|
Четврта гимназија је школа која се воли.
У њој се освајајају знања и признања, упознају светови, утврђују вредности, стичу врлине, откривају таленти и проналазе путеви у будућност. Она је место непроцењивих сусрета са другима, али и са самим собом. Зато је супер фора бити ђак Четврте гимназије. Зато смо и овај свој кутак на интернету назвали – Super 4A blog! / Супер фора блог! |
|
|
Посета матураната Четврте гимназије компанији Zühlke Аутор: Нина Богдановић  У оквиру програма каријерног вођења у Четвртој гимназији се, с времена на време, организују посете репрезентативним институцијама или компанијама, како би се ученици изблиза упознали са радним окружењима, врстама послова и организацијом рада у професијама којим неки међу нама прижељкују да се баве у будућности. Матуранти су недавно имали прилику да закораче у свет савремених технологија посетивши реномирану Ај-ти (IT) компанију Цулке (Zühlke) на Новом Београду. Уместо очекиваних слика усамљених програмера испред монитора, дочекала нас је динамична атмосфера која је потпуно променила нашу перцепцију Ај-ти сектора. Главни циљ посете био је упознавање са радом једне од водећих инжењерских компанија која се бави развојем иновативних решења у подручју дигиталних технологија. Кроз разговор са запосленима, ученици одељења IV1 су сазнали да пут од идеје до финалног производа није „самостална трка“, већ сложен процес који захтева тесну сарадњу стручњака различитих профила, а то је много више од програмирања. Разбијање предрасуда – развијање вештачке интелигенције (AI) као тимска игра Највећи утисак на матуранте оставила је чињеница да рад у Aj-тију није „сувопарно“ писање кода којим се баве посвећени појединци спремни да сате проводе пред рачунаром и изоловани у свом виртуелном свету. Домаћини су нам кроз практичне примере објаснили да успех једне овакве компаније зависи од три кључна стуба: -интензивног тимског рада јер је сваки пројекат резултат заједничког труда, -вештине комуникације јер су разумевање потреба клијената и сарадња са колегама подједнако важни као и техничко знање и -менаџмент и организација послова јер су управљање ресурсима и временом кључни за функционисање великих система. Агилни приступ и архитектура софтвера Током обиласка компаније, предусретљиви стручњаци су нам приближили професионални речник и методологије које користе. Уместо слушања сувопарне теорије, видели смо како функционишу такозване „агилне“ методологије и зашто је флексибилност у раду кључна за успех. Посебно интересантан део посете био је приказ структуре софтвера. Домаћини су нам на сликовитим примерима – попут функционисања модерних медицинских уређаја или комплексних банкарских система – објаснили да софтвер није само низ команди, већ пажљиво пројектована архитектура. Ученици су сазнали више о модуларности (градњи система из мањих делова), важности корисничких искустава и повратних информација које тим добија од клијената, укратко о неопходности сталне интеракције међу људима који су укључени у процес стварања нових софтвера. Као и у сваком другом послу стручњаци наилазе на препрека, а да би се оне брзо уочиле и превазишле најадекватнијим решењима, важно је да развојни тим буде у сваком тренутку синхронизован. Шта смо понели из компаније Цулке Отишли смо тамо са предрасудом да је ово посао за интровертне људе који воле само математику, а вратили смо се са сазнањем да је заправо реч о креативној индустрији у којој су лидерство и тимски дух основа свега – тако би се укратко могли сажети утисци ученика одељења 4/1, а не сумњам да ће и други матуранти делити слично искуство.
Ова посета, наравно, не би била могућа без иницијативе и подршке наших професора. Дугујемо велику захвалност професорима Драгани Латовљев, Снежани Параносић и Слободану Ивковићу што су нам пружили могућност да из прве руке видимо чиме се све бави једна IT фирма и што су препознали важност овакве практичне едукације. Такође, исказујемо велику захвалност компанији Цулке на гостопримству и несебичном дељењу знања. Ова посета била је драгоцена за све нас који се налазимо на прагу одлуке о избору факултета, јер нам је отворила нове видике о томе како у пракси изгледа модерно пословно окружење.
0 Comments
Посета Природњачком музеју и Зоо врту  Аутор: Маша Родић Већ годинама уназад професори Четврте гимназије у Београду користе пригодне прилике да наставу обогате садржајима који излазе из оквира школских учионица. Многе садржаје из школског образовног програма, који понекад ученицима изгледају апстрактно, обогаћују занимљивим предавањима, изложбама, радионицама у различитим установама из подручја науке и културе, па у образовни процес укључују и непосредна искуства ученика која су изузетно драгоцена. Тако је и у настави биологије. Захваљујући ангажовању наставнице биологије, Иване Лазаревић, ученици природно-математичког смера четвртог разреда имају прилику да овог пролећа проведу један изузетно занимљив и едукативан дан у посети Природњачком музеју и Зоо врту. Међу првима, то задовољство је имало управо наше одељење, IV1. Наша авантура започела је у Природњачком музеју на Калемегдану, где смо обишли изложбу посвећену ајкулама и ражама Јадранског мора. Кроз стручно вођење, занимљиве експонате и прилику да постављамо питања и добијамо одговоре биолога упућеног у ову тему, сазнали смо много тога о овим фасцинантним морским створењима. Посебну пажњу привукла је прича о мегалодону – огромној праисторијској ајкули која је некада владала океанима. Једна од занимљивости која нам је остала у сећању јесте да ајкуле поседују својеврсно „шесто чуло“ – способност да детектују електрична поља која емитују друга жива бића. Захваљујући томе, могу да пронађу плен чак и када га не виде. Такође смо сазнали да не разликују боје као људи, али имају изузетно развијена чула која им омогућавају прецизно сналaжење у води. Након музеја, посетили смо Зоо врт, где смо имали прилику да посматрамо бројне животиње и делимо своја запажања са професорком. Нашу пажњу нарочито су привукли пингвини, лавови, жирафа и вукови. Посебно нас је насмејало и одушевило када смо уочили колико су пингвини социјална бића и какву интеракцију успостављају са припадницима друге, људске врсте. Било је упечатљиво како су се међусобно тркали у свом базену, све време гледајући у нас, као да проверавају да ли смо ми њихова нова публика.
На крају дана, сви смо се сложили да је ово била једна од најлепших школских активности. Провели смо време у природи, научили много нових и занимљивих ствари, али се и лепо дружили. Овакви излети су најбољи доказ да учење не мора представљати само напор и бригу, већ може бити и забавно и инспиративно. Представљање налаза истраживања - Између јавног здравља и безбедности Аутор: Софија Слијепчевић  Неколико ученика Четврте гимазије, у пратњи професорке српског језика и књижевности Иване Бокић Крагић, имало је прилику да 30. марта 2026, у Хотелу "Зира", присуствује представљању резултата истраживања на тему „Између јавног здравља и безбедности: анализа посткризних мера након масовних убистава 2023. године“. У процесу прикуљања података као и организацији овог скупа учествовали су Организација за европску безбедност и сарадњу (OEBS) – Мисија у Србији и Центар за истраживање јавних политика.
Предавање је било подељено на неколико сесија које су укључивале уводно обраћање, презентовање прикупљених података, панел дискусију и питања публике. Представљени су кључни подаци истраживања који осликавају безбедносну ситуацију у нашој земљи током 2023. године. Наиме, истакнуто је да је кроз велику кампању предаје личног наоружања успешно прикупљено око 82 398 комада оружја. Осим успешне кампање предаје оружја, као важна мера наведено је и увођење мораторијума на издавање нових дозвола за његову набавку. Такође, држава је уложила напоре да у највећој мери побољша безбедност деце у школама, па су управо због тога 3442 полицијска службеника прошла кроз додатну обуку за обезбеђивање основаца и средњошколаца и наложено је стално присуство полиције у основним и средњим школама. Присутни су упознати и са планираним мерама које још увек нису реализоване. Међу њима су предлози за пооштравање казни за поседовање нелегалног наоружања, ригорозна контрола постојећих власника оружја, увођење нарко тестова у школама, као и смањење границе кривичне одговорности са 14 на 12 година. Такође, значајно место у дискусији посвећено је начину на који је насиље представљено у јавности. У политичком дискурсу као тема преовлађују хитне безбедносне мере и строжа контрола наоружања. Питање безбедности постало је глави адут за позивање на одговорност надлежних институција и одговорних појединаца, наглашена је реторика заштите грађана, а присутна је и морална драматизација ситуације. У потпуности другачију слику приказују таблоидни медији који се фокусирају на увођење репресивних и рестриктивних мера и чији је примарни циљ извештавања сензационализам. Тиме не само што крше Кодекс новинара Србије, већ доводе до тога да се жртвама насиља наноси додатна штета и патња. Насупрот њима, образовне и социјалне институције стављају људе у први план. Њихов фокус је усмерен на пружање психолошке подршке и дугорочни опоравак заједнице, како би се друштво лакше суочило са последицама кризе. Ово је била прилика и да се успостави паралела између мера које европски развијене земље већ годинама уназад примењују у сврху превенције насиља у својим срединама и мера Републике Србије. Тако се Финска ослања на изузетно строге услове додељивања дозвола за поседовање оружја, обавезне психолошке процене и дугогодишње улагање у ментално здравље младих. Немачка се у највећој мери ослања на строге захтеве за складиштење оружја и строгу контролу од стране надлежних институција. Норвешка се фокусира на јачање друштвене кохезије и превенцију радикализације, то јест екстремизма унутар друштвених заједница, док се Србија усредсређује на успешне кампање предаје оружја, мораторијум на издавање нових дозвола и увођење полицијских службеника у школе.
Поред наведеног, битно је споменути и додатне мере које би својим спровођењем могле да превенирају понављање трагичних догађаја у будућности. У првом реду то су контрола малокалибарског оружја, интегрисана безбедност у школама, национални програм за безбедност младих, посткризна психосоцијална подршка, политике засноване на емпиријским подацима као и демократски надзор и учешће јавности у решавању ових питања. На основу свега што смо чули можемо извести неколико кључних запажања о безбедносном систему у Србији: Надлежне институције су брзо и одлучно реаговале, али спроведене мере имају пре свега стабилизациони, а не и трансформативни карактер. Кључни недостаци су одсуство системске евалуације, транспарентног надзора, демократског надзора, као и то да реформа остаје између безбедносног театра и стварне институциалне промене. Нина Богдановић
Последњи дан марта био је резервисан за несвакидашњи сусрет науке и естетике у Палати науке, где смо ми, матуранти природног смера Четврте гимназије у Београду, имали привилегију да присуствујемо предавању професора др Казуигеа Нагашиме са јапанског Универзитета Меиџи. Иако смо кроз четворогодишње школовање навикли на строге законе термодинамике и прецизне прорачуне, професор Нагашима нам је отворио врата у свет у којем физика престаје да буде само скуп формула и постаје архитекта невероватне лепоте. Његова биографија, која почиње на Универзитету Меији, а наставља се докторатом на Хокаиду у области науке о животној средини, посвећена је управо том феномену – истраживању како природа ствара сложене шаблоне, било да је реч о кристалима леда, океанским седиментима или мистериозном „олујном стаклу“ које су морепловци некада користили за прогнозу времена. Централна тема овог дијалога између физике и уметности били су кристали бизмута, чији изглед на први поглед пркоси свему што сматрамо "природним". Њихова геометријска, степенаста структура и иридесцентни сјај више подсећају на минијатурне моделе футуристичких градова или сведене линије Арт Деко архитектуре, него на обичан метал. Професор нам је на изузетно приступачан начин објаснио да та фасцинантна форма није плод вештачког дизајна, већ директан резултат закона дифузије и ослобађања топлоте. Посебно нас је инспирисала чињеница да професор своје експерименте често изводи користећи свакодневне предмете, а не искључиво скупу лабораторијску опрему, чиме је демистификовао научни процес и показао нам да се врхунска открића крију у радозналости и посматрању света око нас. Врхунац посете био је тренутак када смо имали прилику да уживо видимо џиновски кристал бизмута, вештачки узгајан у лабораторији, дар који је професор Нагашима лично поклонио Универзитету у Београду. Посматрајући тај масивни, природно извајани објект, чије је настајање подстакнуто у људском вољом изазваним условима, постало је јасно зашто је Арт Деко, са својом тежњом ка симетрији и модернизму, толико сродан физици кристала. Ово предавање нам је послужило као савршен подсетник, баш сада када се спремамо за факултете, да границе између дисциплина заправо не постоје. Свет у којем се наука и уметност преплићу кроз формативну лепоту створену законима физике оставио је на нас снажан утисак, показујући нам да се најдубљи закони природе често изражавају кроз најсавршеније облике уметности. Да ли су жене заиста слободне? Гала Глишић
Но, и у такозваном слободном свету, чини се да се идеал слободе претворио у низ нових, модерних притисака. Уместо друштва које ослобађа, добили смо културу која намеће. Жена је изложена диктату младости, диктату лепоте и диктату „среће“. Савремени медији и друштвене мреже непрестано намећу стандарде који су често недостижни, а понекад и штетни. Од агресивних метода подмлађивања до естетских интервенција и модних трендова који игноришу здравље – тело жене постаје пројекат, а не природна датост. 
Илузија равноправности присутна је и у политичком животу. Укључивање жена „по кључу“ у институције може изгледати као напредак, али ако није праћено стварним оснаживањем и вредновањем знања, оно остаје форма без суштине. Жена није број који треба попунити у статистици – она је појединац чије способности треба да буду мерило њеног успеха. Слично томе, питање родно сензитивног језика отвара дилему – да ли је суштина у именовању или у признавању? Када наглашавамо да је неко „лекарка“, „аташеица“, „дефектолошкиња“ „академкиња“ „психолошкиња“, „професорка“ или „инжењерка“, да ли тиме заиста оснажујемо жену – или несвесно подвлачимо да је њен пол важнији од њене стручности?  Најтежа стварност, ипак, лежи у свакодневном животу многих жена које раде у тешким условима – по десет сати дневно, шест дана у недељи, за минималну плату. У том контексту, приче о равноправности звуче као празна реторика.
Можда највећи проблем није само у систему, већ у недостатку свести. Савремена жена често прихвата наметнуте обрасце као сопствени избор. У тој добровољној адаптацији лежи најсуптилнији облик манипулације: уверење да је све што нам се нуди – заправо наша слобода. Зато би 8. март требало да буде више од симбола. То није дан када славимо жену као идеал, већ тренутак када преиспитујемо стварност у којој живи. Питање које остаје није да ли су жене формално равноправне, већ да ли су заиста слободне – од притисака, илузија и наметнутих вредности. Јер права равноправност не почиње у језику, нити у статистици. Она почиње у свести. Ученици Четврте гимназије међу најуспешнијима на такмичењу Гала Глишић У просторијама МБС факултета у Београду 6. марта одржано је такмичење „Modern Business Challenge 2026“, које је окупило чак 32 екипе средњошколаца из целе Србије. Ученици су имали прилику да покажу своје знање, сналажљивост и тимски дух кроз више занимљивих игара и изазова. Такмичење се одвијало у оквиру неколико тематских кругова из области менаџмента, маркетинга, бизниса и опште културе. Након позива „Нека игре почну!“, чиме је водитељ програма свечано отворио овај својеврсни турнир знања и вештина, уследио први део надметања, па квалификације и финале. Учесници су решавали задатке као што су ,,Повежи појмове“, „Препознај град са слике“, „Препознај рекламу која је блурована“, асоцијације. Ови изазови захтевали су добро опште знање, информисаност о разним темама, брзо размишљање и одличну сарадњу унутар тима. Четврту гимназију представљале су две екипе. У екипи одељења 4/2 такмичили су се Дуња Ристовић, Милош Мандић и Немања Симоновић, док су екипу 4/3 чинили Милица Јекнић, Михаило Стефановић и Новак Анђелковић. Екипе је предводила професорка физике Јелена Здравковић, која је ученицима пружала подршку током читавог такмичења. Обе екипе Четврте гимназије успешно су прошле квалификациони круг. Између првог и другог сегмента такмичења организована је пауза, која је послужила за дружење и упознавање ученика из различитих делова Србије, али и за размену утисака након првог дела надметања. У финални део такмичења пласирала се екипа одељења 4/3, која је наставила борбу и у суперфиналу. У пажљиво одабраним паровима противник им је била Гимназија „Свети Сава“ из Пожеге, са којом су се надметали у борби за треће место. Иако су показали велико знање и високу мотивацију, представници Четврте Гимназије су на крају заузели четврто место. Они нису били задовољни постигнућем, што је и разумљиво када се нађеш надомак трофеја, али ми који смо их пратили и бодрили веома смо задовољни јер су се показали у сјајном издању. Заиста није мала ствар бити четврти када знаш да иза тебе стоји још двадесет осам екипа које си успео да надиграш.
 Слика је линк према снимку на Инстаграму
Аутор
Аутор текста: Викторија Балабан
Матуранткиња Четврте Гимназије, Леона Пајовић, гостовала је на телевизији „Храм” као представница оних младих који похађају Верску наставу као обавезни изборни предмет. Тема емисије била је Предности верске наставе у школи и друштву, али Леона није говорила само о томе како она сагледава улогу верске наставе у изградњи личности младих људи, већ је одговарала и на многа друга питања које се тичу свих њених вршњака – о љубави, утицају друштвених мрежа на свакодневицу и квалитет живота младих, емпатији, тинејџерским и адолесцентским проблемима… Како је нагласила, све су ово теме о којима може отворено да прича са професорком верске наставе, на којој се не изучава само Катихизис, како то многи погрешно разумеју. Леона Пајовић Чланове Театра 4, као и нашу професорку, Николину Радовић, изузетно је обрадовала критика коју нам је, након успешног наступа на фестивалу Mater Terra 2025, упутила Габријела Зелена Ситова (doc. Dr Gabriela Zelená Sittová), драмски педагог, професор и шеф Катедре за драму у образовању, на престижној Академији извођачких уметности (DAMU) из Прага. Цео текст можете прочитати у нашем чланку Лепе речи, ветар у крила.  Чланице стручног жирија на фестивалу Mater Terra
Аутор текста: Викторија Балабан
Често у јавности слушамо приговоре како млади, из чистог помодарства, прослављају неке „туђе“ празнике и „туђе“ свеце, а о својој традицији и обичајима мало знају. Дан заљубљених је, међутим, омиљени празник младих упркос свим тим причама. О томе чији је свети Валентин и да ли је у реду што га многи овде не разликују од светог Трифуна, за Euro News говорила је управо наша наставница верске наставе, Милана Ивковић. У емисији коју делимо са вама, говорило се о сусрету традиције православља у ком се прославља Свети Трифун и све популарнијих обичаја и празника који долазе са Запада, међу којима је и Дан заљубљених. Наставница Милана разјаснила је дилему о пореклу светог Валентина, као ранохришћанског свеца који подједнако припада свим хришћанима, а поручила је и да нам није потребан специфичан дан да свом ближњем покажемо љубав.
У емисији се говорило и о савременим начинима приближавања Цркве младима, кроз апликације и друштвене мреже, али уз важно подсећање да ни у чему, а тако ни у вери, не треба бити површан јер се она не може свести на повремени „скрол“ на интернету. Нина Богдановић  Недавно одржано такмичење „Пословни изазов” претворило је Београд у центар предузетничких идеја, а наше ученице су показале да се најбоља решења за будућност крију управо у клупама Четврте гимназије. На регионалном нивоу, у конкуренцији од 120 ученика, задатак је био осмислити производ који еколошки освешћеној генерацији Зед омогућава живот без компромиса по питању естетике и удобности. Нина Богдановић је предводила шампионски тим са идејом о склопивим чашама за фестивале које решавају проблем пластичног отпада, док је Маша Родић освојила вицешампионску титулу пројектом интерактивне мапе за мапирање и чишћење загађених тачака у граду. Ове победе биле су само увертира за Национално финале одржано 11. и 12. фебруара, које је окупило 105 најбољих средњошколаца из целе Србије, изабраних у конкуренцији од чак 694 учесника. Овог пута, изазов је био још комплекснији: користећи дизајн, науку и технологију, тимови су морали да креирају одрживо решење за реалне проблеме из свакодневице. Нина Богдановић је са својим тимом поново бриљирала и освојила прво место визионарском идејом о употреби маховине као здраве алтернативе штетним навикама. Њихов концепт замењује токсични дим здравим удисајем и ритуалом који регенерише организам, враћајући човека природи. Успех школе употпунила је Маша Родић, чији је тим освојио бронзану медаљу за иновацију у виду паметног улошка са сензорима и апликацијом за корекцију хода. Кроз интензиван рад са менторима и финалне презентације пред стручним жиријем, Нина и Маша су потврдиле да поседују врхунске предузетничке вештине и способност да визије преточе у конкретне бизнис планове, чиме су на најлепши начин представиле нашу школу на националној сцени. Такмичење “Пословни изазов” је покренуто пре 17 година са намером да подстакне средњошколце да употребе своје вештине на иновативан начин како би унапредили свој предузетнички дух и повећали своје могућности за запошљавање. У току школске године на седам регионалних Пословних изазова (у Чачку, Лесковцу, Зајечару, Крагујевцу, Новом Саду и Београду) учествује више од 700 ученика из 120 општина у Србији у којима се спроводе образовни програми Достигнућа младих из области предузетништва и финансијске писмености.
Дуња Шофранац Наша ученица Искра Јовановић, I5, освојила је награду на конкурсу манастира Велуће, „Дани веронауке 2026“. Њен ликовни рад на тему „Десет Божијих заповести“ освојио је трећу награду у врло озбиљној конкуренцији. На конкурсу је учествовао велики број ученика из Србије, Републике Српске, Црне Горе и из српске дијасопоре, а Искрина слика је заслужила пажњу жирија као један од најуспешнијих међу 450 пристиглих радова. Ликовне радове ученика процењивао је стручни жири који су чинили Архимандрит Сергије Радивојевић, референт за верску наставу Епархије крушевачке, мати Теодора Спасојевић, игуманија манастира Велућа, вероучитељица и идејни аутор конкурса, Анастасија Егерић, графички дизајнер и Ана Маричић, наставница ликовне културе. 
Аутор текста: Нина Богдановић Децембар је за све ученике и наставнике Четврте гимназије у Београду месец даривања, бриге за ближње и традиционалне хуманитарне акције. Годинама уназад, прикупљају се добротворни прилози, припремају се новогодишњи пакетићи и приређују новогодишње позоришне представа за малишане у основним школама, београдским свратиштима и, неизоставно, у специјализованој школи коју похађају ученици на дугогодишњем болничком и кућном лечењу. Већ десетак година школа остварује успешну сарадњу са ОШ „Др Драган Херцог“ из Београда. Током целог протеклог месеца ученици и наставници Четврте гимназије су прикупљали новчане прилоге, дизајнирали скице за предмете који ће бити понуђени на продајној изложби, сликали, израђивали рукотворине, прикупљали ученичке радове за годишњи календар и остваривали драгоцене контакте са малим предузетницима у граду који су били вољни да овој акцији дају свој допринос. Новина у овогодишњој акцији солидарности и бриге за децу којој је потребна подршка био је хуманитарни базар, одржан 22. децембра у холу Четврте гимназије. Његова посебност била је у томе што је у себи објединио хуманост, креативну енергију, предузетничко деловање и културу сећања. Базар је одржан под слоганом „Сваки је човек звезда за себе“, чиме смо желели да обележимо деведесетогодишњицу рођења Данила Киша, писца чије дело заговара право сваког човека да буде признат и да се оствари у пуном капацитету без обзира на своју различитост. Школски ходници су током базара оживели на најлепши могући начин. Испуњавали су их ученици и наставници, али и бројни гости, родитељи, пријатељи школе, наши бивши ученици и колеге из других школа, а штандови су откривали колико су труда, љубави и талента ученици уложили у овај догађај. Готово све изложене предмете израдили су својим рукама или су на њима оставили свој печат дизајнирајући цртеже и натписе, попут оних на шољама, беџевима, мајицама и цегерима. Посетиоци су могли да бирају између уникатног, ручно рађеног накита, слика, мирисних домаћих колачића, а цео простор био је украшен паноима и плакатима који су представљали омаж животу и делу Данила Киша. Њему у част ученици су изложили шоље и друге предмете украшене његовим портретима, мотивима из његових дела и цитатима. Важност ове акције препознала је и Прва телевизија, чија је екипа присуствовала догађају и забележила ону другу, драгоцену, а често невидљиву, страну и улогу школе, шаљући нашу поруку о бризи за ближње широј јавности. Догађај је пратио и музички програм; наша талентована ученица Леона Пајовић употпунила је атмосферу, певајући на руском и француском језику романсе и шансоне које је волео, али и свирајући на гитари радо певао и Данило Киш.
 Велику захвалност за успешност овогодишње акције дугујемо и пријатељима школе, а посебно компанији Пертини која је препознала значај овог догађаја и омогућила нам велике попусте приликом куповине, као и компанији VilMark, Foto studiju Express и Foto Style Beograd, који су нам, уз тек половичну надокнаду, пружили своје услуге, чиме је цео овај подухват добио одлике шире друштвене акције. Хвала и професоркама Ивани Бокић, Ивани Здравковић, Јелени Здравковић, Снежани Параносић, Бранислави Вељковић и свима који су на било који начин допринели, било кроз рад у радионицама, организацију или донацију. Прикупљени новац није само број на папиру, већ је доказ да наша школа образује одговорне младе људе који препознају значај бриге за заједницу као целину. Показали смо да заједницу не чине само зидови, већ људи који су спремни да стварају и пружају руку једни другима.
На Националном такмичењу у иновацијама, InnovNation Competition Serbia у организацији Научно-технолошког парка Београд, наше ученице Маша Родић и Нина Богдановић, освојиле су пето место и награду која ће им омогућити развој и унапређење друштвене игре Беритаж, са којом су већ освојиле друго место на Националном такмичењу ученичких компанија. Аутор текста: Гала Глишић  Маша Родић и Нина Богдановић Где год се промовишу идеје, иновативност и предузетнички дух, ту су и ученици Четврте гимназије у Београду. На националном такмичењу у иновацијама за младе, InnovNation Competition Serbia, које је одржано 22. децембра 2025. у организацији Научно-технолошког парка Београд и уз подршку Министарства науке и технолошког развоја, тим ученика из Четврте гимназије пласирао се међу пет најуспешнијих. Првога дана дводневног финалног такмичења проглашено је по шест најбољих средњошколских и студентских тимова чији су пројекти заслужили и добили менторску и финансијску подршку за даљи развој и усавршавање. Међу њима се, на петом месту, нашао пројекат Beritage (Беритаж), који су осмислиле ученице Четврте гимназије, Нина Богдановић и Маша Родић. На такмичење се пријавило више од 200 тимова из Србије и Републике Српске, а након озбиљне селекције пројеката тек њих 20, у категорији средњошколаца, добило је прилику да своје иновативне идеје представе пред жиријем у финалном такмичењу. Beritage се издвојио као пројекат који на иновативан начин повезује културу, образовање и савремене технологије. Након два месеца интензивног рада, радионица и менторске подршке, уследило је финале у Научно-технолошком парку Београд, где су ученице имале задатак да у троминутној pitch презентацији представе свој пројекат пред стручним жиријем. Замолили смо их да нешто више кажу о Беритажу, иновативности и примени ове игре. „Ово такмичење није било почетак развоја наше идеје. Beritage нам се провлачи као замисао откад смо почеле да се бавимо ученичким предузетништвом, а прву верзију свог пројекта представили смо у нешто ширем тиму на овогодишњем такмичењу ученичких компанија које се традиционално организује под покровитељством Достигнућа младих – Србија, на ком смо освојили друго место. Вредно смо радиле на његовом усавршавању и веровале смо у успех. Конкуренција је била заиста озбиљна и већ сам улазак међу 20 тимова одабраних за велико финале био је велики успех за нас“, истакла је Нина Богдановић.
Beritage је едукативна друштвена игра чији је циљ очување културног наслеђа кроз активно учење. Њен назив је духовито поигравање речима, кованица која је настала повезивањем речи Београд и heritage, па бисмо је могли превести као Београдско наслеђе. Играчи се крећу по табли која представља мапу Београда, упознају мање познате историјске објекте и личности, решавају загонетке, користе QR кодове и сакупљају жетоне које касније улажу у реконструкцију и рестаурацију културних објеката. „Желеле смо да историју, уметност и архитектуру овог града приближимо младима на начин који им је занимљив и близак“, објаснила је Маша Родић. „Многи од нас свакодневно пролазе поред драгоцених места и здања, а да се не осврнемо, јер нам просто нико није указао на њихову вредност. Сматрале смо да је то штета која се некако мора, бар на овај начин, исправити. Када смо сазнале да је наш пројекат увршћен међу пет најбољих, биле смо заиста срећне." За пројекат Beritage и наше иновативне ученице ово није само признање. Учешће на такмичењу и награда на националном нивоу обезбедили су им финансијски подстицај и менторску подршку стручњака за даљи развој и усавршавање ове едукативне игре, али и мотивацију за стварање и реализацију нових идеја у будућности. Успех ученица Четврте гимназије у Београду показује да млади могу бити не само поклоници и следбеници нових технологија, већ и истински чувари културног наслеђа. Хуманитарни новогодишњи базар у Четвртој гимназији у Београду Аутор: Нина Богдановић Крај календарске године у Четвртој гимназији у Београду увек је врло динамичан и пун догађања. Ни ове године нисмо заобишли своје добре навике – 22. децембра, 2025. од 19 часова, у холу наше школе одржаће се хуманитарни новогодишњи базар под слоганом „Сваки је човек звезда за себе.“
Повод је обележавање 90 година од рођења нашег прослављеног писца, Данила Киша. Кроз целокупно своје стваралаштво, Киш се неуморно залагао за поштовање човека, уважавање различитости и неотуђиво право сваке личности да се оствари у пуном капацитету. Његова визија послужила нам је као светионик и мотивација да организујемо велики Хуманитарни базар под слоганом – Сваки је човек звезда за себе.
• Датум: Понедељак, 22. децембар, 2025.
• Време: 18:00 часова • Место: Хол Четврте гимназије, Београд Ваше учешће није само куповина, већ директна подршка дечјем осмеху и будућности! Драмска секција Четврте гимназије - Театар 4 одушевила публику у Чешком дому. Аутор: Теодора Шево  Драмска секција Четврте гимназије – Театар 4, већ од почетка школске године ради пуном паром, а колико су озбиљни сведочи и њихов недавни наступ на 12. позоришном фестивалу деце и младих „Mater Terra“ који се одржавао 22. и 23. новембра 2025. у Чешком културном центру у Београду. Организатор фестивала, као и сваке претходне године, био је Центар за драму у едукацији и уметности (CEDEUM), овога пута у партнерству са Удружењем Уметничка Утопија. За ову прилику, уиграна екипа Театра 4, под руководством професорке Николине Радовић, приредила је мини-адаптацију чувеног мјузикла „Mamma Mia!” У представи су учествовали сви чланови драмске секције, а њихов труд, енергија и тимски дух јасно су се видели у сваком детаљу. У главним улогама били су матуранти, Леона Пајовић и Филип Узуновић, а једнако велики допринос успешности представе дали су млађи чланови ансамбла, од којих су се многи на сцени опробали први пут. У препуној сали Чешког дома, њихов полусатни наступ пропраћен је узбуђењем и искреним емоцијама публике која их је заслужено наградила огромним аплаузом. Mamma Mia Театра 4 је мини-мјузикл приређен по узору на истоимени филм из 2008. године и култни мјузикл из 1975. који је заснован на популарној песми шведске поп групе ABBA. Прати причу младе Софи, која се удаје и жели да на венчању буде њен прави отац — али не зна ко је он. Њена мајка, Дона, некада је имала три велике љубави, па Софи кришом, на венчање, позива тројицу мушкараца од којих би један, како верује, могао бити њен отац. Када се сви појаве на маленом грчком острву где Дона води мали хотел, настаје низ комичних и емотивних ситуација. Док се Дона суочава са прошлошћу, Софи учи да прихвати себе и свој живот, а ликови кроз песме и смешне неспоразуме долазе до важне поруке: породица је тамо где су љубав, подршка и искреност.
А публика је заиста била дирнута. Подстакнути емотивном реакцијом Тамаре Радуловић замолили смо је да са нама подели своје утиске: „Много ми се свидела представа. Неке сцене су ме погодиле, јер сам препознала делове свог живота у ономе што се дешава ликовима. Нисам очекивала да ће школска представа имати оволики утицај на мене.”
Публика је сјајно реаговала, деца такође и сад одлазимо на малу паузу. У наставку нас очекује рад на новогодишњој представи за децу, а потом се враћамо припремама за велики наступ у априлу на Фестивалу мјузикла средњих школа.“ На крају вечери, публика и глумци су били сложни: сви су се лепо провели. Овај догађај још једном је показао колико је важно неговати школске таленте и давати простор младим људима да се изразе. Драмска секција Четврте гимназије доказала је да посвећен рад, креативност и заједништво могу да створе представу која нема сврху само да забави, већ и да остави траг у свима који је гледају. Уз овакву енергију и ентузијазам, јасно је да ће ови ученици наставити да освајају нове успехе и инспиришу генерације које долазе. Зашто треба да се пријавите на конкурс Истраживачке станице Петница Аутор текста: Милица Ковачевић
Истраживачка станица Петница већ деценијама важи за једно од најдинамичнијих места у Србији где млади могу да уче о стварима изван школских курикулума, развијају креативност, добијају прве научне идеје и несметано негују своју радозналост. Смештена недалеко од Ваљева, Петница окупља ученике из целе земље који желе да истражују, постављају питања, осмишљавају експерименте и уче од врхунских стручњака из различитих области. У оквиру више од двадесет различитих програма — од физике, биологије и геологије, преко психологије и археологије, до друштвено-хуманистичких наука — полазници добијају прилику да стекну практична знања која се ретко могу научити у школским клупама. Петница већ дуго важи за место где учење не значи само памћење, већ пре свега разумевање, постављање хипотеза, критичко размишљање, освајање знања кроз процес откривања и тимски рад.
Заједничко свим полазницима је да у Петницу долазе са огромном жељом да нешто открију, испитају или направе, а одлазе са много више — са новим искуствима, знањима, пријатељствима и самопоуздањем. Иако сам годинама слушала разне приче о Петници и гледала како је сви хвале, искрено — нисам баш знала шта да очекујем када сам први пут одлучила да одговорим на тај изазов. Све ми је звучало занимљиво, али и помало недостижно. То се променило оног тренутка када сам први пут стигла у станицу. Због свих оних који оклевају, који се прибојавају да нису дорасли тако озбиљном окружењу и задацима који се тамо могу очекивати, одлучила сам да поделим неколико искустава „из прве руке“ и охрабрим неке нове „питомце“ ове неизмерно вредне институције се и сами опробају. Нећемо говорити само о Петници као идеји и институцији, већ и о сасвим конкретним стварима које многима могу бити од користи — зашто смо се пријавиле за похађање неких од програма, како смо бирале свој семинар, шта смо тамо научиле, како изгледају предавања, задаци, разговори са менторима и, наравно, а биће и покоја реч о једнако драгоценим дружењима. Аутор: Софија Слијепчевић У организацији Коучинг центра, који је један од партнера у Еразмус+ пројекту AI Navigators, у Startit centru Beograd, 15. новембра ове године одржан је семинар за наставнике на ком су, међу едукаторима, биле и две професорке Четврте гимназије, Снежана Параносић и Драгана Латовљев. Реч је о иницијативи Еразмус+ организације да, кроз низ обука, припреми наставнике средњих школа за ефикасну и оптималну интеграцију вештачке интелигенције у образовни процес. Наше професорке прошле су кроз прву фазу обуке која је, на међународном нивоу, организована током јула месеца 2025. у Софији, а сада имају задатак да стечена знања и вештине поделе са својим колегама. С обзиром на то да се ова тема тиче и нас ученика, замолили смо професорке да своја искуства поделе и са нама. Како нам је објаснила професорка Параносић, програм AI Navigators, намењен је професионалном развоју наставника у области педагошке, етичке и креативне примене вештачке интелигенције у образовању. Исход и циљ примарне обуке наставника-едукатора или како то стоји у називу пројекта – навигатора, је креирање националних мрежа за подршку и извођење обука за наставнике. Обука у Софији трајала је седам дана, а похађали су је наставници из Хрватске, Бугарске, Белгије, Северне Македоније и Србије. Међутим, учешће у пројекту се не завршава обуком у Софији, већ сви учесници имају обавезу да, по повратку у своје земље, организују обуку за своје колеге, као и две менторске сесије за полазнике који желе да продубе своја знања. Комплетан пројекат биће заокружен завршним окупљањем свих тимова из земаља учесница, које ће се одржати у Београду, у јулу 2026. године. Биће то прилика за размену резултата, модела примене АI и примера добре праксе. По речима професорки Латовљев и Параносић, боравак у Софији био је много више од класичне обуке. Била је то изузетно динамична и инспиративна међународна средина у којој су, поред интензивног учења, свакодневно размењивале искуства, педагошке идеје и примере примене АI у настави. Радиле су са колегама различитих профила — од информатичара и математичара до педагога, филолога, историчара, психолога и уметника — и управо та разноврсност приступа, искустава и перспектива учинила је обуку посебно драгоценом. Такође, сусрети су били одлична прилика да се упознају са начинима примене АI у различитим образовним системима, упореде праксе, препознају сличности у изазовима и открију бројне могућности које ова технологија нуди. Фотографије позајмљене са Инстаграм профила Коучинг центра Занимало нас је какав утисак су наше професорке стекле о упућености колега из других земаља у ову тему и да ли смо у односу на њих „на репу догађаја“, како обично мислимо о себи, или ствари другачије стоје: „Оно што нас често прати у јавном дискурсу — уверење да „увек каскамо“ — у пракси се испоставило као нетачно,“ казала је професорка Параносић. „Иако долазе из другачијих школских система и колеге из других земаља суочавају се са сличним изазовима као и ми. Заједничке су нам дилеме и питања како увести технологију без нарушавања етичких стандарда, како одржати квалитет наставе, како заштитити ученике од злоупотреба и како наставницима дати адекватну подршку. Међутим, приметила сам да су колеге из појединих земаља, нарочито из Белгије и Хрватске, много смелије када је реч о употреби АI у настави. Отворено разговарају са ученицима о овој теми, а етичке расправе о вештачкој интелигенцији део су њихове уобичајене праксе — што је модел који би и нама могао бити драгоцен. А када је реч о педагошкој пракси у ужем смислу — креативности, флексибилности, ангажованости и развоју пројектне наставе — ту идемо укорак са европским колегама, а понекад чак и предњачимо. Оно што нам недостаје није знање, већ ресурси, инфраструктура, системска и техничка подршка.“ Професорку Латовљев питали смо ли је и колико било тешко прилагодити се раду на страном језику и у међународном окружењу и шта је на тој обуци било најкорисније: „Није било тешко, већ подстицајно. Иако је енглески био радни језик, а теме захтевне и сложене, атмосфера међусобног разумевања и сарадње у многоме је олакшавала комуникацију. У групама у којима смо радили било је наставника различитих образовних профила, и свако је у процес уносио делић сопствене професионалне културе. Не само да смо размењивали идеје, већ смо се једни другима прилагођавали у стилу комуникације, што је, у суштини, кључ сваког успешног међународног пројекта. Највећа вредност рада на страном језику била је у томе што је све учеснике поставила у равноправан положај. Нико није био „домаћи“ нити у предности; сви смо морали да слушамо једни друге пажљиво, да се прилагођавамо, да прецизно бирамо речи и да своје идеје формулишемо јасно. То је створило атмосферу у којој смо, без обзира на године искуства или земљу из које долазимо, сви били у једнакој мери — ученици. Најкориснији сегмент обуке био је сусрет између педагогије и технологије. АI није представљена као „чаробни штапић“ нити као претња, већ као алат чија вредност зависи од тога шта наставник жели да постигне.“ Неколико успомена са обуке у Бугарској Након обуке у Софији наше професорке организовале су семинар за наставнике у Србији. Питали смо их на који начин су наставници реаговали, колико су упућени у ову тематику и да ли се у потпуности слажу са употребом вештачке интелигенције у настави или се томе противе: „Ова обука представља један од важних задатака за учеснике међународне обуке у Софији — да на темељима стечених знања, материјала и педагошких модела осмислимо сопствену обуку и пренесемо је колегама у својој земљи,“ казала је професорка Параносић. „Приметиле смо да је ниво упућености наставника у ову област врло разнолик, што је и очекивано с обзиром на разноврсност предмета, приступа и личних интересовања. Ипак, значајан број наставника већ користи АI алате у свакодневном раду — понекад свесно и систематично, а понекад спорадично, више интуитивно него по јасно дефинисаном педагошком моделу. Постоји воља, али недостају смернице и сигуран оквир за рад и зато је оваква подршка важна. У истраживању које смо спровеле колегиница Латовљев и ја, утврдиле смо да више од 60% од 236 ученика сматра да наставници нису свесни у којој мери ученици користе АI алате. Овај податак је важан јер указује на јасан јаз у перцепцији и комуникацији између генерација, али и на потребу да наставницима пружимо подршку и прилику за усавршавање.“ Професорка Латовљев је објаснила да наставници нису незаинтересовани, нити одбијају примену АI — напротив, веома су отворени, али им је потребна систематична подршка и јасно вођство како би могли да се упусте у ову област са сигурношћу и свешћу о педагошким, етичким и безбедносним аспектима. „Зато смо и развиле програм обуке који управо то омогућава: постепено увођење у теме које се тичу практичне примене, али и оних дубљих, кључних — попут етике, заштите података, академске честитости и педагошког интегритета. Када се створи јасан оквир и простор за заједничко учење, наставници врло брзо напредују и показују изузетно висок ниво професионалне флексибилности. Упркос честим предрасудама да наставници пружају отпор технолошким новинама, на овом семинару није било отпора. Напротив — осећала се потреба за разумевањем, за смерницама, за сигурним оквиром који ће им омогућити да самоуверено уђу у нову област. Зато је овај семинар био много више од информативне радионице: представљао је простор дијалога, колективног учења и јачања заједнице која жели да иде у корак са савременим токовима, али увек уз јасну педагошку и етичку одговорност. За мене је то био важан тренутак „приземљења“ свега што смо научиле у Софији. Када видите колеге из сопствене школе како испробавају алате, постављају врло конкретна питања и одмах дају повратну информацију — схватите да обука има смисла само ако може да заживи у реалним условима, у нашим учионицама, са нашим ученицима.“  Семинар „АI у очионици од инспирације до етичке примене“ Питали смо професорке и на који начин планирају да знања која су стекле у оквиру Еразмус+ пројекта AI Navigators примене у свакодневној настави: По њиховим речима, примена наученог је већ започела. Обука „AI у учионици – од инспирације до етичке примене“, коју су осмислиле и реализовале на овом семинару, представља први организовани корак у ширењу знања, али и у подизању свести о томе да употреба АI у школи мора бити промишљена, педагошки оправдана и етички утемељена. У оквиру припрема за ову обуку професорке Драгана Латовљев и Снежана Параносић, са још две колегинице, професорком Симоновић из Крушевца и професорком Петровић из Математичке гимназије, креирале су неопходне наставне материјале за школе. Професорка Параносић написала је приручник Етика, сигурност и одговна употреба AI у школама, осмислила студије случаја (сценарије за групни рад) и матрицу за процену етичке употребе АI, како би наставници имали јасан и применљив оквир за процену ризика, безбедности и одговорне употребе, професорка Латовљев израдила је детаљне туторијале и демонстрације употребе АI алата који наставницима заиста штеде време. Друге две професорке, Анђелка Петровић и Данијела Симоновић развиле су делове обуке који се тичу демистификације АI и педагошких модела кокреације, односно начина да ученик и алат сарађују, а не да једно друго замењују. Како каже професорка Параносић, „циљ је да ученици виде да је АI партнер у учењу, алат који им помаже да разумеју свет дубље и критички, а не машина која „ради уместо њих“. Управо та равнотежа — између користи и одговорности — суштина је сваке примене наученог у настави.“ Професорка Латовљев осврнула се и на штетне предрасуде многих када је реч о дигиталним технологијама и своју тежњу да их отклони: „Мој фокус био је на томе да наставницима покажем да АI алати нису резервисани за „информатичаре“, већ да свако — без обзира на предмет, разред или претходно дигитално искуство — може да их прилагоди својим потребама. Желела сам да колеге осете да је АI нешто што им може олакшати рад, а не додатно закомпликовати наставу. Зато сам у туторијалима ишла корак по корак, са конкретним примерима из праксе: како алат може да помогне наставнику језика у анализи текста, професору историје у визуелизацији догађаја, наставнику природних наука у креирању модела и симулација, или професору уметности у генерисању идеја за креативне задатке. Желеле смо, додатно, да наставници виде и како АI може да се користи директно са ученицима, у реалним наставним активностима: при изради ученичких презентација АI алатима, или као подршка у писању, на пример, бизнис плана у оквиру пројеката ученичких компанија, за генерисање различитих нивоа задатака за диференцирану наставу, креирање визуелних материјала или мапа ума, припрему истраживачких мини-пројеката и слично. Намера ми је била да, када заврше обуку, колеге могу да кажу: Ово могу да урадим и ја, и могу одмах да применим са својим ученицима. Да уђу у учионицу и већ сутра испробају нешто мало, конкретно и оствариво — па да од тога постепено граде сигурност и сопствени стил употребе АI у настави.“  Делић сјајног расположења на семинару „АI у очионици од инспирације до етичке примене“ Након улоге „ученика“, а потом и улоге предавача о овој теми, каква су Ваша очекивања наког свега?
С. Параносић: „Уверена сам да имамо све предуслове да будемо једна од школа која ће показати да је могуће спојити иновације и етику, технологију и педагогију, без угрожавања смисла образовања. Истраживање које смо спровеле показује да постоји и реална забринутост: не само што ученици често користе АI без надзора наставника, већ и то што су многи склони да га користе као пречицу — као „брзо решење“, а не као средство за учење, развој и креативно размишљање. С друге стране, наставници брину због могућих злоупотреба, плагијата, недозвољене помоћи током провера знања или некритичке употребе алата који могу да произведу нетачне или манипулативне садржаје. Зато су моја очекивања усмерена пре свега на повећање одговорности свих актера: наставника, који треба да стекну сигурност у овом поручју и јасне педагошке и етичке оквире за увођење АI, и ученика који морају да разумеју да АI није замена за њихов труд, знање и развој, већ алат који се користи промишљено и уз личну одговорност. Треба изградити јасан модел наставне праксе, правила фер употребе и културу у којој технологија служи образовању, а не обрнуто. Д. Латовљев: „Очекујемо да се АI у нашој школи користи као средство које подстиче рефлексивност, креативност и самостално мишљење. Да ученицима то не буде пречица до решења, већ подршка на путу до знања. Да наставницима не буде претња, већ ослонац и ресурс који ослобађа време за оно што је суштина наставничког позива – рад са ученицима. И да за школу представља прилику да ојача своју улогу у друштву, као место где се нове технологије не доживљавају са страхом, већ се промишљено разумеју, обликују и користе на добробит свих.“ О овој заиста озбиљној и занимљивој теми професорке су нам испричале још много – о томе како ученици могу да користе вештачку интелигенцију на користан начин током свог школовања, који су то бенефити, а какве су, евентуално, опасности од примене вештачке интелигенције у свакодневном животу, када бисмо могли да очекујемо да се вештачка интелигенција у пуном капацитету имплементира у наше образовање... али о томе ћете прочитати више у неком наредном чланку, ако поново посетите наш Super 4A blog. Дејство савремених медија на духовну, моралну и менталну деградацију нашег друштва Аутор: Марија Јоцић
Зато сам и одлучила да се позабавим садржајима који се нашој читалачкој и осталој публици пласирају као „информације“, као и забрињавајућим последицама које све то чиме нас засипају кроз медије има по целокупно друштво. Класични медији су данас прилично потиснути, па дигитални медији представљају доминантне облике медијског комуницирања. Некадашњу улогу новина и информативних емисија на радију и телевизији заузимају онлајн портали, али и друштвене мреже, видео платформе, стриминг сервиси, блогови и различите интерактивне апликације. Нема у томе ништа лоше, наравно, свако време доноси нешто ново, али... Иако су савремени медији неопходан део свакодневног информисања, често се дешава да се информације које нам пласирају прихватају некритички, без размишљања или озбиљније провере. Небитно да ли су штампани или дигитални, медији би требало да буду веродостојни и објективни, а последње што би смели јесте да нас доводе у заблуду и обмањују. Ипак, у пракси неретко злоупотребљавају медијски простор ширењем дезинформација и манипулацијом садржаја. То је веома забрињавајуће јер савремени медији имају јак утицај на обликовање личних и друштвених ставова, на разумевање појава у друштву, па и на целокупно расположење. Они креирају и често искривљују наш поглед на свет. Они не преносе само информације, већ одређују које теме су „важне“ и како ће се вредновати. То је нарочито уочљиво на друштвеним мрежама и дигиталним платформама. Прелиставала сам мало наслове у намери да прикупим аргументе за ове своје тврдње и многи од њих су ми изазвали снажан осећај непријатности. Са читаоцима Супер фора блога поделићу своје истраживање. Типичан пример једног сензационалистичког и што је још горе – токсичног наслова, какве често објављују изузетно утицајне и читане дигиталне платформе је овакав:
Али то је тек први пример. Погледајмо следећи:
Какав је исход оваквих наслова и садржаја? Страх и анксиозност, забринутост да је свет око нас неконтролисан и опасан, да је изгубио морални компас, а ми смо непрестано угрожени. Довољно је да завириш у телефон и да отуда искоче серије неких нових претњи као што су зиме из времена леденог доба или земљотреси који ће нас све прогутати.
Таква медијска слика ствара страх и напетост, чак и кад нема праве опасности. С друге стране, прекомерна употреба оваквих бруталних и сензационалистичких наслова и текстова може довести и до супротне реакције. Читаоци се навикавају на призоре насиља, па чак и најтежи злочини постепено губе на озбиљности и моралној тежини, а људи постају равнодушни, без емпатије и осећаја солидарности. Међутим, проблем савремених медија није ограничен само на сензационалистичке наслове и поплаве реклама. Можда је и већи проблем начин на који третирају културу и науку. Све лепе пристојне, културне и корисне вести налазе се негде унутра, сакривене у невидљивим рубрикама које ретко ко види. Ове теме се потискују из фокуса јавности, па се тако ствара утисак, нарочито код млађе популације, да оне и нису важне.
Чак и када наиђемо на вести из поља науке и културе, наслови ће звучати вашарски, сензационално, не би ли привукли што већи број посетилаца које наука и култура у суштини и не занимају. Постоје, нажалост и многи наслови и текстови који су злонамерно смишљени као облик политичке манипулације, као средсрво за изазивање мржње, било према припадницима другог народа, било према противницима структура на власти. Речник је примитиван и хушкачки, често вулгаран, а крајњи циљ је изазивање стања агресивности.
Понекад медији иду толико далеко и непромишљено, да масовно објаве и неку намерно смишљену измишљотину са друштвених мрежа. Ако вас занима понуђени пример, кликните на слику:  Шта се то догодило са новинарима и новинарством, кад су чак и вести претворили у рециклажу? Они су буквалан пример како се некажњено објављују плагијати на дневном нивоу.
Савремени медији данас имају огроман утицај на друштво, било да је он позитиван или негативан. Управо зато читаоци морају развити критички став према садржајима који им се свакодневно пласирају, а нарочито оним сензационалистичким. Управо зато што медији све чешће одустају од своје кључне мисије, одговорног и професионалног информисања, важно је да друштво не изгуби осећај за вредност и истину. Лично, сматрам да је крајње неправедно што медији, у потрази за већом зарадом и кликовима, злоупотребљавају поверење јавности пласирањем лажи, вулгарности, бизарности или намерно искривљених и непотпуних информација. Као читаоца, овакви садржаји наводе ме да престанем да обраћам пажњу на све што медији објављују, због сумње у њихов садржај и намере. Верујем да је наша дужност, нарочито нас младих, да развијемо критички однос према садржајима које читамо и не дозволимо да се истина изгуби у мору сензација. Јер ако већ медији релативизују и искривљују истину, на нама је да је чувамо и бранимо. Белешке са незаборавне екскурзије матураната у Италију од 18. до 23. октобра 2025. Аутор текста: Нина Богдановић  Авантура овогодишњег матурског путешествија почела је 18. октобра, веселим поласком, раном зором, из Београда, а дуг пут брзо је протекао уз песму, шалу и сјајну енергију која нас је пратила током целе екскурзије. Касно увече стигли смо у Лидо ди Јесоло, приморско место које нам је послужило као прва тачка одмора, где смо одмах осетили медитеранску атмосферу идеалну за почетак путовања. Наредног јутра, та позитивна енергија испратила нас је право у срце лагуне – у магичну Венецију. Нестварни град изграђен на води, дочекао нас је својом јединственом и тихом лепотом. Изгубили смо се у лавиринту канала и мостова, доживљавајући њену романтичну магију, а вожња вапоретом учинила је да се осмех не скида с лица! Кроз сваки скривени пролаз и преко сваког малог моста, стицали смо утисак да је овај град саткан од тајни и лепоте. Након Венеције, сместили смо се надомак Вероне, где смо преноћили и припремили се за сусрет са једним у низу бајковитих градића северне Италије. Сирмионе, бисер на језеру Гарда, плени својим тиркизним водама и моћном тврђавом Скалигеро, која израња из језера. Тамо нас је дочекала опуштенија атмосфера, где смо уживали у погледу на језеро и замак, правећи најлепше селфије уз обалу. Овај тренутак мира и природне лепоте био је савршен предах, посебно уз чувени италијански сладолед. Сви смо пробали ту дивну посластицу, која се показала као изазов достојан наше генерације: био је огроман, кремаст и толико укусан да смо се једва изборили да га поједемо пре него што се отопи, што је изазвало много смеха. Затим смо обишли Верону, легендарни италијански град који је Шекспир учинио бесмртним кроз трагичну причу Ромеа и Јулије. Импозантни Мали Колосеум нас је подсетио на моћ античке историје, док је посета Јулијином балкону пробудила романтичну атмосферу. Дружење смо, као и сваког дана, наставили у хотелу. Вечерње шетње, дуги разговори и смех уз пригушена светла, традиционално обележје сваке екскурзије које смо и ми са узбуђењем и радошћу искусили, стварали су оне друге, личне и трајне успомене упоредо са фасцинацијама током званичних обилазака знаменитости северне Италије. Та весела енергија, која се преносила из собе у собу током касних сати, била је најлепши доказ да смо као екипа постали нераздвојни. Темпо путовања подигао је Милано, глобална престоница дизајна и финансија, која нас је одушевила спојем високе моде и историјске архитектуре. Дивећи се импозантној катедрали Дуомо и стакленом своду Галерије Виктора Емануела II, осетили смо урбану вреву и модерни сјај италијанског севера. Заједничко истраживање галерија и улица Милана показало је како тимски радимо и у шопингу, а групна фотографија испред Дуома је била савршен печат на наш боравак у овом граду! Следећег дана смо се упутили у универзитетски центар Болоњу, град чији нас је центар са својим препознатљивим црвеним крововима, дугачким портицима и најстаријим универзитетом у Европи, одмах увео у њену мудру академску атмосферу. Посета Пјаци Мађоре и необичним кривим торњевима оставила је на нас снажан утисак. На путу до Болоње и назад, атмосфера у аутобусу је била на врхунцу – испуњена неизоставном музиком и препричавањем догодовштина. На крају, путовање смо заокружили посетом динамичном Трсту, елегантном граду смештеном на Јадранском мору, који нас је освојио својом софистицираном аустроугарском архитектуром и величанственим Тргом уједињења Италије, отвореним директно према мору. Трст нам је понудио савршен спој културе, историје и шарма. Ово путовање је било много више од обиласка знаменитости; била је то прилика да створимо успомене које ћемо заувек памтити. Феноменална атмосфера, непресушна позитивна енергија и осећај правог заједништва учинили су ову матурску екскурзију незаборавном.
Док се полако припремамо за наредне животне кораке, сећања на Италију, њене градове и, пре свега, на сјајну екипу и топле вечерње разговоре, биће нам драгоцена успомена на најлепше ђачке дане. Интервју водила Јована Пејић
Реч је о летњој школи страних језика, какве се организују при универзитетским центрима у разним градовима Европе. Сваки већи универзитетски град у Европи нуди могућност да, у току лета или зиме, ученици из иностранства долазе да уче језик у непосредном окружењу говорника тог језика. Тако сам ја, у јулу 2025. одабрала Гренобл и француски језик. Наравно, неопходно је да располажете минимумом познавања одабраног језика, што значи да би било пожељно да то буде ниво Б1, али су врло толерантни по том питању, па је било и полазника који су једва знали покоју реч. Други услов је да сте пунолетни, значи да већ имате осамнаест година. На сајтовима универзитета постоје обавештења о студијским програмима и разним другим стварима, а међу њима су и информације о летњим и зимским школама. На њима се налазе упутства, услови за конкурисање, формулари које треба попунити. Ја сам се пријавила на сајту CUEF Centre universitaire d'études françaises. Распитивала сам се код људи који су ишли на усавршавање језика, истраживала по интернету и тако пронашла Гренобл, добро проучила информације на сајту и одабрала своју дестинацију. Многе владе финансирају своје ученике, што је најчешће случај са ученицима из Азије, а неки самостално сносе трошкове путовања, боравка и месечне школарине, колико обично трају интензивни курсеви језика.   Избор из колажа фотографија бивших ученика Четврте гимназије Аутор текста: Софија Слијепчевић Ближи се почетак академске године за студенте, а многи наши бивши ученици започеће ову годину као бруцоши на бројним факултетима у земљи, али и у иностранству.
Иза нас је остала једна изузетно турбулентна школска година, која је у потпуности пореметила нормалне токове наставе, а ипак, матуранти Четврте гимназије су својим завидним резултатима на пријемним испитима за упис на београдске факултете показали да су се у овој школи добро опремили знањем у претходне четири године. Незавидне околности их нису поколебале и нису потиснуле устрану четворогодишњи рад, посвећеност и истрајност, како наставника, тако и њихових ученика. Њихови резултати представљају потврду заједничког труда и залагања. У оквиру самовредновања као процеса праћења и унапређивања квалитета рада у школама, у кључној области Образовна постигнућа, гимназија евидентира и анализира и резултате пријемних испита и упис наших матураната у прву годину студија на некој од високошколских установа. Анализа резултата пријемног испита за упис на неки од студијских програма у школској 2025/2026. години урађена је на основу података које су школи доставили матуранти и одељењске старешине након објављивања коначних ранг листа на факултетима, у августу 2025. Анализа је спроведена на узорку који је чинило 176 матураната наше гимназије: 87 ученика природно-математичког смера и 91 ученик друштвено-језичког смера. Од укупно 176 матураната, 138 (78.41%) је наставило школовање на факултетима, 3 ученика (1.7%) није наставило школовање, а 35 ученика (19.89%) нису доставили никакве податке разредним старешинама. У државне високошколске установе уписало се 118 ученика (85.51%) што представља озбиљан показатељ квалитета рада са њима у претходној фази школовања. Проценат такозваних буџетских студената (којима су уписни резултати омогућили школовање о трошку државе) износи 60.87%. На приватне факултете, међу којима предњачи ФМК (Факултет за медије и комуникације), уписало се 16 ученика (11.59%). Студије у иностранству је уписало 7 ученика док је 1 ученик добио стипендију за студирање у САД. Донекле традиционално, наши ученици показују највише интересовања за такозване СТЕМ дисциплине (science, technology, engineering, mathematics). То су потврдили и овогодишњи бруцоши међу којима 54 ученика (40.91%) наставља школовање на неком од факултета у оквиру техничко-технолошког подручја (ФОН, ЕТФ, Машински факултет, Архитектонски факултет, Грађевински факултет, Рачунарски факултет, Технолошко-металуршки факултет), док у природно-математичком подручју (Математички факултет, Биолошки факултет, Хемијски факултет, Медицински факултет, Фармацеутски факултет...) образовање наставља 17 ученика. На неком од факултета у оквиру друштвено-хуманистичког подручја (Економски факултет, Правни факултет, Учитељски факултет, Филолошки факултет, ФПН, Факултет безбедности...) школоваће се 60 ученика (45.45%), а у области уметности 1 ученик. И за крај, да будемо још прецизнији, матуранти наше гимназије су знањем „освојили“ студентске индексе на укупно 22 факултета Универзитета у Београду, за које су показали највеће интересовање: Економски факултет - 24 ученика, ФОН - 23 ученика, Правни факултет - 15 ученика, ЕТФ - 11 ученика, Медицински факултет - 10 ученика, ФМК - 7 ученика, Архитектонски факултет - 7 ученика, Машински факултет - 5 ученика, Филолошки факултет - 4 ученика, Филозофски факултет - 4 ученика, Факултет за безбедност - 3 ученика, Технолошко-металуршки факултет - 3 ученика, Биолошки факултет - 3 ученика, Грађевински факултет - 2 ученика, Саобраћајни факултет - 2 ученика, Фармацеутски факултет - 2 ученика, ФПН - 1 ученик, Хемијски факултет - 1 ученик, Географски факултет - 1 ученик, ФЕФА - 1 ученик, МЕФ - 1 ученик и УНИОН Никола Тесла - 1 ученик. Желимо им да и на факултетима које су одабрали буду исто тако успешни као што су били у Четвртој гимназији у Београду. Разговор водила: Софија Слијепчевић
Цео интервју можете прочитати на нашој страници Представљамо.
Аутор текста: Милица Ковачевић
„Стреличарством се активно бавим од почетка четвртог разреда основне школе. Када сам први пут узела лук и стрелу у руке имала сам девет година и од тада до данас, већ скоро осам година, та веза се не прекида. Заволела сам овај спорт такорећи на први поглед.“ На последњем такмичењу, XII купу светог Цара Константина, одржаном у Нишу, 1. јуна ове године, Милица је освојила своју стоту медаљу. Била је прва од четири такмичарке у својој категорији. То је већ изузетно добар разлог за славље. Милица је прикупила већ читаву ризницу медаља и трофеја, па смо хтели да нам о њима каже нешто више. „Свака медаља је једна прича у мом животу. Обично се каже да су све медаље вредне на свој начин и подједнако драге, али иако је то на неки начин тачно, међу њима има разлике. Издвојила бих неке које су ми посебно драге.“ Из хрпе медаља, Милица је издвојила неколико.
Да бисте наставили са читањем кликните на Rеаd Mоrе.
Како су ученици Четврте гимназије оживели београдску историју кроз друштвену игру Текст написале Нина Богдановић и Маша Родић
Од инспирације до идеје: Како је настао Beritage? Наш тим, који чине директорка компаније Нина Богдановић, директор маркетинга Маша Родић, директор финансија Ивона Ђорђевић и директор продаје Павле Мирковић, окупио се због племенитог циља: да пробуди свест о богатој историји Београда. Инспирацију смо пронашли у књизи “Водич кроз љубавну историју Београда“. „Схватили смо колико смо слабо информисани о нашем граду, а толико тога треба да се зна“, објашњава директорка тима, Нина Богдановић „и осетили одговорност да нешто поводим тога предузмемо“. Препознали су масовни проблем недовољне информисаности и незаинтересованости вршњака и суграђана о важности културно-историјских објеката нашег града. Тако је рођена идеја о Беритажу (у оригиналу Beritage) – друштвеној игри уз коју се учи и забавља, чувајући тако културно наслеђе Београда.  Професорка Снежана Параносић, Павле Мирковић, Маша Родић, Ивона Ђорђевић и Нина Богдановић Да бисте наставили са читањем кликните на Rеаd Mоrе.
Аутор: Софија Слијепчевић  Још једна генерација матураната се опростила од Четврте гимназије у којој је заједно учила и расла четири године и кренула у нову етапу живота у којој свако треба да пронађе свој властити пут. Иако је ова година била пуна изазова, иако су се низале околности на које нико није рачунао, наши матуранти су настојали да у свему пронађу своје место, да покажу одговорност према друштву у ком живе и према будућности према којој су кренули, истрајавајући у својим захтевима да се друштво мења набоље. Друштвена превирања у која су били укључени поприлично су их изместила из школских клупа, многе предвиђене активности су изостале, као и такмичења са којих су у претходним годинама доносили мноштво награда, али ипак, када све саберемо, у овој генерацији било је много оних који су, кроз четворогодишње школовање, оставили траг вредан памћења. Међу њима има ученика који су успешно представљали Четврту гимназију на међународним олимпијадама знања, престижним државним и међународним такмичењима, учествовали у међународним пројектима, у јавним наступима, сарадњи са културним институцијама, у спортским надметањима, такмичили се у области предузетништва, били укључени у ваннаставне активности... Тешко је набројати баш све који су нечим добрим обележили своје четворогодишње школовање и вероватно ћемо направити неки пропуст у набрајању имена ученика, али ћемо ипак покушати да поменемо бар нека, да се не забораве. Као што је и ред, почећемо од ђака генереције, Илијане Баљак, која је носилац дипломе „Вук Караџић“, али и бројних других квалитета, особина, талената и постигнућа захваљујући којима се издвојила и заслужила ову титулу. Илијана је подједнако успешна у подручју природних и друштвеник наука, што је доказала кроз резултате постигнуте на такмичењима. Успешно је представљала школу на Књижевној олимпијади, Републичком такмичењу из филозофије, на међународном такмичењу у писању филозофских есеја – BSPEE, Републичком такмичењу из математике, такмичењу младих математичара „Кенгур без граница“. Била је и чланица једанаесточланог тима Четврте Гимназије у међународном ЕРАЗМУС+ пројекту „Let's Аct Мultilingual“ 2023. године, а уз све то, Илијана је показала изврсне таленте у подручју драмског и ликовног изражавања, о чему постоје лепи трагови на страницама Супер фора блога. Поред Илијане, вуковци и заслужни ученици које свакако треба поменути били су и Матеја Бабић, Павле Поповић, Никола Недељковић, Сара Живадиновић и Сара Савић. Важно је истаћи и ученике који нису носиоци дипломе“ Вук Караџић“ али су постигли изванредне резултате на такмичењима, како у Србији, тако и на европском нивоу. Ту је пре свих Лука Милошевић, ученик одељења 4/6, који је годинама заредом успешно представљао и афирмисао Четврту гимназију на државним и међународним такмичењима. Лука се показао као прави млади ерудита. Он је освајач трећег места на Републичком такмичењу из књижевности – Књижевна олимпијада, бронзане и златне медаље на Европској географској олимпијади, првог места на Републичком такмичењу из руског језика, бронзане медаље на Српској олимпијада филозофије - СОФија и уз све то учесник бројних школских активности у којима знање има важну улогу. Нећемо пропустити да поменемо ни Андрију Балабушића, освајача бронзане медаље на Еевропској географској олимпијади, Угљешу Михајловића који је освојио друго место на НИС олимпијади знања из руског језика, Стефанa Живановићa који је освојио друго место на Републичком такмичењу из информатике „Гига дабар“, Николину Коларевић и Даницу Цветковић, које су представљале школу на Републичком такмичењу из књижевности – Књижевна олимпијада, Сару Савић, чланицу тима Четврте гимназије који је освојио друго место на националном такмичењу „Изазов специјал“. Матуранти наше гимназије били су једнако успешни и на пољу уметности, па не смемо изоставити Валерију Мурузовић која је освојила је прво место такмичењу рецитатора Општине Савски Венац. Посебан траг оставили су и чланови драмске групе Четврте гимназије – Театар 4, међу којима су Нина Рајшић, Николина Коларевић, Угљеша Михајловић, Мирослав Ашћерић, Кристина Перовић, Неа Ђорђевић и већ поменута Илијана Баљак, који су освојили треће место на фестивалу „Позориштарије“. Песничким талентом, поред поменутог учешћа у другим областима, представила се Даница Цветковић, добитник друге награде на песничком конкурсу "Запесничимо". Поносни смо и на бенд „Вилис“ чији је члан наш матурант Душан Шевић. На такмичењу средњошколских бендова „БГ инвазија“ у Дому омладине, крајем прошле године, овај бенд је представљао Четврту гимназију и освојио прву награду, као најбољи млади бенд по мишљењу стручног жирија. А и међу спортским трофејима који остају након сваке генерације у нашој школи нашли су се и они по којима ће се памтити неки овогодишњи матуранти. Катарина Николић, Тара Тадић, Лара Ђорђевић и Наташа Владушић, освојиле су појединачно друго место на Републичком школском првенству у оријентирингу, а Лука Бранковић освојио је треће место на Окружном такмичењу у џудоу. Четврта гимназија традиционално негује добре односе са различитим институцијама у области науке и културе, а неки од наших овогодишњих матураната дали су свој допринос сарадњи са Руским центром за науку и културу „Руски дом”. Представници Четврте гимназије на годишњем концерту „Руског дома“ 2023. били су ученици одељења 3/6, Алекса Антонијевић, Милош Дабић, Андреј Животић, Стефан Стево Жигон, Веља Јовановић, Петар Јовановић, Јана Ковач, Тијана Тодоровић, и Урош Трајковић, који су учествовали у рециталу на руском језику, а међу њима и Николина Коларевић и Ана Крајновић које су на виолини и клавиру свирале традиционалну руску музику. Вредна помена је и сарадња са Музејем Иве Андрића, Музејем Вука и Доситеја као и Педагошким музејем у којима су многи од овогодишњих матураната учествовали у јавним часовима, презентацијама, пригодним свечаностима и промоцији наше гимназије на најлепши начин. Када све саберемо и одузмемо, иза нас је једна тешка школска година из које ћемо можда пожелети штошта да заборавимо, али оно што је сигурно – нећемо заборавити генерацију која је, на много начина, у њој оставила свој печат. |
АуториУченици Четврте гимназије у Београду и наставници-ментори Архива
May 2026
Категорије
All
|
RSS Feed
