|
Четврта гимназија је школа која се воли.
У њој се освајајају знања и признања, упознају светови, утврђују вредности, стичу врлине, откривају таленти и проналазе путеви у будућност. Она је место непроцењивих сусрета са другима, али и са самим собом. Зато је супер фора бити ђак Четврте гимназије. Зато смо и овај свој кутак на интернету назвали – Super 4A blog! / Супер фора блог! |
|
0 Comments
Аутор текста: Урош Ињац Децембар је месец хуманости у Четвртој гимназији у Београду. Тако је већ годинама уназад. Сви ученици и наставници дају свој допринос да деци, којој је и радост лек, приуште разлог за осмех. Сарадња наше школе и Основне школе „Др.Драган Херцог“, коју похађају деца са озбиљним здравственим тегобама, постала је део заједничке традиције. Осим тога, Парламент ученика Четврте гимназије, као носилац ове сарадње и активности које су њоме обухваћене, укључен је и у акције помоћи деци улице која своје уточиште налазе у Свратишту у Крфској улици. Сваке године, током децембра, прикупљају се новогодишњи поклони за наше мале пријатеље, па је тако било и сада. Додатну вредност ове хуманитарне акције представља њен креативни део. Чланови драмске секције сваке године припремају новогодишњи позориши комад који изводе приликом поделе прикупљених пакетића. Али пре него што представу одиграју за децу из „Херцога“, наши глумци већ традиционално наступају у Основној школи „Мајка Југовића“. Разлог је симболичан – улазнице којима публика „плаћа“ присуство су шлаткиши, бојице и блокови за цртање, свеске, оловке, лењири, играчкице... који ће завршити у новогодишњим пакетићима. На сличан начин донације су прикупили и чланови ликовне секције. Насликали су честитке, а потом организовали новогодишњи базар на ком су их размењивали за пригодне поклоне. Уз то, заједно са децом из школе "Др. Драган Херцог", израдили су новогодишње украсе и улепшали простор у ком су дочекали Деда Мраза. Велика подршка ученицима да ову акцију успешно изведу до краја биле су професорке Ивана Бокић, Снежана Параносић, Николина Радовић и Ивана Здравковић. Ове године прикупљени су поклони за 150 новогодишњих пакетића. Слаткише, школски прибор и играчке донирали су ученици и наставници Четврте гимназије, ученици нижих разреда Основне школе „Мајка Југовића“ из Земуна, а скромном донацијом одазвала се и компанија „Соко Штарк“ којој су се наши ученици обратили за помоћ.
Није ни потребно описивати колико радости смо својом посетом, поклонима, драмском игром и дружењем донели нашим малим пријатељима. Но, ако бисмо покушали да одредимо ко је од свих укључених у ова лепа дешавања добио најдрагоценији поклон, можда су то управо ученици Четврте гимназије. То је радост давања и пријатно осећање да је хуманост постала наша навика. Аутор текста: Леона Пајовић Међу ваннаставним активностима у Четвртој гимназији драмска секција заузима веома запажено место, а њен рад није усмерен само на културни живот унутар школе већ је традиционално отворен за сарадњу са ентузијастима, ствараоцима, као и оним категоријама друштва којима је потребна подршка. У оквиру свог сталног програма, захваљујући преданом раду професорке Николине Радовић која руководи драмском групом, драмска секција већ годинама чува новогодишњу представу за малишане, уз коју следе и неизоставни новогодишњи пакетићи. Тешко је разлучити чему се деца више радују – драмским бајкама, чудесним јунацима и њиховим духовитим догодовштинама на сцени или поклонима које им на крају подели Деда Мраз, један од чланова драмске групе, наравно. Ове године, у оквиру припрема за новогодишњу представу, учињен је креативни искорак. Из дугогодишње сарадње Четврте гимназије и Основне школе „Мајка Југовића“ (у којој се традиционално изводи наша новогодишња представа, у оквиру заједничке хуманитарне активности о којој ће посебно бити речи на Супер фора блогу), проистекла је идеја да драмски текст за овогодишњу представу напише ученица четвртог разреда, Тара Крагић. Тако је једна десетогодишња девојчица својом маштом обликовала позоришни комад ,,Спасавање новогодишње ноћи“ за своје вршњаке и млађе малишане. Били су ту омиљени дечији ликови, виле и вилењаци, једна мама са децом која ишчекују Деда Мраза, а у средишту пажње Злица Рушилица која је целој представи дала емотивни набој и васпитни карактер, ангажујући децу из публике да се определе између добрих и лоших особина и здушно навијају за преобраћање ове својеглаве јунакиње и усмере њен развој на пут доброте и правде. Позоришна представа изведена је три пута – у Четвртој гимназији, приликом доделе новогодишњих пакетића, у Основној школи „Мајка Југовића“ и у Основној школи „Драган Херцог“, за децу која, због свог здравственог стања, школу похађају у ванредним условима. У овом лепом догађају подједнако су уживали и публика и глумци. Пуни ентузијазма и љубави према драмској игри, Тара Ковач, Страхиња Петковић, Соња Мудрић, Урош Ињац, Леона Пајовић, Никола Сегић, Коста Брајовић, Вук Стевановић, Јелена Рајковић и Кристина Додић, учинили су да ликови из маште једне девојчице постану овогодишњи јунаци читавог мноштва деце. На такмичењу које се, под покровитељством Међународне организације Достигнућа младих, одржало 21.и 22 децембра 2023. године, као четврто по реду, учествовали су представници 39 школа из 29 градова Србије. Укупно 202 ученика било је подељено у 40 тимова, а међу љима су биле и ученице Четврте гимназије, Маша Родић, Ања Стругар, Нина Богдановић и Тамара Радуловић. Њихов успех на овом такмичењу је утолико већи што до сада нису имале искуства у подручју предузетништва младих. Ушле су у суперфинале и тиме показале да Четврта гимназија у Београду наставља традицију једне од најуспешнијих школа у Србији које развијају и негују предузетнички дух код својих ученика, спремајући их за различите изазове будућности. Више о томе прочитајте у чланку Одличан почетак предузетничког подмлатка!
Аутор текста: Јана Ковач Већ неколико година уназад, ученици Четврте гимназије у Београду учествују у традиционалном концерту ученика гимназија и средњих школа, који се за грађане Београда и руске грађане који живе у Србији, на крају сваке године организује у Руском дому у Београду. Осим представника Четврте гимназије, свој допринос овој лепој свечаности дали су и ученци Прве београдске гимназије, Треће београдске гимназије, Осме београдске гимназије, Дванаесте београдске гимназије, Гимназије „Патријарх Павле“, Музичке школе у Нишу, Геодетске техничке школе, Електротехничке школе „Раде Кончар“, Зрењанинске гимназије, КУД „Војвода Јанко Катић 1896“. Група наших рецитатора из одељења 3/6, Алекса Антонијевић, Милош Дабић, Андреј Животић, Стево Жигон, Веља Јовановић, Петар Јовановић, Јана Ковач, Теодора Тодоровић, и Урош Трајковић, рецитовала је песму „День победы".  Ана Крајновић из 3/3, уз клавирску пратњу Николине Коларевић из 3/2, на виолини је извела руску романсу „В зимний вечер когда-то".  Било је то дивно вече испуњено руском и српском народном музиком, композицијама класичних руских стваралаца, песмама популарних музичара, фолклорним играма, поезијом Ане Ахматове, Јевгенија Јевтушенка и Едуарда Асадова. Подршку нашим ученицима у припреми за овај наступ дале су професорка руског језика Оливера Средојевић и глумица Ивана Жигон која, како је многима познато, веома цени руску уметност и културу.
Репортерски првенац чланова новинарске секције Четврте Гимназије у Београду:
Водитељи интервјуа: Владимир Живковић и Огњен Ћирковић; сниматељи: Вељко Анђић и Павле Милојевић; прикупљање информација о писцу и асистенција младим новинарима: Коста Рајчић; видео и фото монтажер: Павле Милојевић; аутор текста: Лазар Ћирковић 
Добитник Андрићеве награде за књижевност у 2023. Дарко Тушевљаковић
Дарко Тушевљаковић, овогодишњи лауреат Андрићеве награде, рођен је 1978. у Зеници, у Босни и Херцеговини. Прву причу је објавио 2002. године у регионалној антологији приређеној у сарадњи са Унеском и од тада објављује краћу и дужу прозу у разним часописима и антологијама у земљи и региону. Године 2004. добио је награду „Лазар Комарчић“ за најбољу новелу. Досад је објавио две збирке прича („Људске вибрације“, „Накнадне истине“), као и три романа („Сенка наше земље“, „Јаз“, „Јегермајстер“). Дела су му се нашла у најужим изборима за НИН-ову, Андрићеву и Виталову награду. За роман „Јаз“ је добио 2017. Европску награду за књижевност.
„Јаз је досад преведен на енглески, италијански, бугарски, албански, румунски, словеначки и шпански језик. Живи у Београду и ради као уредник и преводилац. Ове године 2023. добио је Андрићеву награду за збирку кратких прича „Хангар за снове“. У једном свом интервју на питање колико је дуго радио на збирци за коју је добио Андрићеву награду одговара да је збирка је непланирано и спонтано настајала током последње две деценије. Најстарије приче у њој потичу с почетка двехиљадитих. Његов последњи роман, „Узвишеност“, објављен 2021. године, бави се квалитетом комуникације и односа међу људима као и истраживањем танке границе између стварности и фантазије. Приредио: Коста Рајчић
Све је било као да смо прави – овладавање новинарском вештином корак по корак
Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.
Пилот такмичење из Грађанског васпитања, у децембру 2023.Аутор текста: Јелена Рајковић У овој школској години први пут је организовано једно сасвим ново такмичење. Реч је о такмичењу из Грађанског васпитања за ученике који похађају завршни разред гимназије, а овај пројекат реализован је под покровитељством Завода за унапређивање образовања и васпитања, уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). Пилот-такмичење организовано је на Факултету политичких наука, 9. и 10. децембра 2023. Том приликом тестиран је модел такмичења у коме трочлане екипе добијају задатак да током два сата анализирају задату тест-ситуацију (код нас је већ одомаћен назив Case Study или студија случаја за овај модел), да одговоре на сет питања и припреме аргументацију за своје решење, поткрепљену електронском презентацијом и осмисле слоган који ће ефектно представљати, како решење студије случаја, тако и дух екипе која то решење заступа. Потом следи десетоминутно представљање пред жиријем и публиком. Тим Четврте гимназије У пилот-такмичење укључено је осам школа из Србије, међу којима Четврта гимназија у Београду, Гимназија „Патријарх Павле“, Прва београдска гимназија, Шеста београдска гимназија, Пожаревачка гимназија, Гимназија „Светозар Марковић“ из Новог Сада, Гимназија „Јосиф Панчић“ из Бајине баште и Гимназија „Вук Караџић“ из Трстеника.
Ученик Четврте гимназије у Београду освојио је треће место. Аутор текста: Сара Шћекић
Тестови су конципирани тако да проверавају и колико такмичари познају оне фине и специфичне особености руског језика и пренесена значења каква проналазимо у изрекама, загонеткама, пословицама. Колико кандидати умеју да размишљају на руском језику потврђивали су кроз решавање ребуса.
У разговору са Бошком сазнали смо да му је најмање муке задала граматика, јер правила су правила и кад их савладаш треба само да их примењујеш. Вокабулар је већ био прави изазов јер руски језик у том погледу представља право богатство. Посебно су му се допали задаци из области разумевања текста, зато што су текстови бирани из различитих области и пружали су мноштво нових и занимљивих информација. Ово искуство сматра непроцењивим и жао му је што се није укључило више ученика из наше школе јер има заиста талентованих говорника руског језика. Бошко Кукањац је показао да се није случајно нашао у конкуренцији више хиљада такмичара из целог света. Освојио је треће место у категорији млађих учесника и тиме обрадовао не само себе, своје ближње, своју професорку руског језика, Оливеру Средојевић, већ и све који га познају у Четвртој гимназији као свестраног и по свему самосвојног и несвакидашњег младића. Аутор текста: Јана Живић На такмичењу Технолошка студија случаја (Tech Case Study 2023) које је покренуто пре пет година, на иницијативу Савеза студената Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, тим Четврте гимназије у Београду освојио је друго место. Гесло овогодишњег такмичења било је „Тестирај своје инжињерске вештине“. Уз основну идеју, да се ученици средњих школа у Србији упознају са студијама технологије и пословима којима се бави један инжињер технологије у свом свакодневном раду, циљ овог такмичења био је да се такмичари „изнутра“ позабаве проблемима из области заштите животне средине, одрживог развоја и решавањем реалних ситуација или случаја који утичу на квалитет живота савременог човека. У финалном такмичењу учествовало је пет тимова, а све се дешавало у контексту догађаја од глобалног значаја. Дан након тога у Дубаију је започела 28. међународна конференција земаља потписница Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе. Ученици су, уз подршку својих ментора са Технолошко-металуршког факултета, решавали студију случаја која је била везана за климатске промене. Њихов главни задатак био је да предложе најоптималније технолошко решења за хватање и сврсисходну употребу угљен-диоксида који се емитује у атмосперу из бројних постројења која нас окружују. Четврту гимназију представљали су Јана Живић, Никола Сегић и Алекса Ристовић, ученици 4/2 разреда, а њихово решење еколошке студије случаја је увршћено међу три најбоља на овогодишњем надметању. Како бисмо укратко описали свој пројекат Процес за хватање угљен-диоксида за који смо се определили базира се на хемијској апсорпцији. Течни солвент апсорбује СО2 из издувних гасова и ствара хемијски чврсту везу. Солвент затим пролази кроз регенераторску јединицу где се СО2 скида са солвента тако што пролази супротним смером кроз пару температуре око 100°C. Кондензује се водена пара која ослобађа високо концентровану струју угљен-диоксида која се након тога компресује за даљу употребу. Апсолент се потом хлади и може се поново употребити. Тако овај процес постаје истовремено ефикасан и профитабилан. Издвојени угљен-диоксид применили смо у неутрализацији алкалних отпадних вода. За чишћење котлова из термоелектрана користе се алкални раствори, који након прања имају pH вредност између 13 и 14. Пре испуштања у канализацију потребно је применити важећи протокол и довести ту воду до дефинисаног нивоа квалитета (pH вредност између 6,5 и 9). Зато смо СО2, који нам у свакодневици служи као загађивач ваздуха, употребили за неутралисање поменутог алкалног раствора и спуштање његове pH вредности до прописаног нивоа. Предности овог процеса су у томе што је финансијски исплатив, што у њему не настају непожељни споредни производи и нема стварања корозије на деловима постројења. Неки наши наставници приметили су да је наш тим носио необичан назив - Дојч, па су нас замолили за објашњење. Можда то и није тако озбиљно, како се очекује у оваквим приликама, али у недостатку другог ефектног назива одлучили смо да се нашалимо. Запитали смо се шта је то у чему обично уживамо, а што нам је свима заједничко. Испоставило се да је то продужени еспресо са млеком који ми у жаргону зовемо "дојч". Још један доказ да и није важно како се зовеш, ако је вредно оно што у себи носиш.
Аутор текста: Илијана Баљак
Излазак сунца, шапат и музика; неки ученици спавају, неки се буде, неки се тихо смеју, неки замишљају како ће провести наредних седам дана. Као ученици трећег разреда, све претходне екскурзије су нам биле на домаћем терену; обилазили смо места која су важан део наше националне културе, историје, традиције; која описују наш народ кроз векове и миленијуме. Ове године смо имали прилику да упознамо специјална места, на којима се интернационална култура испреплиће са нашом националном, да видимо места ван наше земље у којима је наш народ оставио огромне трагове. Ишли смо путевима античких македонских и грчких краљева, али и српских војничких чета.
Ово је Македонија и Грчка, кроз очи ученика.
Наше путовање смо започели још пре изласка сунца. У ваздуху се осетило узбуђење и нестрпљивост. Пролазили смо кроз дивне крајолике Шумадије и јужне Србије, купали се у сунчевим зрацима, и уз мање паузе смо стигли на нашу прву дестинацију: Скопље. Град богате културе су нам дочарали и показали у најбољем светлу дивни водичи. Шетњом кроз стару тврђаву и стару чаршију, ћаскањем уз чај и баклаву, упознали смо делове Скопља који нам нису били тако познати. Проучавали смо и архитектуру овог града, покушали да на што више слика забележимо грандиозност и лепоту грађевина, али и многобројних споменика. Овај град, пун музике, забаве, различитих народа и култура, је био савршен увод за остатак путовања.
По завршетку обиласка, сместили смо се у аутобус и кренули ка предивном Охриду. Сместили смо се у хотел који нас је одушевио амбијентом; лоциран на самој обали, уз плажу и прилазак до самог језера. Следећег јутра, прошетали смо поред језера и уживали у миру и звуцима таласа, шушкању лишћа и осећају свежине. Упутили смо се према Охриду, шармантном граду на обали. Шетње уским улицама, поплочаним калдрмом, где се на сваком ћошку налази парче историје, оставиле су нас готово без даха. Обишли смо антички амфитеатар, као и православне цркве Св. Јована Канеа и Св. Климента, по којима је овај град препознатљив, као и радионице за израду папира, као и охридског бисера, још једног симбола Охрида. Уследила је вожња бродићем, која нам је додатно дочарала лепоте овог места – стене, зеленило шуме и плаветнило језера, просто неописиво. Уследила је посета манастиру Св. Наум. По уласку у манастир, осети се потпуно другачија атмосфера. Један од најзначајнијих манастира у Македонији, па и на Балкану, где се чувају мошти Светог Наума, ученика апостола Ћирила и Методија. Након обиласка манатсира, одлучили смо се на вожњу бродићем до извора Црног Дрма, реке која се улива у Охрид баш код манастира. Очарала нас је бистра река са јарким подводним биљкама, окружена дрвећем и цвећем, уз тихи звук таласа, стварајући атмосферу као из бајке.
Наредног јутра, запутили смо се према Крфу, то јест, прво према трајекту који нас превози тамо. Тада смо и по први пут на овом путовању угледали море, и то Егејско. Уживали смо у двосатној вожњи, сместили се у хотел и спремили се за следећи дан, који је по мишљењима већине, био и најважнији.
У самом центру Крфа, илити Керкире, налази се Српска кућа. музеј који и дан данас негује и чува спомен на страдање српских војника у Првом светском рату. Илуструје битну епоху у српској историји – почетак рата, битке, али и повлачење народа преко Албаније, долазак на грчко тло, опоравак и поновна борба. У колекцији музеја се налазе и многи експонати, одела, фотографије, слике, постери, који у правом светлу приказују муке кроз које је наш народ пролази између 1915. и 1918. године.
Испред спомен костурнице, одржали смо минут ћутања у почаст жртвама, а затим нам је професорка историје Драгана Линта одржала предавање о историјату и значају овог места, где је огроман број српских војника провео дане у болести, сањајући о отаџбини, опоравку, ослобођењу.
Професорка српског језика и књижевности Николина Радовић је са ученицима спремила пригодан рецитал. Катарина Гајић, Стева Жигон, Валерија Мурузовић, Нина Рајшић, Неа Ђорђевић, Сара Савић, Ана Крајновић, Даница Цветковић, Николина Коларевић, говорили су чувене песме Милутина Бојића, Плава гробница, а потом отпевали и песму Тамо далеко. Уз раширене српске заставе, одјек песме и звуке таласа, стајали смо и тужни и поносни на месту где су један век раније стајали наши преци. Обилазак спомен костурнице био је потресан. Пред нама су стајале стотине и стотине камених плоча, велики број без имена, иза којих су се налазиле кости војника који су до задњег даха сањали о слободи и повратку свом дому, породицама... Небо изнад нас боло је тмурно као и наше расположење, први знаци кише већ су били ту, а ми смо нечујним ходом кренули назад, ка броду, ка Крфу.
Крф као туристичко место има штошта да понуди. Од улица пуних трговачких радњи, ресторана са традиционалним јелима, па до многобројних музеја, место је на коме би човек лако могао да проведе дуго времена, а да то ни не примети, заузет дивљењем. Мене је лично фасцинирао и Музеј азијске уметности, лоциран у палати светог Михајла и Ђорђа, јединствен у читавој грчкој, као и стара тврђава.
Дошао је и последњи дан путовања. Следећа дестинација су нам манастири Метеори. Пре тога, посетили смо радионицу где се израђују иконе, где су многи купили сувенире. Убрзо, пред нама се нашла сцена која оставља без даха, магла која се провлачи између огрмоних стена, које изгледају као да су из неког другог универзума, огромне, стрме, обле, али ту су видљиве и срме степенице, стотине и хиљаде, а први самом врху бораве монаси, још од 12. века, где се сада налази шест манастира. Ми смо посетили манастир Велики Метеори, са ког смо имали прелеп поглед на остале манастире као и на грандиозне геолошке феномене, стене које као да израњају из котлине Калабака, на којима су манастири саграђени.
Сви ученици, па и ја, веселимо се екскурзијама, јер оне означавају време пуно забаве, смеха, проведено са свим другарима, уз откривање нових места. Али ова екскурзија се свакако истиче од других, по посебном емотивном и едукативном фактору, јер не само да нам је продубила знање о нашој историји, она је пробудила и многа осећања у нама. Наредних дана, једина ствар о којој причамо је екскурзија, уз ишчекивање следеће године и нових авантура.
Аутор текста: Нина Богдановић 2/1 Да ли се неко од вас који идете у школу радује нечему више него што се радује екскурзијама? Било да волите или не волите своје школске обавезе, та дневна рутина, која ретко кад излази изван релације кућа-школа, помало досади и једва чекате да вам се нешто несвакидашње догоди. Е, то несвакидашње је управо екскурзија. Не излет, да одеш па се истог дана вратиш, мада и то има своју драж, него паковање кофера за читава три дана, планирање ко ће с ким да седи у аутобусу, а ко са ким да дели собу у хотелу, па сусрет са свим тим местима о којима смо само слушали са мање или више интересовања...  Ове године, та наша сусретања са градовима и историјским наслеђем које у себи чувају, дешавала су се у источној Србији. Други разред је имао прилику и задовољство да да се сретене са једним од најстаријих мамута на свету, Виком из Костолца, да крстари по лепом плавом Дунаву и да климањем главе, осмехом или неком шашавом гримасом поздрави Лепенка који је стрпљиво, свима редом узваћао климоглаве и кезове, све захваљујући дометима дигиталних технологија које су га, кроз дигитални биокинетички модел, „оживеле“ и након десет хиљада година путовања кроз време, вратиле у прапостојбину – Лепенски Вир. Да бисте наставили са читањем кликните на "Read More".
На Европском атлетском првенству за старије јуниоре и јуниорке, које је одржано у Јерусалиму од 7. до 10. августа, нашу земљу представљало је 18 репрезентативаца, а међу њима и донедавно ученице Четврте гимназије у Београду, Александрија Митровић и Милица Томашевић. У финалу троскока Александрија је заблистала и себи и својој земљи обезбедила бринзану медаљу, а Милица је у финалу трке на 3.000 метара освојила дванаесто место. Био је то повод за разговор који је са њима водила Елена Симић. Чланак под насловом Препреке служе да се прескоче, а даљине и висине да се досегну можете прочитати у нашој рубрици Представљамо.  Александрија и Милица као чланице Атлетске репрезентација Србије на Европском првенству у Јерусалиму, 2023.
Фотографија позајмљена са сајта Атлетског савеза Србије The Entrepreneurial School Award је престижна годишња награда коју међународна организација Достигнућа младих Европе (Junior Achievement Europe) додељује средњим школама из европских држава које су у току школске године својим прегалаштвом, идејама и постигнућима највише допринеле развоју предузетничког образовања међу младима. Четврта гимназија у Београду је једна од 27 европских школа која је добила ово признање у 2023. години, захваљујући постојаном и успешном спровођењу програма организације Достигнућа младих у Србији, због чега је проглашена националним победником у подручју омладинског предузетништва. На годишњој свечаности, поводом завршнице европског такмичења Junior Achievement Europe – Gen-Е Europe's Largest Entrepreneurship Event, које је ове године је организовано у Истанбулу, у Турској, од 11. до 14 . јула, Четвртој гимназији је додељена награда The Entrepreneurial School Award (TES), а у име школе признање је примила наставница Снежана Параносић. Више о томе прочитајте на нашој страници Млади предузетници - Јубилеј овенчан европским признањем! 
 Аутори текста: Марија Јокић, Соња Мудрић, Урош Ињац У једном од претходних чланака на Супер фора блогу већ смо писали о својим првим искуствима у Еразмус+ пројекту, а она су била изузетно вредна и подстицајна. Ово што сада желимо да поделимо са својим читаоцима надмашује наша иначе лепа очекивања током вишемесечних припрема и напорног рада на пројектним задацима, који су претходили ономе што се у пројектима овог типа назива мобилност. Конкретније, реч је о путовању једанаест ученика Четврте гимназије и шест ученика омладинске групе ПОКУС из Београда у француски град Нантер, надомак Париза, где су се одиграле завршне активности међународног Еразмус+ пројекта „Let’s Act Multilingual“ – размена ученика у пратњи наставника и уметника из четири европске земље. У овом за нас великом догађају учествовало је око 130 ученика, наставника, уметничких група и уметничких педагога из Француске, Шпаније, Немачке и Србије, а наш домаћин и носилац целог овог великог пројекта био је Лицеј „Жолио Кири“ из Нантера. Четврта гимназија укључена је у овај програм захваљујући сарадњи са Репрезентативним удружењем у култури за област научно-истраживачких и едукативних делатности – Базаарт, које је један од партнера и кокреатора у овом изузетно вредном пројекту. Само делић амбијента који испуњава Лицеј "Жолио Кири" у Нантеру Након вишемесечног истраживања на задату тему – биографије жена које су са становишта историје живот провеле невидљиве, или у сенци – након учења основних елемената драмског и сценског изражавања, поступног развијања сценарија у ком се сустичу судбине жена које се у реалности нису среле, дошла је на ред и завршна фаза у којој смо се, од 20. до 28. маја, окупили сви на једном месту, како бисмо припремили извођење заједничке позоришне омнибус представе „Жене на светлу“ и тако приредили својеврсни омаж женама чији је допринос развоју културе, науке и других цивилизацијских тековина остао запостављен. Будући да су у њој учествовали ученици и драмски уметници из четири земље, њени сегменти су, ради лакшег извођења, развијани у оквиру тандема учесника из по две партнерске земље. Наша београдска група, предвођена драмским стручњацима из Репрезентативног удружења у култури за област научно-истраживачких и едукативних делатности – Базаарт, радила је у тандему са ученицима из Лицеја „Жолио Кири“ које је предводила наставница историје др Марион Дени, а наша заједничка прича грађена је на животним историјама наших бака. Зато је и њен назив био управо такав – „Ко је била моја бака“. Вредно смо радили и дружили се - фрагменти процеса из ког је проистекла наша позоришна представа Стигавши у Париз, имали смо само неколико дана на располагању да у замишљени сценарио укључимо своје другаре из Нантера, да све добро увежбамо и на крају, билингвално, изведемо на позоришној сцени причу о својим бакама из различитих делова света. Да бисмо успешно стигли до заслуженог аплауза публике из Нантера, да бисмо пребродили све неминовне потешкоће, својом несебичном подршком оснаживале су нас наше професорке Бранијета Конџуловић и Марион Дени. Међутим, да бисмо из себе извукли и на светлост позорнице изнели бројне дарове за које нисмо ни слутили да постоје, својим умећем и интуицијом драмских педагога постарале су се доктор драмске педагогије Сунчица Милосављевић и драмски педагог Наташа Милојевић, које су нас водиле кроз целокупан истраживачки и драмски процес. Њима можемо да захвалимо што је управо наш драмски сегмент велике омнибус приче о женама из сенке похваљен као најбољи од свих партнерских радова у оквиру пројекта „Let’s Act Multilingual“. Пар узбудљивих минута пред излазак на сцену Но, када говоримо о Еразмус+ пројекту, никако не смемо изоставити све оне предивне активности које су, само на први поглед, биле у позадини главних догађања. Штавише, у њима и јесте главна вредност оваквих пројеката. Ко би могао да наброји сва лица са којима смо се срели, разменили бар по неку реч или осмех, радознало разговарали распитујући се о животу, свакодневици, навикама, интересовањима, животним садржајима младих у нама до јуче непознатим срединама... Изненађивали смо једни друге на најлепши начин, разбијали стереотипе, упознавали културе, правила и обичаје, откривали колико смо, упркос свему другачијем, много повезани и мало различити. Шетња кроз Нантер и Ријеј Малмезон А Париз? Париз је био прича за себе. Налик једној вртоглавој вожњи на ролеркостеру, пуној узбуђења и импресија које још увек разврставамо у својим сећањима, да не бисмо нешто драгоцено изоставили и заборавили. Наша прва шетња Шанзелизеом од Тријумфалне капије до Трга Конкорд, крстарење Сеном, сусрет са скелама обгрљеном катедралом Нотр Дам, позирање на сто начина испред Ајфеловог торња, успињање шармантним уличицама Монмартра и поглед на светлом обасјани град са платоа базилике Светог срца, вечера уз француско вино у „Бујон Пигалу“, шетња Ботаничком баштом, посета Великој џамији у Паризу, обилазак Латинске четврти, Пантеона и дворишта Универзитета Сорбона, шетња кроз парк Тиљери и комплекс чувеног музеја Лувр, пикник са другарима из Нантера поред језера у парку Андреа Малроа, излет у градић Ријеj Малмезон у ком се налази дворац Наполеонове вољене жене Жозефине де Боарне... представљају готово непрепричљива искуства. Колико год набрајали, нешто ћемо сигурно испустити, али свеједно, сви смо неподељено сложни уверењу да све ово једнога дана морамо поновити, онако натенане. Уживали смо у сваком тренутку, у прелепој архитектури, у вожњи метроом, смејали се страху своје професорке да се не изгубимо у овој светској метрополи и били поносни на своје умеће да се ипак тако добро сналазимо. А све то делили смо и откривали са својим новостеченим пријатељима, вршњацима из Нантера којима, на наше чуђење, Париз није био много више познат него нама који га видимо први пут. Кроз Париз уздуж и попреко Како се то обично на Еразмусовим пројектима ради, организована је и интеркултурална вечера на којој су и домаћини и гости приложили понешто из својих националних кухиња, па смо у разноликој храни уживали уз исто тако разнолику музику. И породице наших домаћина постарале су се да осетимо мирисе и укусе њихових породичних трпеза. Имали смо прилику да пробамо безбројне француске сиреве, киш, слатки и слани кус-кус, шпанску паељу и многе друге ђаконије.
Много дивних утисака се сабрало у недељу дана, много важних животних лекција смо научили, много занимљивих људи смо упознали и започели неколико, надамо се дуготрајних пријатељстава. И сада, ако нас неко пита шта за нас представља учешће у овом Еразмус+ пројекту, можда бисмо свој одговор могли да повежемо на неки начин са тематиком пројекта у целини. Све ово је као неочекивани, први и надасве успешан искорак из сенке на светло једне мале, али по значају за све нас велике европске позорнице.
Група ученика Четврте гимназије у Београду управо се вратила из Нантера, града надомак Париза, у ком су провели седам узбудљивих дана као учесници међународног Еразмус+ пројекта Let's Act Multilingual.
Док сређују бројне утиске и договарају се ко ће од њих написати чланак о својим искуствима за Супер фора блог, са вама делимо електронску књижицу у којој су представљени партнери и учесници у пројекту међу којима је и наша школа. Једно искуство након похађања интеркултуралног програма за средњошколце у Америци Ретки су млади људи који, бар у неком тренутку својих стремљења, планова о развоју и напредовању, нису сањали некакав свој „амерички сан“. Неки су желели само да посете ову земљу и „изнутра“ провере колико је оправдана идеализација живота у њој, неки су је замишљали као идеално место за лични развој и успех у каријери... Неки су у томе и успели. Увиђајући огромне предности у овом феномену, за сопствени развој, напредовање, ширење утицаја на глобално друштво, бројне америчке институције, већ много година уназад, развијају програме којима привлаче младе, амбициозне, успешне, а надасве талентоване људе из целог света. Један од таквих програма је и „Benjamin Franklin Transatlantic Fellowship” (Трансатлантска стипендија Бењамина Франклина) који је 2006. године, поводом 300. годишњице рођења Бењамина Франклина, осмислио и покренуо Биро за образовање и културу Државног секретаријата САД. Праву срећу да се непосредно упозна са садржајима овог програма међународне размене ученика имао је Срдан Влаховић, ученик Четврте гимназије у Београду. На листу изабраних дошао је, како како сам каже, некако неочекивано. Конкурисао је за други програм и уместо ишчекиваног одговора у вези с тим, од америчке амбасаде стигла му је друга понуда коју није могао одбити. На основу процене особља задуженог за овакве пројекте, Срдан је испуњавао услове за похађање образовног програма у чијем су средишту теме о политици, геополитици, дипломатији. Успешно је прошао кроз све провере спремности за похађање оваквог програма и у јулу 2022. запутио се на Универзитет Пурду у савезној држави Индијани. Цео чланак под насловом Делић америчког сна "из прве руке" можете прочитати у нашој рубрици Представљамо.  Срдан Влаховић у Чикагу
У име ученика Четврте гимназије: Ирина Радосављевић Данима већ пребирам у речнику српског језика, у речнику било ког језика, да нађем одговарајуће речи за оно што нам се свима заједно десило 3. маја. Не постоје речи за неизрециво. А и да постоје, свака је сувишна. А опет, морам нешто да кажем, да одлијем из груди бар део оних тешких осећања која су преплавила и мене и све људе које знам. Ова готово необјашњива ситуација оставља нас без способности да ишта сувисло кажемо, а опет свако има неко своје мишљење о томе ко је ту крив. Сви траже неку конкретну особу, повод, кривца, нешто у шта ће уперити прстом, као да ће се тиме све решити и вратити у равнотежу, у некакав поредак. Али нема тога што сада може вратити девет невиних живота из школе ,,Владислав Рибникар“, нити исто толико живота недужних људи из Младеновца. Моја генерација као да је ухваћена у клопку из које покушавамо да нађемо излаз. Нешто огромно и озбиљно није у реду и сваки наш разговор ових дана почиње и завршава питањем о томе како је, када и где зачет проблем који је довео до оваквог трагичног разрешења. Толико је све што је ненормално у нашим животима постало обично, да нико није ни приметио да сви ми као друштво, све време, живимо у том проблему. Живимо у друштву без вредности, живимо у друштву у ком нам се као узори намећу они којих би требало да се стидимо или бојимо, живимо у друштву без поштовања и самопоштовања, живимо у друштву без компаса и моралне вертикале. Родитељи немају контролу над својом децом, и многа од њих, уместо да се играју јурке и жмурке испред зграде са вршњацима, тумарају по лавиринтима интернета, нико нема увид у то о чему деца причају, никоме није важно који речник притом користе, мало ко види како стичу своја прва животна искуства и на колико погрешних начина их размењују. Школа нема контролу над децом, јер над њом контролу имају деца и родитељи који немају контролу над децом. Све се окренуло наопако. Данашње нараштаје одгајају друштвене мреже, ријалити програми, жута штампа, ноћни клубови, улични „хероји“ и интернет, а не добри примери, прваци у знању, културни и духовни ауторитети, лепо васпитани и радни људи. Треба ли да говорим о оружју? Је ли оружје постало симбол престижа, па се статус у друштву рачуна по разноврсности и бројности породичног арсенала? Докле ћемо да будемо друштво у ком се свако снажно осећање изражава пуцњавом, од рођења до венчања и прослава важних датума? Треба ли да се догоди оваква трагедија, па да нам постане јасно да је та направа створена са једним, искључивим циљем - да убије? И где је место школе у свему овоме? Школа је образовна и васпитна установа и њен задатак је да прати и усмерава развој ученика на сваком пољу. Она је ту да нас образује, али и да обраћа пажњу на наш друштвени, емотивни и ментални развој. Има ли она довољно простора, времена и ингеренција да се тиме бави онако и онолико колико би требало? Ово наопако друштво нас је учинило рањивима и мада некоме са стране можда изгледамо хладно и незаинтересовано, истински, нама је потребна подршка. Подршка психолога, педагога, наставника и то не само онда када нам је лоше и када се пожалимо, већ да буду наша подршка и ослонац и онда кад је све у реду или бар изгледа да је тако. Знамо колико је данас посао професора захтеван, а понекад и тежак, али они нас гледају чешће него наши родитељи и могу да примете и нијансе, а камоли аномалије у нашем понашању. Питам се колико је ово друштво спремно да подржи такву улогу школе уместо да само захтева, очекује, прозива, окривљује. Када се подвуче црта, сви смо донекле криви. Али ипак, кривци за овај ужас ком смо сведочили имају име и презиме и морају одговарати пред законом. То неће вратити нечије дете, сестру, брата, унука, најбољег друга, другарицу из клупе, али ако убице не добију заслужену казну, ово друштво ће остати и без наде да ће у њему икада бити боље. Ученици Четврте гимназије нису много могли да учине поводом свега овога. Учинили смо најмање што она деца, која никада неће стићи до матуре, заслужују – у једној једнако протестној колико и тужној шетњи отпешачили смо од своје школе до школе „Владислав Рибникар“, да положимо цвеће и упалимо свеће за њихов вечни мир. А нама остају немирна времена, ако ништа не предузмемо.  Четврта гимназија у Београду може заиста да се подичи бројним успесима својих ученика и наставника у разним наставним и ваннаставним областима, а о томе сведоче и резултати које су ученици постигли на такмичењима у овој школској години.
Већ почетком фебруара, наша ученица трећег разреда, Соња Мудрић, пласирала се на такмичење Пословни изазов западног Балкана, као једна од представница неколико школа из Србије које су се на Републичком такмичењу показале као науспешније у подручју ученичког предузетништва. 11. фебруара, на Општинском такмичењу из књижевности - Књижевна олимпијада, Мила Стојановић (4-4) и Даница Цветковић (2-2) освојиле су друго место, а Николина Коларевић (2-2) треће место. Све три ученице су се пласирале на окружни ниво такмичења. 13. фебруара, на Општинском такмичењу из математике, пласман на Окружно такмичење обезбедили су Слободан Јањић (1-3), Стефан Живановић (2-3), Илијана Баљак (2-2), Вукашин Јованчић (3-2), Марко Крстић (3-1), Ђорђе Трајковић (3-1), Петар Француски (4-2), и Никола Живковић (4-1). 25. фебруара, на Општинском такмичењу из језика и језичке културе, захваљујући одличним постигнућима, на окружно такмичење пласирале су се Јана Гулан (1-2), Ана Комлен (1-2) и Леона Пајовић (1-4). 4. марта, на Окружном такмичењу из математике Четврту гимназију представљали су ученици Петар Француски (4-2) и Никола Живковић (4-1), који су својим одличним резултатима обезбедили пласман на Републичко такмичење. Добар резултат остварио је и Слободан Јањић (1-3) који је освојио трећу награду, као и Стефан Живановић (2-3) који је похваљен. 4. марта, на Окружном такмичењу из енглеског језика, које је одржано у Седмој београдској гимназији, Филип Кадић (4-1) освојио је прво место, са максималним бројем бодова, и пласирао се на Републичко такмичење које ће се одржато 26. марта на Филолошком факултету у Београду. Лука Адамовић освојио је треће место. 12. марта, захваљујући успеху на Општинском такмичењу из историје, Филип Цвијовић (1-3) и Катарина Мирић (3-6) пласирали су се на Окружно такмичење. 13. марта, на Окружном такмичењу из књижевности - Књижевна олимпијада, прво место је освојила Искра Дејановић (4-6), друго место Даница Цветковић (2-2) и Николина Коларевић (2-2) и пласирале се на Републичко такмичење, а Маша Родић (1-1) освојила је треће место. 24. марта, на Општинској смотри рецитатора, Ивана Јеленковић (4-1) освојила је прво место. 29. марта, на Окружном такмичењу из познавања географије, Бошко Кукањац, Андрија Балабушић, Андреј Вујаклија, Михаил Врањеш и Лука Милошевић, својим одличним резултатима обезбедили су пласман на републичко такмичење - Националну географску олимпијаду. 1. априла, на Окружном такмичењу из граматике, Четврту гимназију представљале су ученице првог разреда, Ана Комлен, Леона Пајовић, Маша Родић и Јана Гулан. Све четири одлично су урадиле тестове, а на Републичком такмичењу у Тршићу школу ће представљати Ана Комлен, која је освојила максималан број бодова (20 од 20) и Леона Пајовић, са постигнутих 18 од укупно 20 бодова на тесту. 2. априла, на Окружном такмичењу из историје, ученик првог разреда, Филип Цвијовић, освојио је прво место и пласирао се на републичко такмичење. -Истога дана, својим постигнућима обрадовали су нас и млади хемичари. Андрија Балабушић и Илијана Баљак освојили су девето и десето место на међуокружном такмичењу младих хемичара, а будући да такмичење садржи и експериментални део, у коме су ученици такође учествовали, очекујемо добре резултате и могући пласман и на републичко такмичење. -На Окружном такмичењу из познавања књижевности Четврту гимназију су достојно заступале Даница Цветковић (2-2) и Искра Дејановић (4-6), које су оствариле пласман на Републичко такмичење - Књижевну олимпијаду која ће се одржати 30. априла у Сремским Карловцима. 5. априла, Андреј Кирћански (1-1) и Андреј Ратковић (3/6) освојили су друго, а Лука Бранковић (2-2), треће место на Окружном такмичењу у џудоу. Ова три ученика ће представљати Четврту гимназију на Државном првенству младих џудиста Србије. 23. априла, на Окружном такмичењу из биологије, Ана Стајић (3-3) и Јована Перић (4-1) освојиле су прво место, Милица Тишма (3-3), Филип Кадић ( (4-1), Андреа Нећак (1-3) и Милица Радуловић (1-3) освојили су друго место и сви ће представљати Четврту гимназију на републичком такмичењу. Такође сјајан резултат и треће место на такмичењу постигли су Бошко Кукањац (3-3), Теодора Парезановић (4-1), Филип Цвијовић (1-3) и Матеја Павловић (1-3). 24. априла обрадовала нас је вест о постигнућима наших младих песника, чланова литерарне секције и полазника радионице креативног писања, на песничком конкурсу "Запесничимо". Другу награду за песму "Можда спава" освојио је Јанко Дубљанин, (4-5), а похвалу жирија и прилику да са једном својом песмом наступе на песничким сусретима у Ариљу добили су Ивана Зеленбаба (4-3), за песму "Огледало", Срдан Влаховић (4-6), за песму "Дечаци" и Даница Цветковић (2-2), за песму "Једна земља". 25. априла, на Међународном такмичењу "Кенгур без граница" 2023, пет ученика наше школе добило је похвале за остварене резултате - ученици првог разреда, Слободан Јањић и Андреј Кирћански, Стефан Живановић, ученик другог разреда и два ученика четвртог разреда, Петар Француски и Филип Кадић. 27. април био је дан за вишеструко славље. Веслачка екипа Четврте гимназије освојила је прво место у полуфиналу такмичења "Веслам за своју школу" и пласирала се у финале. -На Окружном такмичењу у оријентирингу, и мешовити тим и мушка екипа оријентираца Четврте гимназије, освојили су прво место и школу ће представљати на републичком такмичењу. -Истога дана, из Црне Горе нам је стигла вест да је наша представница на међународном такмичењу у предузетничким вештинама - Пословни изазов западног Балкана, Соња Мудрић, као чланица мешовитог тима ученика из више балканских земаља, освојила друго место. 30 . априла, на Републичком такмичењу "Књижевна олимпијада" Искра Дејановић освојила је прво место. 11. маја, на Државном првенству у оријентирингу, екипа Четврте гимназије коју су чинили Јанко Дубљанин (4-5), Јован Денда (4-2), Андеј Дамњановић (4-6), Андрија Радивојевић (4-1), Катарина Николић (2-1), Тара Тадић (2-2), Лара Ђорђевић (2-2) и Наташа Владушић (2-2), освојила је треће место. У појединачном такмичењу, Андеј Дамњановић освојио је друго место. 15. маја, на Републичком такмичењу из хемије, Андрија Балабушић освојио је девето место. 17. маја, на 48. поетском конкурсу "Десанка Максимовић" Јанко Дубљанин, ученик четвртог разреда, освојио је пето место за збирку песама. 18. маја, на Међуокружном такмичењу средњошколаца у атлетици, у трци на 800 метара, Милица Томашевић (4-6) освојила је друго место. 19. маја, Међуокружном такмичењу средњошколаца у атлетици, у трци на 1000 метара, Никола Живковић освојио је треће место. 28. маја, на Републичком такмичењу из српског језика, Ана Комлен (1-3) освојила је прво место са максималним бројем бодова. Леона Пајовић (1-4) освојила је четврто место. -На НИС олимпијади знања из руског језика Угљеша Михајловић (2-3) освојио је друго место. 30. јуна, на Европској географској олимпијади, Лука Милошевић (2-6) освојио је бронзану медаљу. Много је ученика који, у изузетно озбиљној конкуренцији на бројним поменутим такмичењима, нису у овој такмичарској "сезони" освојили престижне награде, али заслужују речи хвале јер су достојно представљали своју школу и своје наставнике који су их припремали. Међу њима су Ана Стајић са 96 поена на Републичком такмичењу из биологије, Филип Кадић са 93 поена, Милица Радуловић, и Филип Цвијовић који су освојили по 91 поен. Похвале заслужују и Бошко Кукањац, Матеја Павловић, Андреа Нећак, Милица Тишма, Теодора Парезановић и Јована Перић, већ самим тим што су остварили пласман на републичко такмичење. Захваљујемо свим нашим вредним ученицима, али и њиховим преданим менторима. У области математике то су биле Ивана Радивојевић, Ивана Продановић и Славица Балетић; у области историје - Драгана Линта, у области српског језика и књижевности - Ивана Бокић, Марија Стајић, Николина Радовић, Драгана Аћимовић и Бранијета Конџуловић; у области енглеског језика - Александра Ђерић Елинo; у области руског језика - Оливера Средојевић; у области предузетништва младих Снежана Параносић и Јелена Остојић; у области географије - Гордана Јањић и Гордана Шобић; у области хемије - Весна Љиљак; у области биологије - Славица Ђурић и Ивана Лазаревић; у области борилачких вештина, атлетике и оријентиринга - Борка Војновић, у веслачком спорту - Мома Миљатовић. Аутор текста: Адријана Новичић  У музеје обично идемо да разгледамо поставке, слушамо кустоса, пасивно посматрамо садржај и памтимо понешто од онога што смо видели... Зато се и нисмо много обрадовали када смо чули да ћемо, уместо часа српског језика проведеног у учионици, посетити музеј. Али овај пут у Музеј Иве Андрића отишли смо из потпуно другачијег разлога. Нисмо ни претпостављали да се тамо може ићи да би се радило и учило у буквалном смислу, а управо такво искуство смо имали, захваљујући радионици коју је приредила и водила професорка Бранијета Конџуловић и којој је асистирала професорка Ивана Бокић. Тема ове радионице била је, до самог краја, мистерија за све нас. Нисмо знали ко је аутор дела којим ћемо се бавити, ни о ком делу је реч, ни ко је његов главни јунак. Очекивали смо час као и сваки други и по некој логици претпостављали смо да би све то могло имати везе са Андрићем, јер шта бисмо иначе тражили управо у његовој задужбини, али добили смо нешто сасвим супротно. Тајна је ипак остала скривена до самог краја и у томе је био главни изазов за све нас. Радионица се састојала из три целине. У првој смо радили у малим, трочланим групама и свака група је добила упитник са питањима о мистериозном човеку из књиге. Требало је да утврдимо како се он осећа, где сеналази, зашто се тамо налази, шта је по професији, шта мисли о људима... А на сва та питања могли смо одговорити само на основу малих сегмената текста, кратких пасуса из непознатог дела, који су нам стизали насумично. Какав је то ребус био! На основу пасуса извучених из контекста требало је да сами осмислимо контекст и изградимо портрет главног јунака, да проникнемо у његова осећања, однос према себи и свету, откријемо циљ његовога живота... Рад у малим групама; анализирање цитата и њихово повезивање са питањима из упитника У другом делу радионице слика је постајала јаснија. Разговарајући у пленуму, размењивали смо своја запажања, изводили закључке, кориговали своје првобитне ставове и полако састављали мозаик у ком је недостајало мноштво коцкица. И таман када смо помислили да се ту наш посао завршава и да ћемо коначно добити одговор од професора и кустоса музеја, уследио је нови, креативни задатак. Разговор о резултатима истраживања; образлагање тврдњи о личности непознатог јунака У последњем делу радионице, расподељени у четири велике групе, добили смо задатак да напишемо кратку причу – да сачинимо портрет књижевног јунака којим смо се бавили, или његову кратку исповест, белешку из његовог дневника... То, наравно, није било нимало лако, али смо се ипак лепо снашли. Рад у великим групама - писање кратке приче о мистериозном књижевном јунаку Поделићемо са вама једну од четири кратке приче које су настале као резултат групног креативног рада. Аутори приче су Марко Крстић, Милица Живановић, Адриана Новичић, Невена Релић, Вељко Анђић, Лазар Секулић, Милица Јовановић, Маја Перуничић и Павле Милојевић. Запис тајанственог човека са тихе чајанке код Андрића Зовем се... Ма, није битно како се зовем. Оно што јесте битно је да сам по свом позиву песник. Или макар, био сам то док нисам завршио у затвору. То је била случајност, мада сам је у подсвести наслућивао. Елем, кроз своју песму, изразио сам огорченост према лицемерству и уображеном свету „истинодржаца“. Њима се није претерано допала ни моја песма, ни мој став... Потпуно „неочекивано“, зар не? Сада сам осуђен на свега сат времена „слободног“ кретања; између високих зидова наравно. А шта је уметник без потпуне слободе? Тај исти човек који је прошао јерусалимски пакао Марибора. Слутим, на младима ће свет остати, а моје перо, као сведок моје судбине. Након што је свака група прочитала своју причу и добила заслужени аплауз, дошао је тренутак коначног разрешења мистерије. Кустос музеја, Марија Петровић, открила нам је идентитет јунака – Иве Андрића главом и брадом. Испричала нам је појединости из Андрићевог личног искуства, када је након Сарајевског атентата, као припадник Младе Босне, био заточен у мариборској тамници, повезујући фрагменте из текста који су нам непосредно пре тога били у рукама, са конкретним ситуацијама кроз које је Анрић пролазио. Тако смо сазнали и да смо управо, на неочекивани начин обрадили дело Ex Ponto.  Кустос Музеја Иве Андрића, Марија Петровић и музејски педагог Драгана Латинчић Иако ово није био начин на који смо навикли да учимо, након овог искуства, излазећи из музеја, понели смо сасвим нови поглед на музеј као институцију, на његову стварну функцију у животу једног културног и образованог човека и на улогу коју овакви простори могу имати у образовању младих људи. Радионица је названа „Тиха чајанка код Андрића“ и ми смо имали утисак, иако нисмо пили чај, да не бисмо којим случајем оштетили артефакте у музеју нечијом непажњом, имали утисак да смо били на неком интимном дружењу са Андрићем, у затвореном кругу повлашћених званица.
 Пословни изазов, такмичење које се, под покровитељством Достигнућа младих организује већ једанаест година, постало је део такмичарске традиције Четврте гимназије у Београду. Колико су наши ученици веома успешни у предузетничким вештинама сведочи и чињеница да већ неколико година уназад имамо свог представника на мађународном такмичењу Пословни изазов западног Балкана.
Овогодишње међународно такмичење је одржано од 25. до 27. априла у Улцињу, у Црној Гори, а Србију и Четврту гимназију по други пут је представљала ученица трећег разреда, Соња Мудрић. Своје земље и школе представљало је 80 ученика из Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, који су постигли најбоље резултате на регионалним и националним такмичењима. Колика је њихова успешност говори нам и податак да је на овогодишњем Пословном изазову укупно учествовало 1200 ученика из 55 средњих школа. Специфичност ове фазе такмичења је у томе што тимове формирају представници различитих земаља, па један тим чине четири ученика, из четири земље. Од укупно 20 тимова, Соњин тим, под бројем 11 и неформалним називом називом Милева Марић Ајнштајн, освојио је друго место. Осим Соње Мудрић из Четврте гимназије у Београду, чланови другопласираног тима били су Ксенија Стаменковић из Гимназије у Цетињу (Црна Гора), Сара Растовић из Економске и биротехничке школе у Бјеловару (Хрватска) и Аднан Тановић из Гимназије Добриња у Сарајеву (Босна и Херцеговина). Драматизација великог романа у просторијама Андрићеве задужбинеАутор текста: Илијана Мудрић Од почетка школске 2022/2023. године остварује се лепа и необична сарадња између Музеја Иве Андрића и Четврте гимназије у Београду. Музеј је отворио своја врата за један интерактиван приступ, па је његов изложбени простор постао место учења и креативног стварања. Тако је 24. фебруара 2023. године у некадашњем Андрићевом боравишту у ком је писао своје књиге, изведена едукативна позоришна представа – драматизација његовог романа „На Дрини ћуприја“. Професорка Николина Радовић адаптирала је за драмско извођење фрагменте из романа, а чланови школске драмске секције оживели су чувене јунаке – Фату Авдагину, Алихоџу Мутевелића, Радисава са Уништа, Ћоркана, ...... Занимљиво је да су ликове тумачили ученици који још увек нису обрађивали овај роман, као ни ученици који су присуствовали извођењу позоришне представе. Управо то је и био циљ наставника који учествују у овом пројекту – да се ученици у живом сусрету са јунацима романа мотивишу да дело заиста причитају, што је данас, нажалост, све ређа појава. По речима професорке Николине, а и по реакцијама присутних посетилаца музеја, међу којима су, осим ученика, били и директорка и наставници из Четврте гимназије, наставнице српског језика и књижевности из Саобраћајне школе у Земуну и Спортске гимназије, као и неколико других посетилаца Музеја, ефекат је у потпуности постигнут. Многи ученици млађих разреда, у чијем годишњем програму се још увек не налази и ово захтевно и озбиљно дело, похвалили су се да су почели да читају роман „На Дрини ћуприја“. Коста Брајовић и Тара Ковач као Абидага и Радисав са Уништа Стога би било неправедно не поменути све оне који су допринели овом изузетно лепом и памћења вредном културно-образовном догађају – нараторе: Соњу Мудрић, Јану Шапић, Уроша Ињца и Страхињу Петковића; Тару Ковач (3/4) у улози Радисава са Уништа, Косту Брајовића (3/2) у улози Абидаге, Нину Рајшић (2/3) у улози Фате Авдагине, Филипа Узуновића (1/4) у улози Мустај бега, Леону Пајовић (1/4) у улози Фатине другарице. Нина Рајшић, Филип Узуновић и Леона Пајовић, као Фата Авдагина, Мустај бег и Фатина другарица Не можемо заобићи ни Николу Маринковића (3/3) у улози неизоставногЋоркана, Милу Мирковић (1/4) у улози газде и Вука Стевановић (3/2) у улози Јеврејина. Никола Маринковић, Мила Мирковић и Вук Стевановић у улози Ћоркана, Јеврејина и Газде Важну улогу одиграла је и Ивана Јеленковић (4/1) која се одлично снашла у улози Алихоџе Мутевелића, Ивана Јеленковић као Алихоџа Мутевелић Делим утиске свих присутних ученика када кажем да ме је представа фасцинирала. Одједном су преда мном оживели реални јунаци који су ми у првом сусрету са књигом изгледали далеки и магловити. Након овог искуства, које је уз упечатљиву драмску интерпретацију ликова појачано и видео презентацијом која дочарава време и простор у делу, имамо много јаснију слику о догађајима, простору и људима из тих давно прошлих векова којима се Андрић бави. На овај начин роман „На Дрини ћуприја“ постао је нешто блиско, што смо способни да дубље и озбиљније истражујемо изнутра, читајући га са интересовањем, а не само као обавезну школску лектиру. Заслужен аплауз и честитке
Мултилингвално активни у Еразмус+ пројекту
Аутор текста: Урош Ињац
Када сам, крајем децембра прошле године дошао на прву радионицу, прву од бројних радионица које ће се одржати у оквиру међународног Еразмус+ пројекта Let’s Act Multilingual, нисам ни слутио колико тога непроцењиво вредног ће се догодити у времену које је било пред нама. За почетак, као и остали ученици Четврте гимназије у Београду који су се пријавили за учешће у овом пројекту, нисам претпостављао колико залагања, труда, улагања слободног времена, предузимљивости, заједништва... ће бити потребно да би се пројекат у потпуности реализовао. Нисам знао ни да ли смо свему томе дорасли у довољној мери. А сада, када смо успешно привели крају прве две фазе пројекта, свестан сам колико сви ми имамо скривених потенцијала и колико тога можемо да урадимо када имамо јасно дефинисане циљеве и снажну мотивацију.
Након прве фазе овог пројекта, у којој су ученици из Београда и ученици из Нантера бавили истраживањем породичних историја својих женских предака, уследио је жељно ишчекивани сусрет и шестодневно дружење, упознавање и рад на заједничким пројектним задацима, у оквиру такозване мобилности ученика из Француске.
Упознавање и прво дружење са партнерима из Нантера (Париз, Француска)
Наши гости и партнери у пројекту допутовали су у недељу, 29. јануара, а да се они осећају пријатно и прихваћено наш београдски тим, који су чинили ученици Четврте гимназије и чланови Позоришног омладинског клуба ПОКУС, старао се већ од тренутка њиховог слетања на сурчински аеродром. Већ прве вечери окупили смо се у Културном центру Магацин и тако започели једну од најзанимљивијих недеља у нашем досадашњем искуству. Организовали смо интеркултуралну вечеру на којој смо, уз бројне специјалитете српске и француске кухиње размењивали и причу о храни, обичајима и навикама које се за њу везују. Тако је почело упознавање, пуно смешних сцена у покушајима да једни другима изговоримо имена, али и игара које су нам помогле да се опустимо, зближимо и превазиђемо почетна устезања и баријере. Прво вече се завршило томболом на којој је свако од нас добио неки симболични поклон који смо унапред припремили једни за друге.
Драмске радионице у културном центру "Пароброд"
Већ првим следећим јутром започела је динамична и узбудљива недеља пуна напорног, али и испуњавајућег рада у ком смо откривали и упознавали не само једни друге, већ и себе, откривајући потенцијале којих многи од нас нису били свесни. Већина активности одвијала се у Културном центру Пароброд, а наш целодневни распоред испуњавале су радионице засноване на драмским техникама, презентације биографија наших бака, разговори, размена мишљења и утисака.
Презентација истраживања - Личне историје наших бака
Најузбудљивији део у овом процесу кроз који смо пролазили током радионица представљало је поступно драмско обликовање изабраних породичних прича. Из биографија француских и српских бака полако су израстале слике које смо „вајали“ својим телима, потом смо слике „оживљавали“ дијалозима, а на крају смо све то обликовали у драмске ситуације каве су се заиста могле догодити у прошлости која је нама, само на први поглед, била далека и недокучива. Било је ово невероватно путовање кроз време, кроз животе наших предака и, како смо на крају схватили, и кроз наше сопствене историје.
Драматизација породичних прича, корак по корак
Наравно, неизоставне су биле и шетње кроз Београд, у којима смо као домаћини и водичи нашим гостима из Нантера откривали лепоте нашег града. Показали смо им Калемегдан, водили их у Конак кнегиње Љубице, и уважавајући њихове нарочите жеље, посетили смо неколико различитих верских објеката, Саборну цркву, Бајракли џамију, Београдску синагогу Сукат Шалом и Храм Светог Саве. Једно од нарочитих радости и задовољстава која смо им приуштили било је клизање у Хали Пионир које ћемо сви сигурно дуго памтити.
Мобилност ученика из Нантера завршила се 4. фебруара, али наш рад на пројекту још увек траје. Развијајући сценарио заснован на животној причи једне од наших бака, вредно припремамо позоришну представу коју ћемо извести у Београду почетком маја. Потом следе припреме за путовање у Нантер где ћемо се средином маја 2023. окупити у оквиру великог, заједничког наступа свих омладинских група (из Француске, Немачке, Шпаније и Србије) које су укључене у Еразмус+ пројекат – Let’s Act Multilingual. Радујемо се поновном сусрету са Зијадом, Мохамедом Амином, Кларом, Исан, Амаром, Еленом, Лиди, Мајсем, Александруом, Кутаром, Илијесом, Амином, Јасмин, Салмом, Анж, и али и сусрету са многим младим људима које ћемо тек упознати. Велику захвалност за подршку коју нам пружају дугујемо професоркама Марион Дени, Клое Лемер, Бранијети Конџуловић, али посебно место у том тиму заузима редитељка и драмски педагог Сунчица Милосављевић која нас води кроз цео овај процес и уз коју смо научили много непроцењиво вредних ствари. Уз њу су, наравно, њена десна и лева рука, Наташа Милојевић и Марко Нектан. За крај, ред је да поменем и нас без којих целе ове приче не би било. Београдску омладинску групу чине ученици Четврте гимназије – Соња Мудрић, Ања Ковачевић, Тара Ковач, Марија Јокић, Адријана Новичић, Маша Тодоровић, Марко Црномарковић,Марија Петровић, Теодора Петковић, Илијана Баљак, моја маленкост Урош Ињац, и чланови ПОКУС групе – Младен Брекић, Стефан Костић, Сара Продановић, Сара Јовић, Кристина Брнина и Јелена Јанковић. У овај пројекат, а нарочито у ову прву недељу упознавања и истраживања са ученицима из Француске, сви заједно смо ушли са радозналошћу, али и са мало подозрења, стрепње и неког необјашњивог узбуђења. Сада, у име свих нас, могу да кажем да нас је ова недеља променила у најлепшем смислу те речи.
Једна од многих духовитих креација - вежба "вајања"
Свечано празнично расположење, пригодна школска приредба, дружење ученика и наставника уз разговор, пресабирање постигнућа и похвале ученицима , као и у свим другим школама које славе дан свог патрона, Светог Саве, сваког 27. јануара испуњава просторије Четврте гимназије у Београду. Тако је било и ове године.
Удружујући таленте наших ученика, Драгана Аћимовић, професор српског језика и књижевности и Бранислава Вељковић Жижић, професор музичке културе, приредиле су нам изузетно леп поетско-музички рецитал испуњен мудрим и дирљивим порукама и мелодијама које надахњују. Рецитал "Три грешке", по речима Драгане Аћимовић која је писала сценарио, инспирисан је песмом „Охола грешка", Васка Попе и прожет бритким и критичким опаскама Душка Радовића, и непролазним мудростима Владике Николаја. Посебну звучну димензију свему су дали чланови школске певачке групе, талентована Николина Коларевић, која је поезију прожимали својим топлим гласом и звуцима клавира и Сава Живковић који је показао да, једнако добро као што говори поезију, уме да свира на гитари. Крај рецитала, као што и пристаје, подигао је на ноге све присутне. Извођењем композиције „Краљ Урош и Јелена Анжујска“, Љубе Манасијевића, чланови певачке групе измамили су дуг, искрен и заиста заслужен аплауз.
Захваљујемо професоркама и сјајним ученицама, Ани Крајиновић (2-3), Софији Поповској (4-5), Јанку Дубљанину (4-5), Ивани Јеленковић ( 4-1), Сава Живановићу (4-1), Валерији Мурузовић (2-4), Тамари Стојићевић (2-4), Павлу Јанићевићу (2-5), Николи Коларевићу (2-2), Ленки Васић (4-6), Анастасији Вујичић (1-2), Сари Билас (1-5), Јадранки Томазовић (2-4), Јулији Терзић (2-4), Угљеши Михајловићу (2-3), Јани Живић (3-2), Иви Петровић (1-2) и Неи Ђорђевић, што су овај дан испунили својим надахнућем, лепотом мудрих речи и дивном песмом. Светски тренд потискивања знања из области хуманистике и културе, као важних потреба у животу и развоју сваког појединца, није сасвим заобишао ни нашу средину. Учење се неосетно усаглашава са „потребама новога времена“ и приоритет се даје такозваним практичним и примењивим знањима која ће деци и младима у будућности обезбедити „пристојну“ егзистенцију, па материјално и технолошко односе превагу над духовним у свим подручјима савременог живота. Ипак, постоје и они који су у стању да сагледају дугорочне последице таквог усмеравања нових генереација и настоје да им се опиру. Музејски педагози, просветни и културни радници проналазе начине да укључе младу популацију у културни живот и подстакну их на стварање културних навика кроз различите облике сарадње музеја и школе.  Четврта гимназија у Београду и Музеј Иве Андрића управо развијају један модел сарадње који укључује огледне и угледне часове, извођење драмских адаптација дела нашег нобеловца, креативне радионице и презентације о стваралачкој поетици Иве Андрића, у сарадњи наставника и кустоса, како кроз реализацију наставе у школи, тако и у поросторијама Музеја. Овај сараднички пројекат осмислиле су Ивана Бокић, Николина Радовић и Бранијета Конџуловић, професорке српског језика и књижевности, кустоскиња Марија Петровић и музејски педагог Драгана Латинчић. Идеја да Музеј Иве Андрића и Четврта гимназија сарађују на овакав начин проистекла је из дугогодишње праксе посета ученика и професора Четврте гимназије Андрићевом спомен-музеју. Будући да је 2022. година посвећена обележавању 130. годишњице рођења нашег нобеловца, те посете су интензивиране, па су ученици различитих разреда и одељења, у пратњи својих наставника, одлазили у Музеј током целог првог полугодишта. У другом полугодишту планирано је укључивање драмске секције, којим руководи Николина Радовић. Драматизација фрагмената из романа "На Дрини ћуприја" биће изведена као угледни час у свих шест одељења трећег разреда Четврте гимназије, а потом следи јавни наступ у просторијама Музеја. Кроз драмску адаптацију најпознатијег Андрићевог дела ученици ће покушати да оживе незаборавне ликове Фате Авдагине, Лотике, Абидаге, Ћоркана и других.
Видео-презентацију и предавање о Андрићевој стваралачкој поетици, са нагласком на његов познати есеј „Разговор с Гојом“, приредиће професорка Ивана Бокић и историчар уметности, Марија Петровић, сагледавајући ово дело из различитих перспектива. Предвиђено је, такође, да се у музејском окружењу одржи и неколико истраживачких и креативних радионица на којима ће ученици имати прилику да кроз интерактивни рад истраже личност и дело овог писца, примене знање стечено у досадашњем проучавању његовог стваралаштва, али и да на предлошцима из његових књижевних дела остваре сопствене књижевно-уметничке креације. Осмишљавањем и вођењем радионица бавиће се професорка Бранијета Конџуловић у сарадњи са колегиницама Иваном и Николином. Планирано је да овај сараднички пројекат који је започет у септембру 2022. буде у потпуности заокружен и завршен крајем маја 2023. године. |
АуториУченици Четврте гимназије у Београду и наставници-ментори Архива
February 2025
Категорије
All
|
RSS Feed
