београду и Удружења студената историје „Георгије Острогорски“. За своје доприносе, пре свега у свету образовања и младих, пројекат је добио награду Града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“, 2020. године. Захваљујући својој запажености, усмерености на интеркултурно повезивање и неговање културе сећања, Бео Тура или Београдска авантура сада је под покровитељством Организације Едукација за 21. век. С обзиром на то да је један интерни гимназијски пројекат, започет у XIV београдској гимназији, попримио озбиљне димензије и створио услове и за прекограничну сарадњу, током 2023. године формиран је Управни одбор Иницијативе БЕОградска аванТУРА, чији члан је постала и наставница уметности и дизајна у Четвртој гимназији, Снежана Параносић. Убрзо након тога, 18. марта 2024. године, директорка Четврте гимназије у Београду, Гордана Михајловић, потписала је меморандум о сарадњи са Организацијом Едукација за 21. век. Тако су створени услови за укључивање наших ученика у бројне пројекте. Лед су пробили Соња Мудрић, Страхиња Петковић, Илијана Мудрић, Ања Ковачевић, Јелена Рајковић и Ања Стругар, прикључивши се различитим тимовима Бео Туре, свако у складу својим интeресовањима за бројне истраживачке теме.  Теме којима се ученици баве су веома разноврсне. Ученици их предлажу, а затим сами развијају концепт, садржај и начин на који ће их обрадити и представити јавности; пишу текстове, праве фотографије и видео записе, обилазе различите локације и бележе своја запажања и открића, воде интервјуе са познатим личностима, организују вођене културно-историјске туре... Међу запаженим остварењима којима су допринели својим истраживачким радом издвојићемо Барокни Београд, Уличну уметност, Јеврејско наслеђе, али се тај низ наставља са новим ученицима који се укључују у пројекат. Подршку ученицима пружају наставници-ментори, Лидија Шуица, Маја Кескинов и Снежана Параносић, а нарочито се ослањају на помоћ коју им пружају студенти историје са Филозофског факултета, чланови студентског удружења "Георгије Острогорски". Уз то, истраживачки тим пројекта Беотура има и менаџера, бившу ученицу XIV гимназије Софију Јовановић, која студира историју. На Трећем београдском симпозијуму о настави историје под називом „Разоружавање историје“, који је одржан 11. и 12. априла ове године, наше ученице Соња Мудрић и Ања Ковачевић биле су гости у вођеној тури Monument(al) Challenges, која представља једну од бројних активности обухваћених пројектом Беотура, а професорка Снежана Параносић учествовала је на симпозијуму.  Аутори текста: Марија Јокић, Соња Мудрић, Урош Ињац У једном од претходних чланака на Супер фора блогу већ смо писали о својим првим искуствима у Еразмус+ пројекту, а она су била изузетно вредна и подстицајна. Ово што сада желимо да поделимо са својим читаоцима надмашује наша иначе лепа очекивања током вишемесечних припрема и напорног рада на пројектним задацима, који су претходили ономе што се у пројектима овог типа назива мобилност. Конкретније, реч је о путовању једанаест ученика Четврте гимназије и шест ученика омладинске групе ПОКУС из Београда у француски град Нантер, надомак Париза, где су се одиграле завршне активности међународног Еразмус+ пројекта „Let’s Act Multilingual“ – размена ученика у пратњи наставника и уметника из четири европске земље. У овом за нас великом догађају учествовало је око 130 ученика, наставника, уметничких група и уметничких педагога из Француске, Шпаније, Немачке и Србије, а наш домаћин и носилац целог овог великог пројекта био је Лицеј „Жолио Кири“ из Нантера. Четврта гимназија укључена је у овај програм захваљујући сарадњи са Репрезентативним удружењем у култури за област научно-истраживачких и едукативних делатности – Базаарт, које је један од партнера и кокреатора у овом изузетно вредном пројекту. Само делић амбијента који испуњава Лицеј "Жолио Кири" у Нантеру Након вишемесечног истраживања на задату тему – биографије жена које су са становишта историје живот провеле невидљиве, или у сенци – након учења основних елемената драмског и сценског изражавања, поступног развијања сценарија у ком се сустичу судбине жена које се у реалности нису среле, дошла је на ред и завршна фаза у којој смо се, од 20. до 28. маја, окупили сви на једном месту, како бисмо припремили извођење заједничке позоришне омнибус представе „Жене на светлу“ и тако приредили својеврсни омаж женама чији је допринос развоју културе, науке и других цивилизацијских тековина остао запостављен. Будући да су у њој учествовали ученици и драмски уметници из четири земље, њени сегменти су, ради лакшег извођења, развијани у оквиру тандема учесника из по две партнерске земље. Наша београдска група, предвођена драмским стручњацима из Репрезентативног удружења у култури за област научно-истраживачких и едукативних делатности – Базаарт, радила је у тандему са ученицима из Лицеја „Жолио Кири“ које је предводила наставница историје др Марион Дени, а наша заједничка прича грађена је на животним историјама наших бака. Зато је и њен назив био управо такав – „Ко је била моја бака“. Вредно смо радили и дружили се - фрагменти процеса из ког је проистекла наша позоришна представа Стигавши у Париз, имали смо само неколико дана на располагању да у замишљени сценарио укључимо своје другаре из Нантера, да све добро увежбамо и на крају, билингвално, изведемо на позоришној сцени причу о својим бакама из различитих делова света. Да бисмо успешно стигли до заслуженог аплауза публике из Нантера, да бисмо пребродили све неминовне потешкоће, својом несебичном подршком оснаживале су нас наше професорке Бранијета Конџуловић и Марион Дени. Међутим, да бисмо из себе извукли и на светлост позорнице изнели бројне дарове за које нисмо ни слутили да постоје, својим умећем и интуицијом драмских педагога постарале су се доктор драмске педагогије Сунчица Милосављевић и драмски педагог Наташа Милојевић, које су нас водиле кроз целокупан истраживачки и драмски процес. Њима можемо да захвалимо што је управо наш драмски сегмент велике омнибус приче о женама из сенке похваљен као најбољи од свих партнерских радова у оквиру пројекта „Let’s Act Multilingual“. Пар узбудљивих минута пред излазак на сцену Но, када говоримо о Еразмус+ пројекту, никако не смемо изоставити све оне предивне активности које су, само на први поглед, биле у позадини главних догађања. Штавише, у њима и јесте главна вредност оваквих пројеката. Ко би могао да наброји сва лица са којима смо се срели, разменили бар по неку реч или осмех, радознало разговарали распитујући се о животу, свакодневици, навикама, интересовањима, животним садржајима младих у нама до јуче непознатим срединама... Изненађивали смо једни друге на најлепши начин, разбијали стереотипе, упознавали културе, правила и обичаје, откривали колико смо, упркос свему другачијем, много повезани и мало различити. Шетња кроз Нантер и Ријеј Малмезон А Париз? Париз је био прича за себе. Налик једној вртоглавој вожњи на ролеркостеру, пуној узбуђења и импресија које још увек разврставамо у својим сећањима, да не бисмо нешто драгоцено изоставили и заборавили. Наша прва шетња Шанзелизеом од Тријумфалне капије до Трга Конкорд, крстарење Сеном, сусрет са скелама обгрљеном катедралом Нотр Дам, позирање на сто начина испред Ајфеловог торња, успињање шармантним уличицама Монмартра и поглед на светлом обасјани град са платоа базилике Светог срца, вечера уз француско вино у „Бујон Пигалу“, шетња Ботаничком баштом, посета Великој џамији у Паризу, обилазак Латинске четврти, Пантеона и дворишта Универзитета Сорбона, шетња кроз парк Тиљери и комплекс чувеног музеја Лувр, пикник са другарима из Нантера поред језера у парку Андреа Малроа, излет у градић Ријеj Малмезон у ком се налази дворац Наполеонове вољене жене Жозефине де Боарне... представљају готово непрепричљива искуства. Колико год набрајали, нешто ћемо сигурно испустити, али свеједно, сви смо неподељено сложни уверењу да све ово једнога дана морамо поновити, онако натенане. Уживали смо у сваком тренутку, у прелепој архитектури, у вожњи метроом, смејали се страху своје професорке да се не изгубимо у овој светској метрополи и били поносни на своје умеће да се ипак тако добро сналазимо. А све то делили смо и откривали са својим новостеченим пријатељима, вршњацима из Нантера којима, на наше чуђење, Париз није био много више познат него нама који га видимо први пут. Кроз Париз уздуж и попреко Како се то обично на Еразмусовим пројектима ради, организована је и интеркултурална вечера на којој су и домаћини и гости приложили понешто из својих националних кухиња, па смо у разноликој храни уживали уз исто тако разнолику музику. И породице наших домаћина постарале су се да осетимо мирисе и укусе њихових породичних трпеза. Имали смо прилику да пробамо безбројне француске сиреве, киш, слатки и слани кус-кус, шпанску паељу и многе друге ђаконије.
Много дивних утисака се сабрало у недељу дана, много важних животних лекција смо научили, много занимљивих људи смо упознали и започели неколико, надамо се дуготрајних пријатељстава. И сада, ако нас неко пита шта за нас представља учешће у овом Еразмус+ пројекту, можда бисмо свој одговор могли да повежемо на неки начин са тематиком пројекта у целини. Све ово је као неочекивани, први и надасве успешан искорак из сенке на светло једне мале, али по значају за све нас велике европске позорнице.
Група ученика Четврте гимназије у Београду управо се вратила из Нантера, града надомак Париза, у ком су провели седам узбудљивих дана као учесници међународног Еразмус+ пројекта Let's Act Multilingual.
Док сређују бројне утиске и договарају се ко ће од њих написати чланак о својим искуствима за Супер фора блог, са вама делимо електронску књижицу у којој су представљени партнери и учесници у пројекту међу којима је и наша школа. Једно искуство након похађања интеркултуралног програма за средњошколце у Америци Ретки су млади људи који, бар у неком тренутку својих стремљења, планова о развоју и напредовању, нису сањали некакав свој „амерички сан“. Неки су желели само да посете ову земљу и „изнутра“ провере колико је оправдана идеализација живота у њој, неки су је замишљали као идеално место за лични развој и успех у каријери... Неки су у томе и успели. Увиђајући огромне предности у овом феномену, за сопствени развој, напредовање, ширење утицаја на глобално друштво, бројне америчке институције, већ много година уназад, развијају програме којима привлаче младе, амбициозне, успешне, а надасве талентоване људе из целог света. Један од таквих програма је и „Benjamin Franklin Transatlantic Fellowship” (Трансатлантска стипендија Бењамина Франклина) који је 2006. године, поводом 300. годишњице рођења Бењамина Франклина, осмислио и покренуо Биро за образовање и културу Државног секретаријата САД. Праву срећу да се непосредно упозна са садржајима овог програма међународне размене ученика имао је Срдан Влаховић, ученик Четврте гимназије у Београду. На листу изабраних дошао је, како како сам каже, некако неочекивано. Конкурисао је за други програм и уместо ишчекиваног одговора у вези с тим, од америчке амбасаде стигла му је друга понуда коју није могао одбити. На основу процене особља задуженог за овакве пројекте, Срдан је испуњавао услове за похађање образовног програма у чијем су средишту теме о политици, геополитици, дипломатији. Успешно је прошао кроз све провере спремности за похађање оваквог програма и у јулу 2022. запутио се на Универзитет Пурду у савезној држави Индијани. Цео чланак под насловом Делић америчког сна "из прве руке" можете прочитати у нашој рубрици Представљамо.  Срдан Влаховић у Чикагу
Аутор текста: Адријана Новичић  У музеје обично идемо да разгледамо поставке, слушамо кустоса, пасивно посматрамо садржај и памтимо понешто од онога што смо видели... Зато се и нисмо много обрадовали када смо чули да ћемо, уместо часа српског језика проведеног у учионици, посетити музеј. Али овај пут у Музеј Иве Андрића отишли смо из потпуно другачијег разлога. Нисмо ни претпостављали да се тамо може ићи да би се радило и учило у буквалном смислу, а управо такво искуство смо имали, захваљујући радионици коју је приредила и водила професорка Бранијета Конџуловић и којој је асистирала професорка Ивана Бокић. Тема ове радионице била је, до самог краја, мистерија за све нас. Нисмо знали ко је аутор дела којим ћемо се бавити, ни о ком делу је реч, ни ко је његов главни јунак. Очекивали смо час као и сваки други и по некој логици претпостављали смо да би све то могло имати везе са Андрићем, јер шта бисмо иначе тражили управо у његовој задужбини, али добили смо нешто сасвим супротно. Тајна је ипак остала скривена до самог краја и у томе је био главни изазов за све нас. Радионица се састојала из три целине. У првој смо радили у малим, трочланим групама и свака група је добила упитник са питањима о мистериозном човеку из књиге. Требало је да утврдимо како се он осећа, где сеналази, зашто се тамо налази, шта је по професији, шта мисли о људима... А на сва та питања могли смо одговорити само на основу малих сегмената текста, кратких пасуса из непознатог дела, који су нам стизали насумично. Какав је то ребус био! На основу пасуса извучених из контекста требало је да сами осмислимо контекст и изградимо портрет главног јунака, да проникнемо у његова осећања, однос према себи и свету, откријемо циљ његовога живота... Рад у малим групама; анализирање цитата и њихово повезивање са питањима из упитника У другом делу радионице слика је постајала јаснија. Разговарајући у пленуму, размењивали смо своја запажања, изводили закључке, кориговали своје првобитне ставове и полако састављали мозаик у ком је недостајало мноштво коцкица. И таман када смо помислили да се ту наш посао завршава и да ћемо коначно добити одговор од професора и кустоса музеја, уследио је нови, креативни задатак. Разговор о резултатима истраживања; образлагање тврдњи о личности непознатог јунака У последњем делу радионице, расподељени у четири велике групе, добили смо задатак да напишемо кратку причу – да сачинимо портрет књижевног јунака којим смо се бавили, или његову кратку исповест, белешку из његовог дневника... То, наравно, није било нимало лако, али смо се ипак лепо снашли. Рад у великим групама - писање кратке приче о мистериозном књижевном јунаку Поделићемо са вама једну од четири кратке приче које су настале као резултат групног креативног рада. Аутори приче су Марко Крстић, Милица Живановић, Адриана Новичић, Невена Релић, Вељко Анђић, Лазар Секулић, Милица Јовановић, Маја Перуничић и Павле Милојевић. Запис тајанственог човека са тихе чајанке код Андрића Зовем се... Ма, није битно како се зовем. Оно што јесте битно је да сам по свом позиву песник. Или макар, био сам то док нисам завршио у затвору. То је била случајност, мада сам је у подсвести наслућивао. Елем, кроз своју песму, изразио сам огорченост према лицемерству и уображеном свету „истинодржаца“. Њима се није претерано допала ни моја песма, ни мој став... Потпуно „неочекивано“, зар не? Сада сам осуђен на свега сат времена „слободног“ кретања; између високих зидова наравно. А шта је уметник без потпуне слободе? Тај исти човек који је прошао јерусалимски пакао Марибора. Слутим, на младима ће свет остати, а моје перо, као сведок моје судбине. Након што је свака група прочитала своју причу и добила заслужени аплауз, дошао је тренутак коначног разрешења мистерије. Кустос музеја, Марија Петровић, открила нам је идентитет јунака – Иве Андрића главом и брадом. Испричала нам је појединости из Андрићевог личног искуства, када је након Сарајевског атентата, као припадник Младе Босне, био заточен у мариборској тамници, повезујући фрагменте из текста који су нам непосредно пре тога били у рукама, са конкретним ситуацијама кроз које је Анрић пролазио. Тако смо сазнали и да смо управо, на неочекивани начин обрадили дело Ex Ponto.  Кустос Музеја Иве Андрића, Марија Петровић и музејски педагог Драгана Латинчић Иако ово није био начин на који смо навикли да учимо, након овог искуства, излазећи из музеја, понели смо сасвим нови поглед на музеј као институцију, на његову стварну функцију у животу једног културног и образованог човека и на улогу коју овакви простори могу имати у образовању младих људи. Радионица је названа „Тиха чајанка код Андрића“ и ми смо имали утисак, иако нисмо пили чај, да не бисмо којим случајем оштетили артефакте у музеју нечијом непажњом, имали утисак да смо били на неком интимном дружењу са Андрићем, у затвореном кругу повлашћених званица.
Драматизација великог романа у просторијама Андрићеве задужбинеАутор текста: Илијана Мудрић Од почетка школске 2022/2023. године остварује се лепа и необична сарадња између Музеја Иве Андрића и Четврте гимназије у Београду. Музеј је отворио своја врата за један интерактиван приступ, па је његов изложбени простор постао место учења и креативног стварања. Тако је 24. фебруара 2023. године у некадашњем Андрићевом боравишту у ком је писао своје књиге, изведена едукативна позоришна представа – драматизација његовог романа „На Дрини ћуприја“. Професорка Николина Радовић адаптирала је за драмско извођење фрагменте из романа, а чланови школске драмске секције оживели су чувене јунаке – Фату Авдагину, Алихоџу Мутевелића, Радисава са Уништа, Ћоркана, ...... Занимљиво је да су ликове тумачили ученици који још увек нису обрађивали овај роман, као ни ученици који су присуствовали извођењу позоришне представе. Управо то је и био циљ наставника који учествују у овом пројекту – да се ученици у живом сусрету са јунацима романа мотивишу да дело заиста причитају, што је данас, нажалост, све ређа појава. По речима професорке Николине, а и по реакцијама присутних посетилаца музеја, међу којима су, осим ученика, били и директорка и наставници из Четврте гимназије, наставнице српског језика и књижевности из Саобраћајне школе у Земуну и Спортске гимназије, као и неколико других посетилаца Музеја, ефекат је у потпуности постигнут. Многи ученици млађих разреда, у чијем годишњем програму се још увек не налази и ово захтевно и озбиљно дело, похвалили су се да су почели да читају роман „На Дрини ћуприја“. Коста Брајовић и Тара Ковач као Абидага и Радисав са Уништа Стога би било неправедно не поменути све оне који су допринели овом изузетно лепом и памћења вредном културно-образовном догађају – нараторе: Соњу Мудрић, Јану Шапић, Уроша Ињца и Страхињу Петковића; Тару Ковач (3/4) у улози Радисава са Уништа, Косту Брајовића (3/2) у улози Абидаге, Нину Рајшић (2/3) у улози Фате Авдагине, Филипа Узуновића (1/4) у улози Мустај бега, Леону Пајовић (1/4) у улози Фатине другарице. Нина Рајшић, Филип Узуновић и Леона Пајовић, као Фата Авдагина, Мустај бег и Фатина другарица Не можемо заобићи ни Николу Маринковића (3/3) у улози неизоставногЋоркана, Милу Мирковић (1/4) у улози газде и Вука Стевановић (3/2) у улози Јеврејина. Никола Маринковић, Мила Мирковић и Вук Стевановић у улози Ћоркана, Јеврејина и Газде Важну улогу одиграла је и Ивана Јеленковић (4/1) која се одлично снашла у улози Алихоџе Мутевелића, Ивана Јеленковић као Алихоџа Мутевелић Делим утиске свих присутних ученика када кажем да ме је представа фасцинирала. Одједном су преда мном оживели реални јунаци који су ми у првом сусрету са књигом изгледали далеки и магловити. Након овог искуства, које је уз упечатљиву драмску интерпретацију ликова појачано и видео презентацијом која дочарава време и простор у делу, имамо много јаснију слику о догађајима, простору и људима из тих давно прошлих векова којима се Андрић бави. На овај начин роман „На Дрини ћуприја“ постао је нешто блиско, што смо способни да дубље и озбиљније истражујемо изнутра, читајући га са интересовањем, а не само као обавезну школску лектиру. Заслужен аплауз и честитке
Мултилингвално активни у Еразмус+ пројекту
Аутор текста: Урош Ињац
Када сам, крајем децембра прошле године дошао на прву радионицу, прву од бројних радионица које ће се одржати у оквиру међународног Еразмус+ пројекта Let’s Act Multilingual, нисам ни слутио колико тога непроцењиво вредног ће се догодити у времену које је било пред нама. За почетак, као и остали ученици Четврте гимназије у Београду који су се пријавили за учешће у овом пројекту, нисам претпостављао колико залагања, труда, улагања слободног времена, предузимљивости, заједништва... ће бити потребно да би се пројекат у потпуности реализовао. Нисам знао ни да ли смо свему томе дорасли у довољној мери. А сада, када смо успешно привели крају прве две фазе пројекта, свестан сам колико сви ми имамо скривених потенцијала и колико тога можемо да урадимо када имамо јасно дефинисане циљеве и снажну мотивацију.
Након прве фазе овог пројекта, у којој су ученици из Београда и ученици из Нантера бавили истраживањем породичних историја својих женских предака, уследио је жељно ишчекивани сусрет и шестодневно дружење, упознавање и рад на заједничким пројектним задацима, у оквиру такозване мобилности ученика из Француске.
Упознавање и прво дружење са партнерима из Нантера (Париз, Француска)
Наши гости и партнери у пројекту допутовали су у недељу, 29. јануара, а да се они осећају пријатно и прихваћено наш београдски тим, који су чинили ученици Четврте гимназије и чланови Позоришног омладинског клуба ПОКУС, старао се већ од тренутка њиховог слетања на сурчински аеродром. Већ прве вечери окупили смо се у Културном центру Магацин и тако започели једну од најзанимљивијих недеља у нашем досадашњем искуству. Организовали смо интеркултуралну вечеру на којој смо, уз бројне специјалитете српске и француске кухиње размењивали и причу о храни, обичајима и навикама које се за њу везују. Тако је почело упознавање, пуно смешних сцена у покушајима да једни другима изговоримо имена, али и игара које су нам помогле да се опустимо, зближимо и превазиђемо почетна устезања и баријере. Прво вече се завршило томболом на којој је свако од нас добио неки симболични поклон који смо унапред припремили једни за друге.
Драмске радионице у културном центру "Пароброд"
Већ првим следећим јутром започела је динамична и узбудљива недеља пуна напорног, али и испуњавајућег рада у ком смо откривали и упознавали не само једни друге, већ и себе, откривајући потенцијале којих многи од нас нису били свесни. Већина активности одвијала се у Културном центру Пароброд, а наш целодневни распоред испуњавале су радионице засноване на драмским техникама, презентације биографија наших бака, разговори, размена мишљења и утисака.
Презентација истраживања - Личне историје наших бака
Најузбудљивији део у овом процесу кроз који смо пролазили током радионица представљало је поступно драмско обликовање изабраних породичних прича. Из биографија француских и српских бака полако су израстале слике које смо „вајали“ својим телима, потом смо слике „оживљавали“ дијалозима, а на крају смо све то обликовали у драмске ситуације каве су се заиста могле догодити у прошлости која је нама, само на први поглед, била далека и недокучива. Било је ово невероватно путовање кроз време, кроз животе наших предака и, како смо на крају схватили, и кроз наше сопствене историје.
Драматизација породичних прича, корак по корак
Наравно, неизоставне су биле и шетње кроз Београд, у којима смо као домаћини и водичи нашим гостима из Нантера откривали лепоте нашег града. Показали смо им Калемегдан, водили их у Конак кнегиње Љубице, и уважавајући њихове нарочите жеље, посетили смо неколико различитих верских објеката, Саборну цркву, Бајракли џамију, Београдску синагогу Сукат Шалом и Храм Светог Саве. Једно од нарочитих радости и задовољстава која смо им приуштили било је клизање у Хали Пионир које ћемо сви сигурно дуго памтити.
Мобилност ученика из Нантера завршила се 4. фебруара, али наш рад на пројекту још увек траје. Развијајући сценарио заснован на животној причи једне од наших бака, вредно припремамо позоришну представу коју ћемо извести у Београду почетком маја. Потом следе припреме за путовање у Нантер где ћемо се средином маја 2023. окупити у оквиру великог, заједничког наступа свих омладинских група (из Француске, Немачке, Шпаније и Србије) које су укључене у Еразмус+ пројекат – Let’s Act Multilingual. Радујемо се поновном сусрету са Зијадом, Мохамедом Амином, Кларом, Исан, Амаром, Еленом, Лиди, Мајсем, Александруом, Кутаром, Илијесом, Амином, Јасмин, Салмом, Анж, и али и сусрету са многим младим људима које ћемо тек упознати. Велику захвалност за подршку коју нам пружају дугујемо професоркама Марион Дени, Клое Лемер, Бранијети Конџуловић, али посебно место у том тиму заузима редитељка и драмски педагог Сунчица Милосављевић која нас води кроз цео овај процес и уз коју смо научили много непроцењиво вредних ствари. Уз њу су, наравно, њена десна и лева рука, Наташа Милојевић и Марко Нектан. За крај, ред је да поменем и нас без којих целе ове приче не би било. Београдску омладинску групу чине ученици Четврте гимназије – Соња Мудрић, Ања Ковачевић, Тара Ковач, Марија Јокић, Адријана Новичић, Маша Тодоровић, Марко Црномарковић,Марија Петровић, Теодора Петковић, Илијана Баљак, моја маленкост Урош Ињац, и чланови ПОКУС групе – Младен Брекић, Стефан Костић, Сара Продановић, Сара Јовић, Кристина Брнина и Јелена Јанковић. У овај пројекат, а нарочито у ову прву недељу упознавања и истраживања са ученицима из Француске, сви заједно смо ушли са радозналошћу, али и са мало подозрења, стрепње и неког необјашњивог узбуђења. Сада, у име свих нас, могу да кажем да нас је ова недеља променила у најлепшем смислу те речи.
Једна од многих духовитих креација - вежба "вајања"
Светски тренд потискивања знања из области хуманистике и културе, као важних потреба у животу и развоју сваког појединца, није сасвим заобишао ни нашу средину. Учење се неосетно усаглашава са „потребама новога времена“ и приоритет се даје такозваним практичним и примењивим знањима која ће деци и младима у будућности обезбедити „пристојну“ егзистенцију, па материјално и технолошко односе превагу над духовним у свим подручјима савременог живота. Ипак, постоје и они који су у стању да сагледају дугорочне последице таквог усмеравања нових генереација и настоје да им се опиру. Музејски педагози, просветни и културни радници проналазе начине да укључе младу популацију у културни живот и подстакну их на стварање културних навика кроз различите облике сарадње музеја и школе.  Четврта гимназија у Београду и Музеј Иве Андрића управо развијају један модел сарадње који укључује огледне и угледне часове, извођење драмских адаптација дела нашег нобеловца, креативне радионице и презентације о стваралачкој поетици Иве Андрића, у сарадњи наставника и кустоса, како кроз реализацију наставе у школи, тако и у поросторијама Музеја. Овај сараднички пројекат осмислиле су Ивана Бокић, Николина Радовић и Бранијета Конџуловић, професорке српског језика и књижевности, кустоскиња Марија Петровић и музејски педагог Драгана Латинчић. Идеја да Музеј Иве Андрића и Четврта гимназија сарађују на овакав начин проистекла је из дугогодишње праксе посета ученика и професора Четврте гимназије Андрићевом спомен-музеју. Будући да је 2022. година посвећена обележавању 130. годишњице рођења нашег нобеловца, те посете су интензивиране, па су ученици различитих разреда и одељења, у пратњи својих наставника, одлазили у Музеј током целог првог полугодишта. У другом полугодишту планирано је укључивање драмске секције, којим руководи Николина Радовић. Драматизација фрагмената из романа "На Дрини ћуприја" биће изведена као угледни час у свих шест одељења трећег разреда Четврте гимназије, а потом следи јавни наступ у просторијама Музеја. Кроз драмску адаптацију најпознатијег Андрићевог дела ученици ће покушати да оживе незаборавне ликове Фате Авдагине, Лотике, Абидаге, Ћоркана и других.
Видео-презентацију и предавање о Андрићевој стваралачкој поетици, са нагласком на његов познати есеј „Разговор с Гојом“, приредиће професорка Ивана Бокић и историчар уметности, Марија Петровић, сагледавајући ово дело из различитих перспектива. Предвиђено је, такође, да се у музејском окружењу одржи и неколико истраживачких и креативних радионица на којима ће ученици имати прилику да кроз интерактивни рад истраже личност и дело овог писца, примене знање стечено у досадашњем проучавању његовог стваралаштва, али и да на предлошцима из његових књижевних дела остваре сопствене књижевно-уметничке креације. Осмишљавањем и вођењем радионица бавиће се професорка Бранијета Конџуловић у сарадњи са колегиницама Иваном и Николином. Планирано је да овај сараднички пројекат који је започет у септембру 2022. буде у потпуности заокружен и завршен крајем маја 2023. године. Четврта гимназија у Еразмус+ пројекту LAM – „Let’s Act Multilingual“  Аутор текста: Марија Јокић  Четврта гимназија у Београду и Репрезентативно удружење у култури за едукативне и научноистраживачке делатности – БАЗААРТ недавно су потписали протокол о сарадњи у пројекту „Жене из сенке – Ко је била моја бака?”, који представља део међународног пројекта „Let’s Act Multilingual“. Пројекат финансира Европска комисијa кроз програм Еразмус+. Овај међународни пројекат спроводе уметничке организације и школе у четири европске земље – Француској, Немачкој, Шпанији и Србији, а његов главни задатак је да промовише културни и језички плурализам у образовању, кроз примену метода креативне драме и позоришта, у партнерставу школа и истакнутих уметничких организација из Берлина, Мадрида, Нантера (општина у Паризу), Новог Сада и Београда. Више о томе питали смо др Сунчицу Милосављевић, програмску директорку Удружења БАЗААРТ. Заједнички задатак свих партнера у пројекту је да ученици, уз подршку уметника и наставника, осмисле, развију и изведу позоришну представу о жени, односно женама, из свог културног миљеа или, како то обично метафорично кажемо, женама из сенке, чији је допринос развоју друштва остао запостављен. Пројекат се спроводи симултано у Београду, Нантеру, Мадриду, Берлину и Новом Саду. Репрезентативно удружење у култури БАЗААРТ у сарадњи са Четвртом гимназијом у Београду и Лицејем „Жолио Кири“ (Lycée polyvalent Joliot-Curie) из Нантера настојаће да кроз овај пројекат остваре боље разумевање породичних историја, а тиме и Србије и Француске као културних и друштвених поднебља и савремених европских држава. Замисао коју развија БАЗААРТ јесте да подржи ученике да истраже животне приче својих женских предака, те да на основу тих материјала, заједно са њима, креира омладинску позоришну представу. Процес истраживања и креирања представе воде уметници и драмски педагози БАЗААРТ-а у сарадњи са наставницима. Позоришна представа која ће проистећи из истраживачког рада и драмског процеса, остаће на репертоару Омладинског позоришта ПОКУС. Почетак креативног драмског процеса на првој драмској радионици Рад ученика који су се пријавили за учешће у пројекту одвијаће постепено. Почетак представља истраживање биографија одабраних женских предака, а већ крајем јануара 2023, ученици из Београда угостиће ученике из Нантера, који су радили на истим истраживачким задацима, и заједно са њима учествовати у креативним драмским радионицама где ће удружити сазнања о животима својих бака, прабака или других жена из њихових породица. Следе припреме и извођење представе у Београду почетком маја, а као круна свега – путовање у Париз, крајем маја, где ће наши ученици извести одломке своје представе у оквиру заједничког наступа свих омладинских група укључених у пројекат. Током истраживачког процеса ученицима Четврте гимназије у Београду подршку ће пружати наставнице српског језика и књижевности, Николина Радовић и Ивана Бокић, наставница изборног предмета уметност и дизајн, Снежана Параносић, а коордонатор пројектних и сарадничких активности биће наставница српског језика и књижевности, Бранијета Конџуловић. Овај пројекат је вишеструко значајан, јер развија интеркултуралне, језичке, културне и грађанске компетенције ученика и наставника, кроз обуке и креативне процесе усмерене на примену драме и позоришта у наставним и ваннаставним активностима у школи. Зато се осећамо почаствовано што је управо ученицима Четврте гимназије пружена могућност да у њему учествују.
|
АуториУченици Четврте гимназије у Београду и наставници-ментори Архива
December 2025
Категорије
All
|
RSS Feed
