|
Четврта гимназија је школа која се воли.
У њој се освајајају знања и признања, упознају светови, утврђују вредности, стичу врлине, откривају таленти и проналазе путеви у будућност. Она је место непроцењивих сусрета са другима, али и са самим собом. Зато је супер фора бити ђак Четврте гимназије. Зато смо и овај свој кутак на интернету назвали – Super 4A blog! / Супер фора блог! |
|
|
На Европском атлетском првенству за старије јуниоре и јуниорке, које је одржано у Јерусалиму од 7. до 10. августа, нашу земљу представљало је 18 репрезентативаца, а међу њима и донедавно ученице Четврте гимназије у Београду, Александрија Митровић и Милица Томашевић. У финалу троскока Александрија је заблистала и себи и својој земљи обезбедила бринзану медаљу, а Милица је у финалу трке на 3.000 метара освојила дванаесто место. Био је то повод за разговор који је са њима водила Елена Симић. Чланак под насловом Препреке служе да се прескоче, а даљине и висине да се досегну можете прочитати у нашој рубрици Представљамо.  Александрија и Милица као чланице Атлетске репрезентација Србије на Европском првенству у Јерусалиму, 2023.
Фотографија позајмљена са сајта Атлетског савеза Србије
0 Comments
The Entrepreneurial School Award је престижна годишња награда коју међународна организација Достигнућа младих Европе (Junior Achievement Europe) додељује средњим школама из европских држава које су у току школске године својим прегалаштвом, идејама и постигнућима највише допринеле развоју предузетничког образовања међу младима. Четврта гимназија у Београду је једна од 27 европских школа која је добила ово признање у 2023. години, захваљујући постојаном и успешном спровођењу програма организације Достигнућа младих у Србији, због чега је проглашена националним победником у подручју омладинског предузетништва. На годишњој свечаности, поводом завршнице европског такмичења Junior Achievement Europe – Gen-Е Europe's Largest Entrepreneurship Event, које је ове године је организовано у Истанбулу, у Турској, од 11. до 14 . јула, Четвртој гимназији је додељена награда The Entrepreneurial School Award (TES), а у име школе признање је примила наставница Снежана Параносић. Више о томе прочитајте на нашој страници Млади предузетници - Јубилеј овенчан европским признањем! 
Аутори текста: Марија Јокић, Соња Мудрић, Урош Ињац У једном од претходних чланака на Супер фора блогу већ смо писали о својим првим искуствима у Еразмус+ пројекту, а она су била изузетно вредна и подстицајна. Ово што сада желимо да поделимо са својим читаоцима надмашује наша иначе лепа очекивања током вишемесечних припрема и напорног рада на пројектним задацима, који су претходили ономе што се у пројектима овог типа назива мобилност. Конкретније, реч је о путовању једанаест ученика Четврте гимназије и шест ученика омладинске групе ПОКУС из Београда у француски град Нантер, надомак Париза, где су се одиграле завршне активности међународног Еразмус+ пројекта „Let’s Act Multilingual“ – размена ученика у пратњи наставника и уметника из четири европске земље. У овом за нас великом догађају учествовало је око 130 ученика, наставника, уметничких група и уметничких педагога из Француске, Шпаније, Немачке и Србије, а наш домаћин и носилац целог овог великог пројекта био је Лицеј „Жолио Кири“ из Нантера. Четврта гимназија укључена је у овај програм захваљујући сарадњи са Репрезентативним удружењем у култури за област научно-истраживачких и едукативних делатности – Базаарт, које је један од партнера и кокреатора у овом изузетно вредном пројекту. Само делић амбијента који испуњава Лицеј "Жолио Кири" у Нантеру Након вишемесечног истраживања на задату тему – биографије жена које су са становишта историје живот провеле невидљиве, или у сенци – након учења основних елемената драмског и сценског изражавања, поступног развијања сценарија у ком се сустичу судбине жена које се у реалности нису среле, дошла је на ред и завршна фаза у којој смо се, од 20. до 28. маја, окупили сви на једном месту, како бисмо припремили извођење заједничке позоришне омнибус представе „Жене на светлу“ и тако приредили својеврсни омаж женама чији је допринос развоју културе, науке и других цивилизацијских тековина остао запостављен. Будући да су у њој учествовали ученици и драмски уметници из четири земље, њени сегменти су, ради лакшег извођења, развијани у оквиру тандема учесника из по две партнерске земље. Наша београдска група, предвођена драмским стручњацима из Репрезентативног удружења у култури за област научно-истраживачких и едукативних делатности – Базаарт, радила је у тандему са ученицима из Лицеја „Жолио Кири“ које је предводила наставница историје др Марион Дени, а наша заједничка прича грађена је на животним историјама наших бака. Зато је и њен назив био управо такав – „Ко је била моја бака“. Вредно смо радили и дружили се - фрагменти процеса из ког је проистекла наша позоришна представа Стигавши у Париз, имали смо само неколико дана на располагању да у замишљени сценарио укључимо своје другаре из Нантера, да све добро увежбамо и на крају, билингвално, изведемо на позоришној сцени причу о својим бакама из различитих делова света. Да бисмо успешно стигли до заслуженог аплауза публике из Нантера, да бисмо пребродили све неминовне потешкоће, својом несебичном подршком оснаживале су нас наше професорке Бранијета Конџуловић и Марион Дени. Међутим, да бисмо из себе извукли и на светлост позорнице изнели бројне дарове за које нисмо ни слутили да постоје, својим умећем и интуицијом драмских педагога постарале су се доктор драмске педагогије Сунчица Милосављевић и драмски педагог Наташа Милојевић, које су нас водиле кроз целокупан истраживачки и драмски процес. Њима можемо да захвалимо што је управо наш драмски сегмент велике омнибус приче о женама из сенке похваљен као најбољи од свих партнерских радова у оквиру пројекта „Let’s Act Multilingual“. Пар узбудљивих минута пред излазак на сцену Но, када говоримо о Еразмус+ пројекту, никако не смемо изоставити све оне предивне активности које су, само на први поглед, биле у позадини главних догађања. Штавише, у њима и јесте главна вредност оваквих пројеката. Ко би могао да наброји сва лица са којима смо се срели, разменили бар по неку реч или осмех, радознало разговарали распитујући се о животу, свакодневици, навикама, интересовањима, животним садржајима младих у нама до јуче непознатим срединама... Изненађивали смо једни друге на најлепши начин, разбијали стереотипе, упознавали културе, правила и обичаје, откривали колико смо, упркос свему другачијем, много повезани и мало различити. Шетња кроз Нантер и Ријеј Малмезон А Париз? Париз је био прича за себе. Налик једној вртоглавој вожњи на ролеркостеру, пуној узбуђења и импресија које још увек разврставамо у својим сећањима, да не бисмо нешто драгоцено изоставили и заборавили. Наша прва шетња Шанзелизеом од Тријумфалне капије до Трга Конкорд, крстарење Сеном, сусрет са скелама обгрљеном катедралом Нотр Дам, позирање на сто начина испред Ајфеловог торња, успињање шармантним уличицама Монмартра и поглед на светлом обасјани град са платоа базилике Светог срца, вечера уз француско вино у „Бујон Пигалу“, шетња Ботаничком баштом, посета Великој џамији у Паризу, обилазак Латинске четврти, Пантеона и дворишта Универзитета Сорбона, шетња кроз парк Тиљери и комплекс чувеног музеја Лувр, пикник са другарима из Нантера поред језера у парку Андреа Малроа, излет у градић Ријеj Малмезон у ком се налази дворац Наполеонове вољене жене Жозефине де Боарне... представљају готово непрепричљива искуства. Колико год набрајали, нешто ћемо сигурно испустити, али свеједно, сви смо неподељено сложни уверењу да све ово једнога дана морамо поновити, онако натенане. Уживали смо у сваком тренутку, у прелепој архитектури, у вожњи метроом, смејали се страху своје професорке да се не изгубимо у овој светској метрополи и били поносни на своје умеће да се ипак тако добро сналазимо. А све то делили смо и откривали са својим новостеченим пријатељима, вршњацима из Нантера којима, на наше чуђење, Париз није био много више познат него нама који га видимо први пут. Кроз Париз уздуж и попреко Како се то обично на Еразмусовим пројектима ради, организована је и интеркултурална вечера на којој су и домаћини и гости приложили понешто из својих националних кухиња, па смо у разноликој храни уживали уз исто тако разнолику музику. И породице наших домаћина постарале су се да осетимо мирисе и укусе њихових породичних трпеза. Имали смо прилику да пробамо безбројне француске сиреве, киш, слатки и слани кус-кус, шпанску паељу и многе друге ђаконије.
Много дивних утисака се сабрало у недељу дана, много важних животних лекција смо научили, много занимљивих људи смо упознали и започели неколико, надамо се дуготрајних пријатељстава. И сада, ако нас неко пита шта за нас представља учешће у овом Еразмус+ пројекту, можда бисмо свој одговор могли да повежемо на неки начин са тематиком пројекта у целини. Све ово је као неочекивани, први и надасве успешан искорак из сенке на светло једне мале, али по значају за све нас велике европске позорнице.
Група ученика Четврте гимназије у Београду управо се вратила из Нантера, града надомак Париза, у ком су провели седам узбудљивих дана као учесници међународног Еразмус+ пројекта Let's Act Multilingual.
Док сређују бројне утиске и договарају се ко ће од њих написати чланак о својим искуствима за Супер фора блог, са вама делимо електронску књижицу у којој су представљени партнери и учесници у пројекту међу којима је и наша школа. Једно искуство након похађања интеркултуралног програма за средњошколце у Америци Ретки су млади људи који, бар у неком тренутку својих стремљења, планова о развоју и напредовању, нису сањали некакав свој „амерички сан“. Неки су желели само да посете ову земљу и „изнутра“ провере колико је оправдана идеализација живота у њој, неки су је замишљали као идеално место за лични развој и успех у каријери... Неки су у томе и успели. Увиђајући огромне предности у овом феномену, за сопствени развој, напредовање, ширење утицаја на глобално друштво, бројне америчке институције, већ много година уназад, развијају програме којима привлаче младе, амбициозне, успешне, а надасве талентоване људе из целог света. Један од таквих програма је и „Benjamin Franklin Transatlantic Fellowship” (Трансатлантска стипендија Бењамина Франклина) који је 2006. године, поводом 300. годишњице рођења Бењамина Франклина, осмислио и покренуо Биро за образовање и културу Државног секретаријата САД. Праву срећу да се непосредно упозна са садржајима овог програма међународне размене ученика имао је Срдан Влаховић, ученик Четврте гимназије у Београду. На листу изабраних дошао је, како како сам каже, некако неочекивано. Конкурисао је за други програм и уместо ишчекиваног одговора у вези с тим, од америчке амбасаде стигла му је друга понуда коју није могао одбити. На основу процене особља задуженог за овакве пројекте, Срдан је испуњавао услове за похађање образовног програма у чијем су средишту теме о политици, геополитици, дипломатији. Успешно је прошао кроз све провере спремности за похађање оваквог програма и у јулу 2022. запутио се на Универзитет Пурду у савезној држави Индијани. Цео чланак под насловом Делић америчког сна "из прве руке" можете прочитати у нашој рубрици Представљамо.  Срдан Влаховић у Чикагу
У име ученика Четврте гимназије: Ирина Радосављевић Данима већ пребирам у речнику српског језика, у речнику било ког језика, да нађем одговарајуће речи за оно што нам се свима заједно десило 3. маја. Не постоје речи за неизрециво. А и да постоје, свака је сувишна. А опет, морам нешто да кажем, да одлијем из груди бар део оних тешких осећања која су преплавила и мене и све људе које знам. Ова готово необјашњива ситуација оставља нас без способности да ишта сувисло кажемо, а опет свако има неко своје мишљење о томе ко је ту крив. Сви траже неку конкретну особу, повод, кривца, нешто у шта ће уперити прстом, као да ће се тиме све решити и вратити у равнотежу, у некакав поредак. Али нема тога што сада може вратити девет невиних живота из школе ,,Владислав Рибникар“, нити исто толико живота недужних људи из Младеновца. Моја генерација као да је ухваћена у клопку из које покушавамо да нађемо излаз. Нешто огромно и озбиљно није у реду и сваки наш разговор ових дана почиње и завршава питањем о томе како је, када и где зачет проблем који је довео до оваквог трагичног разрешења. Толико је све што је ненормално у нашим животима постало обично, да нико није ни приметио да сви ми као друштво, све време, живимо у том проблему. Живимо у друштву без вредности, живимо у друштву у ком нам се као узори намећу они којих би требало да се стидимо или бојимо, живимо у друштву без поштовања и самопоштовања, живимо у друштву без компаса и моралне вертикале. Родитељи немају контролу над својом децом, и многа од њих, уместо да се играју јурке и жмурке испред зграде са вршњацима, тумарају по лавиринтима интернета, нико нема увид у то о чему деца причају, никоме није важно који речник притом користе, мало ко види како стичу своја прва животна искуства и на колико погрешних начина их размењују. Школа нема контролу над децом, јер над њом контролу имају деца и родитељи који немају контролу над децом. Све се окренуло наопако. Данашње нараштаје одгајају друштвене мреже, ријалити програми, жута штампа, ноћни клубови, улични „хероји“ и интернет, а не добри примери, прваци у знању, културни и духовни ауторитети, лепо васпитани и радни људи. Треба ли да говорим о оружју? Је ли оружје постало симбол престижа, па се статус у друштву рачуна по разноврсности и бројности породичног арсенала? Докле ћемо да будемо друштво у ком се свако снажно осећање изражава пуцњавом, од рођења до венчања и прослава важних датума? Треба ли да се догоди оваква трагедија, па да нам постане јасно да је та направа створена са једним, искључивим циљем - да убије? И где је место школе у свему овоме? Школа је образовна и васпитна установа и њен задатак је да прати и усмерава развој ученика на сваком пољу. Она је ту да нас образује, али и да обраћа пажњу на наш друштвени, емотивни и ментални развој. Има ли она довољно простора, времена и ингеренција да се тиме бави онако и онолико колико би требало? Ово наопако друштво нас је учинило рањивима и мада некоме са стране можда изгледамо хладно и незаинтересовано, истински, нама је потребна подршка. Подршка психолога, педагога, наставника и то не само онда када нам је лоше и када се пожалимо, већ да буду наша подршка и ослонац и онда кад је све у реду или бар изгледа да је тако. Знамо колико је данас посао професора захтеван, а понекад и тежак, али они нас гледају чешће него наши родитељи и могу да примете и нијансе, а камоли аномалије у нашем понашању. Питам се колико је ово друштво спремно да подржи такву улогу школе уместо да само захтева, очекује, прозива, окривљује. Када се подвуче црта, сви смо донекле криви. Али ипак, кривци за овај ужас ком смо сведочили имају име и презиме и морају одговарати пред законом. То неће вратити нечије дете, сестру, брата, унука, најбољег друга, другарицу из клупе, али ако убице не добију заслужену казну, ово друштво ће остати и без наде да ће у њему икада бити боље. Ученици Четврте гимназије нису много могли да учине поводом свега овога. Учинили смо најмање што она деца, која никада неће стићи до матуре, заслужују – у једној једнако протестној колико и тужној шетњи отпешачили смо од своје школе до школе „Владислав Рибникар“, да положимо цвеће и упалимо свеће за њихов вечни мир. А нама остају немирна времена, ако ништа не предузмемо.  Четврта гимназија у Београду може заиста да се подичи бројним успесима својих ученика и наставника у разним наставним и ваннаставним областима, а о томе сведоче и резултати које су ученици постигли на такмичењима у овој школској години.
Већ почетком фебруара, наша ученица трећег разреда, Соња Мудрић, пласирала се на такмичење Пословни изазов западног Балкана, као једна од представница неколико школа из Србије које су се на Републичком такмичењу показале као науспешније у подручју ученичког предузетништва. 11. фебруара, на Општинском такмичењу из књижевности - Књижевна олимпијада, Мила Стојановић (4-4) и Даница Цветковић (2-2) освојиле су друго место, а Николина Коларевић (2-2) треће место. Све три ученице су се пласирале на окружни ниво такмичења. 13. фебруара, на Општинском такмичењу из математике, пласман на Окружно такмичење обезбедили су Слободан Јањић (1-3), Стефан Живановић (2-3), Илијана Баљак (2-2), Вукашин Јованчић (3-2), Марко Крстић (3-1), Ђорђе Трајковић (3-1), Петар Француски (4-2), и Никола Живковић (4-1). 25. фебруара, на Општинском такмичењу из језика и језичке културе, захваљујући одличним постигнућима, на окружно такмичење пласирале су се Јана Гулан (1-2), Ана Комлен (1-2) и Леона Пајовић (1-4). 4. марта, на Окружном такмичењу из математике Четврту гимназију представљали су ученици Петар Француски (4-2) и Никола Живковић (4-1), који су својим одличним резултатима обезбедили пласман на Републичко такмичење. Добар резултат остварио је и Слободан Јањић (1-3) који је освојио трећу награду, као и Стефан Живановић (2-3) који је похваљен. 4. марта, на Окружном такмичењу из енглеског језика, које је одржано у Седмој београдској гимназији, Филип Кадић (4-1) освојио је прво место, са максималним бројем бодова, и пласирао се на Републичко такмичење које ће се одржато 26. марта на Филолошком факултету у Београду. Лука Адамовић освојио је треће место. 12. марта, захваљујући успеху на Општинском такмичењу из историје, Филип Цвијовић (1-3) и Катарина Мирић (3-6) пласирали су се на Окружно такмичење. 13. марта, на Окружном такмичењу из књижевности - Књижевна олимпијада, прво место је освојила Искра Дејановић (4-6), друго место Даница Цветковић (2-2) и Николина Коларевић (2-2) и пласирале се на Републичко такмичење, а Маша Родић (1-1) освојила је треће место. 24. марта, на Општинској смотри рецитатора, Ивана Јеленковић (4-1) освојила је прво место. 29. марта, на Окружном такмичењу из познавања географије, Бошко Кукањац, Андрија Балабушић, Андреј Вујаклија, Михаил Врањеш и Лука Милошевић, својим одличним резултатима обезбедили су пласман на републичко такмичење - Националну географску олимпијаду. 1. априла, на Окружном такмичењу из граматике, Четврту гимназију представљале су ученице првог разреда, Ана Комлен, Леона Пајовић, Маша Родић и Јана Гулан. Све четири одлично су урадиле тестове, а на Републичком такмичењу у Тршићу школу ће представљати Ана Комлен, која је освојила максималан број бодова (20 од 20) и Леона Пајовић, са постигнутих 18 од укупно 20 бодова на тесту. 2. априла, на Окружном такмичењу из историје, ученик првог разреда, Филип Цвијовић, освојио је прво место и пласирао се на републичко такмичење. -Истога дана, својим постигнућима обрадовали су нас и млади хемичари. Андрија Балабушић и Илијана Баљак освојили су девето и десето место на међуокружном такмичењу младих хемичара, а будући да такмичење садржи и експериментални део, у коме су ученици такође учествовали, очекујемо добре резултате и могући пласман и на републичко такмичење. -На Окружном такмичењу из познавања књижевности Четврту гимназију су достојно заступале Даница Цветковић (2-2) и Искра Дејановић (4-6), које су оствариле пласман на Републичко такмичење - Књижевну олимпијаду која ће се одржати 30. априла у Сремским Карловцима. 5. априла, Андреј Кирћански (1-1) и Андреј Ратковић (3/6) освојили су друго, а Лука Бранковић (2-2), треће место на Окружном такмичењу у џудоу. Ова три ученика ће представљати Четврту гимназију на Државном првенству младих џудиста Србије. 23. априла, на Окружном такмичењу из биологије, Ана Стајић (3-3) и Јована Перић (4-1) освојиле су прво место, Милица Тишма (3-3), Филип Кадић ( (4-1), Андреа Нећак (1-3) и Милица Радуловић (1-3) освојили су друго место и сви ће представљати Четврту гимназију на републичком такмичењу. Такође сјајан резултат и треће место на такмичењу постигли су Бошко Кукањац (3-3), Теодора Парезановић (4-1), Филип Цвијовић (1-3) и Матеја Павловић (1-3). 24. априла обрадовала нас је вест о постигнућима наших младих песника, чланова литерарне секције и полазника радионице креативног писања, на песничком конкурсу "Запесничимо". Другу награду за песму "Можда спава" освојио је Јанко Дубљанин, (4-5), а похвалу жирија и прилику да са једном својом песмом наступе на песничким сусретима у Ариљу добили су Ивана Зеленбаба (4-3), за песму "Огледало", Срдан Влаховић (4-6), за песму "Дечаци" и Даница Цветковић (2-2), за песму "Једна земља". 25. априла, на Међународном такмичењу "Кенгур без граница" 2023, пет ученика наше школе добило је похвале за остварене резултате - ученици првог разреда, Слободан Јањић и Андреј Кирћански, Стефан Живановић, ученик другог разреда и два ученика четвртог разреда, Петар Француски и Филип Кадић. 27. април био је дан за вишеструко славље. Веслачка екипа Четврте гимназије освојила је прво место у полуфиналу такмичења "Веслам за своју школу" и пласирала се у финале. -На Окружном такмичењу у оријентирингу, и мешовити тим и мушка екипа оријентираца Четврте гимназије, освојили су прво место и школу ће представљати на републичком такмичењу. -Истога дана, из Црне Горе нам је стигла вест да је наша представница на међународном такмичењу у предузетничким вештинама - Пословни изазов западног Балкана, Соња Мудрић, као чланица мешовитог тима ученика из више балканских земаља, освојила друго место. 30 . априла, на Републичком такмичењу "Књижевна олимпијада" Искра Дејановић освојила је прво место. 11. маја, на Државном првенству у оријентирингу, екипа Четврте гимназије коју су чинили Јанко Дубљанин (4-5), Јован Денда (4-2), Андеј Дамњановић (4-6), Андрија Радивојевић (4-1), Катарина Николић (2-1), Тара Тадић (2-2), Лара Ђорђевић (2-2) и Наташа Владушић (2-2), освојила је треће место. У појединачном такмичењу, Андеј Дамњановић освојио је друго место. 15. маја, на Републичком такмичењу из хемије, Андрија Балабушић освојио је девето место. 17. маја, на 48. поетском конкурсу "Десанка Максимовић" Јанко Дубљанин, ученик четвртог разреда, освојио је пето место за збирку песама. 18. маја, на Међуокружном такмичењу средњошколаца у атлетици, у трци на 800 метара, Милица Томашевић (4-6) освојила је друго место. 19. маја, Међуокружном такмичењу средњошколаца у атлетици, у трци на 1000 метара, Никола Живковић освојио је треће место. 28. маја, на Републичком такмичењу из српског језика, Ана Комлен (1-3) освојила је прво место са максималним бројем бодова. Леона Пајовић (1-4) освојила је четврто место. -На НИС олимпијади знања из руског језика Угљеша Михајловић (2-3) освојио је друго место. Много је ученика који, у изузетно озбиљној конкуренцији на бројним поменутим такмичењима, нису у овој такмичарској "сезони" освојили престижне награде, али заслужују речи хвале јер су достојно представљали своју школу и своје наставнике који су их припремали. Међу њима су Ана Стајић са 96 поена на Републичком такмичењу из биологије, Филип Кадић са 93 поена, Милица Радуловић, и Филип Цвијовић који су освојили по 91 поен. Похвале заслужују и Бошко Кукањац, Матеја Павловић, Андреа Нећак, Милица Тишма, Теодора Парезановић и Јована Перић, већ самим тим што су остварили пласман на републичко такмичење. Захваљујемо свим нашим вредним ученицима, али и њиховим преданим менторима. У области математике то су биле Ивана Радивојевић, Ивана Продановић и Славица Балетић; у области историје - Драгана Линта, у области српског језика и књижевности - Ивана Бокић, Марија Стајић, Николина Радовић, Драгана Аћимовић и Бранијета Конџуловић; у области енглеског језика - Александра Ђерић Елинo; у области руског језика - Оливера Средојевић; у области предузетништва младих Снежана Параносић и Јелена Остојић; у области географије - Гордана Јањић и Гордана Шобић; у области хемије - Весна Љиљак; у области биологије - Славица Ђурић и Ивана Лазаревић; у области борилачких вештина, атлетике и оријентиринга - Борка Војновић, у веслачком спорту - Мома Миљатовић. Аутор текста: Адријана Новичић  У музеје обично идемо да разгледамо поставке, слушамо кустоса, пасивно посматрамо садржај и памтимо понешто од онога што смо видели... Зато се и нисмо много обрадовали када смо чули да ћемо, уместо часа српског језика проведеног у учионици, посетити музеј. Али овај пут у Музеј Иве Андрића отишли смо из потпуно другачијег разлога. Нисмо ни претпостављали да се тамо може ићи да би се радило и учило у буквалном смислу, а управо такво искуство смо имали, захваљујући радионици коју је приредила и водила професорка Бранијета Конџуловић и којој је асистирала професорка Ивана Бокић. Тема ове радионице била је, до самог краја, мистерија за све нас. Нисмо знали ко је аутор дела којим ћемо се бавити, ни о ком делу је реч, ни ко је његов главни јунак. Очекивали смо час као и сваки други и по некој логици претпостављали смо да би све то могло имати везе са Андрићем, јер шта бисмо иначе тражили управо у његовој задужбини, али добили смо нешто сасвим супротно. Тајна је ипак остала скривена до самог краја и у томе је био главни изазов за све нас. Радионица се састојала из три целине. У првој смо радили у малим, трочланим групама и свака група је добила упитник са питањима о мистериозном човеку из књиге. Требало је да утврдимо како се он осећа, где сеналази, зашто се тамо налази, шта је по професији, шта мисли о људима... А на сва та питања могли смо одговорити само на основу малих сегмената текста, кратких пасуса из непознатог дела, који су нам стизали насумично. Какав је то ребус био! На основу пасуса извучених из контекста требало је да сами осмислимо контекст и изградимо портрет главног јунака, да проникнемо у његова осећања, однос према себи и свету, откријемо циљ његовога живота... Рад у малим групама; анализирање цитата и њихово повезивање са питањима из упитника У другом делу радионице слика је постајала јаснија. Разговарајући у пленуму, размењивали смо своја запажања, изводили закључке, кориговали своје првобитне ставове и полако састављали мозаик у ком је недостајало мноштво коцкица. И таман када смо помислили да се ту наш посао завршава и да ћемо коначно добити одговор од професора и кустоса музеја, уследио је нови, креативни задатак. Разговор о резултатима истраживања; образлагање тврдњи о личности непознатог јунака У последњем делу радионице, расподељени у четири велике групе, добили смо задатак да напишемо кратку причу – да сачинимо портрет књижевног јунака којим смо се бавили, или његову кратку исповест, белешку из његовог дневника... То, наравно, није било нимало лако, али смо се ипак лепо снашли. Рад у великим групама - писање кратке приче о мистериозном књижевном јунаку Поделићемо са вама једну од четири кратке приче које су настале као резултат групног креативног рада. Аутори приче су Марко Крстић, Милица Живановић, Адриана Новичић, Невена Релић, Вељко Анђић, Лазар Секулић, Милица Јовановић, Маја Перуничић и Павле Милојевић. Запис тајанственог човека са тихе чајанке код Андрића Зовем се... Ма, није битно како се зовем. Оно што јесте битно је да сам по свом позиву песник. Или макар, био сам то док нисам завршио у затвору. То је била случајност, мада сам је у подсвести наслућивао. Елем, кроз своју песму, изразио сам огорченост према лицемерству и уображеном свету „истинодржаца“. Њима се није претерано допала ни моја песма, ни мој став... Потпуно „неочекивано“, зар не? Сада сам осуђен на свега сат времена „слободног“ кретања; између високих зидова наравно. А шта је уметник без потпуне слободе? Тај исти човек који је прошао јерусалимски пакао Марибора. Слутим, на младима ће свет остати, а моје перо, као сведок моје судбине. Након што је свака група прочитала своју причу и добила заслужени аплауз, дошао је тренутак коначног разрешења мистерије. Кустос музеја, Марија Петровић, открила нам је идентитет јунака – Иве Андрића главом и брадом. Испричала нам је појединости из Андрићевог личног искуства, када је након Сарајевског атентата, као припадник Младе Босне, био заточен у мариборској тамници, повезујући фрагменте из текста који су нам непосредно пре тога били у рукама, са конкретним ситуацијама кроз које је Анрић пролазио. Тако смо сазнали и да смо управо, на неочекивани начин обрадили дело Ex Ponto.  Кустос Музеја Иве Андрића, Марија Петровић и музејски педагог Драгана Латинчић Иако ово није био начин на који смо навикли да учимо, након овог искуства, излазећи из музеја, понели смо сасвим нови поглед на музеј као институцију, на његову стварну функцију у животу једног културног и образованог човека и на улогу коју овакви простори могу имати у образовању младих људи. Радионица је названа „Тиха чајанка код Андрића“ и ми смо имали утисак, иако нисмо пили чај, да не бисмо којим случајем оштетили артефакте у музеју нечијом непажњом, имали утисак да смо били на неком интимном дружењу са Андрићем, у затвореном кругу повлашћених званица.
 Пословни изазов, такмичење које се, под покровитељством Достигнућа младих организује већ једанаест година, постало је део такмичарске традиције Четврте гимназије у Београду. Колико су наши ученици веома успешни у предузетничким вештинама сведочи и чињеница да већ неколико година уназад имамо свог представника на мађународном такмичењу Пословни изазов западног Балкана.
Овогодишње међународно такмичење је одржано од 25. до 27. априла у Улцињу, у Црној Гори, а Србију и Четврту гимназију по други пут је представљала ученица трећег разреда, Соња Мудрић. Своје земље и школе представљало је 80 ученика из Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, који су постигли најбоље резултате на регионалним и националним такмичењима. Колика је њихова успешност говори нам и податак да је на овогодишњем Пословном изазову укупно учествовало 1200 ученика из 55 средњих школа. Специфичност ове фазе такмичења је у томе што тимове формирају представници различитих земаља, па један тим чине четири ученика, из четири земље. Од укупно 20 тимова, Соњин тим, под бројем 11 и неформалним називом називом Милева Марић Ајнштајн, освојио је друго место. Осим Соње Мудрић из Четврте гимназије у Београду, чланови другопласираног тима били су Ксенија Стаменковић из Гимназије у Цетињу (Црна Гора), Сара Растовић из Економске и биротехничке школе у Бјеловару (Хрватска) и Аднан Тановић из Гимназије Добриња у Сарајеву (Босна и Херцеговина). Драматизација великог романа у просторијама Андрићеве задужбинеАутор текста: Илијана Мудрић Од почетка школске 2022/2023. године остварује се лепа и необична сарадња између Музеја Иве Андрића и Четврте гимназије у Београду. Музеј је отворио своја врата за један интерактиван приступ, па је његов изложбени простор постао место учења и креативног стварања. Тако је 24. фебруара 2023. године у некадашњем Андрићевом боравишту у ком је писао своје књиге, изведена едукативна позоришна представа – драматизација његовог романа „На Дрини ћуприја“. Професорка Николина Радовић адаптирала је за драмско извођење фрагменте из романа, а чланови школске драмске секције оживели су чувене јунаке – Фату Авдагину, Алихоџу Мутевелића, Радисава са Уништа, Ћоркана, ...... Занимљиво је да су ликове тумачили ученици који још увек нису обрађивали овај роман, као ни ученици који су присуствовали извођењу позоришне представе. Управо то је и био циљ наставника који учествују у овом пројекту – да се ученици у живом сусрету са јунацима романа мотивишу да дело заиста причитају, што је данас, нажалост, све ређа појава. По речима професорке Николине, а и по реакцијама присутних посетилаца музеја, међу којима су, осим ученика, били и директорка и наставници из Четврте гимназије, наставнице српског језика и књижевности из Саобраћајне школе у Земуну и Спортске гимназије, као и неколико других посетилаца Музеја, ефекат је у потпуности постигнут. Многи ученици млађих разреда, у чијем годишњем програму се још увек не налази и ово захтевно и озбиљно дело, похвалили су се да су почели да читају роман „На Дрини ћуприја“. Коста Брајовић и Тара Ковач као Абидага и Радисав са Уништа Стога би било неправедно не поменути све оне који су допринели овом изузетно лепом и памћења вредном културно-образовном догађају – нараторе: Соњу Мудрић, Јану Шапић, Уроша Ињца и Страхињу Петковића; Тару Ковач (3/4) у улози Радисава са Уништа, Косту Брајовића (3/2) у улози Абидаге, Нину Рајшић (2/3) у улози Фате Авдагине, Филипа Узуновића (1/4) у улози Мустај бега, Леону Пајовић (1/4) у улози Фатине другарице. Нина Рајшић, Филип Узуновић и Леона Пајовић, као Фата Авдагина, Мустај бег и Фатина другарица Не можемо заобићи ни Николу Маринковића (3/3) у улози неизоставногЋоркана, Милу Мирковић (1/4) у улози газде и Вука Стевановић (3/2) у улози Јеврејина. Никола Маринковић, Мила Мирковић и Вук Стевановић у улози Ћоркана, Јеврејина и Газде Важну улогу одиграла је и Ивана Јеленковић (4/1) која се одлично снашла у улози Алихоџе Мутевелића, Ивана Јеленковић као Алихоџа Мутевелић Делим утиске свих присутних ученика када кажем да ме је представа фасцинирала. Одједном су преда мном оживели реални јунаци који су ми у првом сусрету са књигом изгледали далеки и магловити. Након овог искуства, које је уз упечатљиву драмску интерпретацију ликова појачано и видео презентацијом која дочарава време и простор у делу, имамо много јаснију слику о догађајима, простору и људима из тих давно прошлих векова којима се Андрић бави. На овај начин роман „На Дрини ћуприја“ постао је нешто блиско, што смо способни да дубље и озбиљније истражујемо изнутра, читајући га са интересовањем, а не само као обавезну школску лектиру. Заслужен аплауз и честитке
|
АуториУченици Четврте гимназије у Београду и наставници-ментори Архива
August 2023
Категорије
All
|
RSS Feed
