|
Четврта гимназија је школа која се воли.
У њој се освајајају знања и признања, упознају светови, утврђују вредности, стичу врлине, откривају таленти и проналазе путеви у будућност. Она је место непроцењивих сусрета са другима, али и са самим собом. Зато је супер фора бити ђак Четврте гимназије. Зато смо и овај свој кутак на интернету назвали – Super 4A blog! / Супер фора блог! |
|
|
Разговор водила: Софија Слијепчевић
 Професорке Снежана Параносић и Драгана Латовљев на представљању пројекта "Један дан без трошења" На који начин је дошло до учешћа IV гимназије у Београду на конкурсу „Генератор ЕДУ“, питали смо професорку Снежану Параносић:
„Већ три године водим програм Финансијска писменост, а више од десет година и програм Предузетништво у нашој школи. Кроз рад са ученицима, али и као дугогодишњи одељењски старешина, из прве руке сам увидела колико млади слабо познају основне финансијске појмове као што су штедња, инвестиција, буџет, камата, кредит… па чак не увиђају ни разлику између жеља и потреба. Током радионица, али и кроз свакодневне разговоре са колегама који и сами, као одрасле особе, осећају последице недовољног финансијског образовања, постало ми је јасно колико је важно систематски развијати ове вештине код младих – на време и на прави начин. Када је ОТП банка расписала конкурс „Генератор ЕДУ“, препознала сам то као прилику да знање и искуство из учионице преточим у ширу кампању – животну лекцију која има потенцијал да мења обрасце понашања и размишљања. Током развијања пројектне идеје схватила сам да желим да укључим још колега, како би пројекат био садржајнији. Да бисте наставили са читањем кликните на Rеаd Mоrе.
0 Comments
Аутор текста: Мила Каталинић Јовановић Девети април је био баш узбудљив дан у Четвртој гимназији. Врвело је од знања и доброг расположења. У низу догађаја које је организовала петочлана радна група Активности у време блокаде, нашла се и прилагођена варијанта квиза "Потера", а одзив ученика, било у улози такмичара, било у циљу подршке у публици, био је више него очекиван. Било је у публици и професора који су на овај начин желели да подрже културу, знање и промотере ових вредности међу својим ученицима. Сви заједно, хтели смо да покажемо да је, упркос томе што смо, због подршке студентима, одлучили да блокирамо наставу, знање ипак наш главни адут. Штимунгом целог догађаја управљале су две водитељке, Кристина Кулунџић и моја маленкост, Мила Каталинић Јовановић. Такмичење, које се састојало од три рунде, започело је седам трочланих екипа и свака је представљала једно одељење. У првој рунди екипе су сакупљале поене на брзим питањима, у другој рунди такмичари су супротстављали своје знање знању трагача, а трећа је представљала дуел између најуспешнијих тимова. Водитељи, такмичари и трагачи Такмичење су започели тимови одељења 3/1, 3/3, 3/4, 4/2, 4/3, 4/5, које су представљала два тима и 4/6. У финалном дуелу своје ризнице знања су супротставили управо тимови из одељења 4/5. Трагачи су такође били на висини задатка. Наставница биологије, Јелена Аврамовић и Лука Милошевић, ученик четвртог разреда, нису дозвољавали такмичарима да се опусте и пратили су их у стопу својим тачним одговорима. У финалу је било заиста узбудљиво. Било је предвиђено да такмичари одговарају на десет питања, али су организатори у неколико наврата морали да, спортским речником речено, „свирају продужетке“. Додавали су питања једно за другим, како бисмо коначно добили победника. Симболични „трофеј“ и огроман аплауз освојиле су Љубица Ђокоћ, Милица Митровић и Дијана Милошевић, које су достојно "браниле боје" одељења 4/5, али у ствари, можемо слободно рећи да су оне заступале, заједно са осталим такмичарима и трагачима, све нас који смо хтели да покажемо да нам је знање и те како важно. О атмосфери током такмичења говоре фотографије Забележила Вера Вукмировић Једанаестог фебруара 2025. почела је друга велика протестна шетња студената, 137 км дуго пешачење до Крагујевца. Вече пре тога у мојој кући било је прилично напето. Знала сам да морам ићи. После вожње бицикла до Новог Сада, када сам се, након дуготрајних преговарања са породицом, придружила студентима у њиховом првом пешачењу, положила сам испит поверења својих родитеља и сада није било много аргумената против моје одлуке. Али две су ми препреке, ипак, стајале на путу. Нико од мог друштва није хтео да иде. Чак и они који су планирали, предомислили су се у последњи час. Такође, како нисам студент, нисам била у групама за пријаве, за смештај, храну и организацију ове озбиљне пешачке акције коју су сви, некако од миља, називали шетњом.
Ко то иде, ко то гази Поткошуља, мајица на кратке рукаве, мајица на дуге рукаве, дукс, полартек, перјана јакна, кабаница. Чарапе, кеса, хеланке, вунени грејачи, тренерка, капа, вунена трака за чело, капуљача, капуљача, капуљача ми пада преко очију. Ништа не видим. А и не чујем. Вера покретно буре. Оклопни тенкић у првој спороходној. Јесу ли ми требале све те ствари које теглим на леђима? Вера, не постављај глупа питања, знаш да јесу. Дува ветар, завлачи ми се између капуљача – ето мама, обукла сам се слојевито – и вришти у ушима. Рекли су да до Орашца има још само осам колометара. Колико је то дана хода?! Малопре сам мислила да смо већ сасвим близу, али то малопре је било одавно. Више немам апсолутно никакав појам о времену. Али време има два значења и овог другог сам прилично свесна – све око мене је прилично хладно и прилично мокро. Телефон ми је у џепу, две јакне испод, па бирам, нека и он буде на сигурном, да останем у топлом испод свих тих слојева тканине. На топлом и у незнању. Пада снег, онај најгори снег, мокар и тежак, који те зачас превари и уместо да буде слатка пахуљица на твом длану, он ти подмукло пада по леђима и натапа јакну и све испод ње. Тренерка ми је већ мокра и ветар ме непрекидно подсећа на то. Хајде да мислимо нешто друго, Вера. Пусти околности! Сећам се да сам у једном часопису прочитала да је апсолутно све у глави. Бирам да у мојој глави буде слика логорске ватрице и мојих руку које се греју над њом. Гледам све те предивне нијансе црвене и наранџасте и испитујем моћ самообмане. Вера, добро ти иде, на путу си да постанеш сјајан лажов! И тако, газим по клизавом снегу, на минус пет степени, тамо према том Орашцу удаљеном само осам километара и много ми је лепо. Правимо паузу у орашачкој цркви. Практично смо утрчали у њу. Снег је остао напољу, осујећен у намери да ликује над натопљеном дружином која му је пркосила целим путем, а ми смо полегали на под. Била је то нека чудна медитација у окриљу наоса који је испуњавала тишина нашег умора. Мокри, лепљиви и блатњави, само смо лежали и ћутали. Иако је прошло време за паузу, нико се није подизао са пода. Неки редари су викали „полазак“, али се већина, расута по поду, није одазивала. Када смо се коначно подигли и искорачили из заштите црквених двери, дочекао нас је онај исти снег, али са удвострученом снагом, потпомогнут ветром који нам га је навејавао у лица. Пауза се протегла на добрих четрдесет пет минута, па су нам се мишићи за то време охладили, а жуљеви се пробудили и прихватили свог посла у нашој мокрој обући. Али није то ништа, то је само знак да идемо даље, према светлима у даљини. Аранђеловац је већ нестрпљив да нас загрли, па убрзавамо корак. Ко то иде, ко то гази, студент силни наилази! Снага нам је велика, јачи смо од челика!
О ђиру на нони Ђир се на нони отвара полако. У почетку, само ходаш. На твојим ногама постоји слаба тачка која чека да са корацима буде пронађена. Мој се ђир родио на малом прсту и није био једини из своје породице, али је свакако био најлепши. У почетку је то само свраб који једва и осетиш, па га занемариш. И ту одмах направиш прву грешку, јер мали ђирови не воле када их занемарујеш. Свраб постаје пецкање и онда званично знаш да си негде погрешио. Али наставиш да ходаш јер имаш циљ. А и није мајка пекмез родила. Корак. Корак. Три. Четири. Педесет седам. Сто четири. Могу ја то. И тада већ боли. Двеста тридесет један и петсто три и већ сам се забројала... Али свакако нећеш стати! Болеће, то је већ извесно, али ти ћеш то у глави искључити. Снаћи ћеш се некако... Јер имаш циљ. И полако, корак по корак, газиш. Болуцкаће, ти не обраћај пажњу, па ће престати да боли. Тада твој мозак узима ствар у своје руке. И ти идеш, ходаш раме уз раме са другима, машеш неким непознатим људима у пролазу, повремено запеваш и – не осећаш ништа. Тамо, на крају ове дуге шетње је циљ. Или – сама ова шетња је циљ. Свеједно, ово је важније од твог жуља на малом прсту. Ђир, међутим, не мисли тако. Гази и он с тобом напред, подноси твоју упорност и стрпљиво ишчекује тренутак да те подсети да је ту. И на првој паузи, када прекинеш ред магичних корака, а ноге се мало охладе, он се јави у свој својој величини, поприлично одрастао и спреман да ти својом набујалом снагом стане на црту. Тада први пут заиста разумеш онај израз – стати некоме на жуљ. А онда, са крајем паузе, закотрљавамо нови круг. Ђир је срећан јер је опет у првом плану, ти мрзиш паузу коју си једва чекала, али ходаш. А када падне мрак, када стигнеш до првог преноћишта и скинеш чарапу, следи упознавање tête-à-tête! Са малог прста смеши ти се ђир и некако чудно пулсира, као да ти намигује. Неочекивано, преплави те нека чудна нежност и уместо да се осетиш ојађено, ти га заволиш. Штавише, помало поносно га упоређујеш са осталима који су се на разним прстима и петама и табанима твојих сапутника родили тога дана.
Пољупци без рока трајања Негде на путу према Крагујевцу, рекла бих на трећини пута, спазих кућерак од цигле. Благо нахерен, као да се уморио. Путић до кућерка је угажено и стврднуто блато које једва чека кишу, па да направи џумбус. Испред кућице стоји бака. Седа коса јој се отима испод мараме, а лице одаје да ова старица нема обичај да седи у фотељи скрштених руку. Кожа јој је тамна, колико препланула од летњих жега, толико запрашена од рада са земљом. Стоји и посматра нас као опчињена нечим, ни сама не зна чим. Нешто ме привуче да јој притрчим. Да је загрлим. Да јој без речи нешто кажем – да није сама, да сам ту, да смо сви ту... да сам је стварно видела и да могу да сведочим да негде у Шумадији, у кућици од оронуле цигле живи она. Неочекиваном снагом бака ме привлачи у чврст загрљај, а онда уследе исто тако неочекивани пољупци, тачније, неко дирљиво старачко цмакање које долази однекуд из дубине душе. Тада примећујем, а и осећам, да бакица нема зубе. Толико ме је силовито пољубила да је усисала цео мој леви образ. Нисам стигла ни да се насмејем како ваља, а већ је на ред дошао и десни, па поново леви, јер код нас то увек мора три пута. Прави пљусак. Образи ми бриде, имам утисак да су се зацрвенели, а она ме гледа. Упија ми лик бистрим очима, као што је мене целу, несвесно, хтела да упије пољупцима, да задржи нешто моје у себи заувек. Загрлим је још једном, овај пут много снажније, а затим се окрећем и полако одлазим утабаним путељком према колони студената који грабе према свом циљу. Старица остаје испред кућерка од цигле и кошчатом руком споро одмахује на многобројне поздраве непознатих младих људи. Зна да и ми њу видимо и осећа да није сама.
Аутор текста: Гала Глишић
Главна идеја овде није истинско одмеравање у познавању шаха, већ упознавање и зближавање наставника у прилично незавидним околностима вишемесечних протеста због забрињавајућег положаја образовних институција у држави. Привилегију да управо у њој започне турнир добила је Четврта гимназија, а први шаховски дуели одиграли су се 12. фебруара, између представника Четврте и Тринаесте београдске гимназије. Но, већ на самом почетку, догодило се нешто сасвим неочекивано, што је прилично изненадило наше госте. Професори из Тринаесте гимназије очекивали су да ће их са друге стране шаховске табле дочекати колегинице и колеге, а дочекали су их ученици, перспективни шахисти који су имали више такмичарског жара од својих професора. Капитен наше шаховске екипе, школски психолог Невенка Јовановић, представила је изненађеним колегама наш тим, који су чинили Стефан Тасковић 4/2, Слободан Јањић 3/3, Матеја Павловић 3/3, Лука Симић 2/3, Јана Јевтић 2/2 и Новак Суџуковић 3/3. Тринаесту београдску гимназију представљало је троје професора, Маја Радојевић, Јован Тодоровић и Марко Свичевић. Прихватили су изазов са осмехом и турнир је могао да почне. Свака екипа је имала своје предности, са једне стране било је искуство и завидни такмичарски резултати, а са друге младост и решеност да покажу најбоље што знају. Наравно, оно што сви најчешће очекују од такмичења је резултат, а он је, након првог кола лиге средњих школа, за Четврту гимназију био одличан. Укратко, то овако изгледа:
Прва рунда: 1. табла Страхиња Бајкић (МК; 1937) - Јован Тодоровић (ИМ; 2339) Резултат: 1/2-1/2 2. табла Марко Свичевић - Стефан Тасковић (МК; 1991) Резултат: 0-1 3. табла Слободан Јањић (I; 1728) - Маја Радојевић Резултат: 1-0 Укупно: Четврта гимназија - 2.5 – Тринаеста београдска гимназија - 0.5 Друга рунда: 1. табла Јован Тодоровић (ИМ; 2339) - Страхиња Бајкић (МК; 1937) Резултат: 0-1 2. табла Стефан Тасковић (МК; 1991) - Марко Свичевић Резултат: 1-0 3. табла Маја Радојевић - Слободан Јањић (I; 1728) Резултат: 0-1 Укупно: Тринаеста београдска гимназија - 0 – Четврта гимназија - 3. Највећи подвиг остварио је Страхиња Бајкић, победивши изразито јаког противника, интернационалног мајстора Јована Тодоровића. Наша екипа је овом приликом потврдила да на младима све остаје, па и шах, али тек их очекују нови изазови. Следи наредно коло, 18. фебруара, када иду у госте Земунској гимназији. Аутор текста: Урош Трајковић  У низу спортских догађаја током обуставе наставе у Четвртој гимназији, 10. и 11. фебруара 2025. године, одржан је и турнир у стоном тенису који је окупио такмичаре из различитих одељења четвртог разреда. Мада су у блокади наставе, коју су предузели подржавајући захтеве студената, матуранти су на овај начин желели да демонстрирају своје осећање повезаности и заједништва са школом, својим друговима и наставницима. Турнир је протекао у фер и спортској атмосфери, уз много неизвесних мечева и одличних потеза. Петнаест такмичарки и такмичара укрстило је своје рекете у настојању да стигну до финала и покажу да су мајстори добре концентрације, брзих рефлекса и спортске тактике, што је у овом спорту од изузетне важности. Иако су сви играчи заслужили похвале, до финала су морала стићи само два. Били су то Стефан Стево Жигон и Матија Кикановић. У изузетно узбудљивом мечу, заслужену победу однео је Стево Жигон, резултатом 2:0 по сетовима.  Стево Жигон и Матија Кикановић
Аутор текста: Марија Митровић Матуранти Четврте гимназије у Београду организовали су 5, 6. и 7. фебруара хуманитарни турнир у одбојци, сa циљем да дају макар и мали допринос прикупљању новчаних донација за лечење мале Мије Поповић. Сви који су присуствовали турниру, било као такмичари, било као навијачка подршка, могли су уживати у једном лепом споју спортског духа, тимске игре и неоспорних талената, од којих неки можда постану и будући шампиони Србије.  На турниру је учествовало десет екипа, а састав тимова био је мешовит – ученици различитих разреда и одељења играли су заједно, јер главни циљ није био да победи једно одељење, разред, мушка или женска екипа, већ вештина, срчаност, колективни дух и добра воља учесника. Подршка публике је била посебно драгоцена. Састављени од ученика, родитеља и свих запослених у школи, навијачи су створила атмосферу за памћење. Сваки поен испратили су громогласним навијањем и подстицањем играча да дају оно најбоље што носе у себи. У финалу, снаге су одмериле екипе 3/2 и 2/1. Победила је екипа 2/1 резултатом 2:0 у сетовима, а за најуспешније и најефикасније играче проглашени су Марко Адамовић и Коста Прешовић. Пехар је, као што и треба, отишао у руке победника, али онај прави, морални тријумф припао је свима који су учествовали, улепшали и подржали овај догађај чији је главни циљ био хуманост. Николина Радовић  Младима се данас често приписује да су заокупљени собом и својим личним потребама, да не осећају бригу за друге, да нису сасвим свесни света око себе... Срећом сва ова дешавања у чијем корену је управо брига за здравље друштва у ком живе, схваћена у свим својим дословним и метафоричним значењима, демантују те уврежене стереотипе. Управо млади су покренули буђење друштва из летаргије и самодовољности и изричито траже да бринемо једни о другима. Једна од бројних хуманитарних акција које управо покрећу ученици Четврте гимназије у Београду је добровољно давање крви. Под слоганом Једна моја кап - нечији цео живот, матуранти су позвали ученике и наставнике да се придруже акцији. Данас је у Институту за трансфузију крви Србије тринаест ученика и два наставника дало крв, а особље Института приредило је тим поводом предавање о методама рада у овој установи и значају традиције добровољног давања крви у нашем друштву. За већину ученика ово је било прво овакво искуство, а како су изјавили, сигурно неће бити последње. Разговор водила Софија Слијепчевић
За почетак, Лука, реци нам коју средњу школу си похађао и какав ђак си био?
Како посматраш себе у оквиру своје генерације? Да ли сматраш да си се по нечему разликовао од својих другова и, уколико јеси, да ли си због тога био одбачен и неприхваћен од друштва и на који начин си се борио са тим?
Мора ли човек понекад, ради прихваћености у друштву, да се одрекне себе или треба да остане свој, макар и несхваћен, па чак и усамљен?
Изложен си јавности, а јавност о сваком воли да има разна мишљења. Колико те дотичу мишљења других људи и колико заправо желиш да их чујеш?
Значи бринеш?
Извештавају Вера Вукмировић и Маша Родић
У намери да останемо повезани, али и да делујемо хуманитарно, покренули смо спортске турнире у оквиру којих ће се прикупљати новчана помоћ за девојчицу Мију Поповић која болује од малигног тумора костију карлице. Сви учесници спортских турнира, као и њихови навијачи и сви остали у школи донираће новац за њено лечење. Први у низу, турнир у баскету, одржан је 28. и 29. јануара. Ученици из свих одељења позвани су да пријаве свој тим, у саставу три плус један, и одзив је био одличан. Пријавило се 18 екипа које су већ првог дана, у првом кругу такмичења, одмериле своје кошаркашке вештине, брзину и прецизност. У други круг пласирало се 12 екипа разврстаних у две групе. Групу А чинила су екипе одељења 4/2, 2/1, 3/2, 4/5 и 2/4, а групу Б екипе 4/4, 1/1, 4/6, 3/4 и 2/3. Спортска сала била је све време пуна гледалаца. Своје тимове бодрили су другари из одељења, наставници, остали ученици који нису имали своје представнике, а нарочито срчани навијачи биле су одељењске старешине. Иако су се сви учесници часно борили за победу, неко је на крају ипак морао да буде најбољи. У завршној утакмици гледали смо сјајну борбу између најбољих баскеташа на турниру, екипа 3/2 и 4/6. Победио је сјајни тројац 4/6 Вукашин Џаковић, Павле Живков, Милош Дабић и заслужио трофеј и наше честитке. Фотографије: Ана Илић
Ауторке: Софија Слијепчевић и Милица Ковачевић
Свему томе морамо додати и чињеницу да просветни радници, а међу њима и наши професори, изражавају своје незадовољство, протестују и обустављају рад још од октобра претходне године, са циљем да неко чује и њихов глас и да у просвети направе неке позитивне промене. Због потпуне обуставе рада од 20. до 24. јануара, до које је довело незадовољство наставника начином како је власт одговорила на њихове захтеве, али и због омаловажавања, етикетирања и вређања професора кроз медије, сви заједно трпимо велики притисак и врло смо узнемирени због тога. На то што наши наставници и директорка школе не пристају да се окрену против својих бивших и садашњих ученика и што покушавају да одбране достојанство образовне установе, као и право да се закони у овој земљи примењују подједнако на свакога ко их прекрши, Министарство просвете одговорило је најавом инспекције и наредбом да се преиспита одговорност директора за целу ову ситуацију. Зато се у школи 23. и 24. јануара окупило мноштво родитеља, наших бивших ученика а садашњих студената, наших матураната и свих осталих ученика, да својим присуством пруже подршку наставницима и директорки школе. Искористиле смо ову прилику да поразговарамо са нашим ученицима, пре свега матурантима, и сазнамо као они гледају не све ово што се догађа, како разумеју догађаје у којима учествују и шта од свих ових протеста очекују. Из разумљивих разлога нећемо откривати идентитет наших саговорника јер не желимо да у овом несигурном времену било ко од њих трпи негативне последице због онога што мисли и говори. Зато ћемо наводити само питања која смо им поставиле и њихове одговоре. -Како и зашто сте се нашли у блокади? „Блокада је прво кренула од студената и ми смо на почетку ушли као њихова подршка. Сматрали смо да је то наша дужност јер и ми ћемо ускоро бити студенти. А после смо схватили колико је наша подршка важна да људи схвате колико је озбиљно све ово што нам се дешава и да свако треба да да свој допринос да би се ово друштво нормализовало. Испоставило да смо ми одмах иза студената у блокади и да и ми имамо, такође, јако велику подршку. Ту смо ради испуњења студентских захтева, а не зато што избегавамо школу, како нам неки приписују.“ „У блокади сам да бих се борила против садашњег система који саботира примену закона, скрива кривце за учињена дела и не врши своју улогу како треба.“ „Рекла бих да је блокада последица корупције која траје годинама уназад. Верујем да је ово само кулминација свих догађаја и да је ово наш начин показивања незадовољства системом који не функционише.“ „У блокади сам због корупције која је овде општепозната и посебно зато што ово у нашем друштву није нешто што се дешава од скоро. Сматрам да народ то трпи и гура под тепих, тако да мислим да је свима свега доста и да сви очекујемо неке промене.“ -Против чега сте устали? „Устао сам против саботаже, корупције и овог система који школовање не цени довољно и прикрива ствари које на крају имају катастрофалан исход.“ „Устала сам против корупције, нестручности и несавесног обављања дужности.“ „Још увек нису испунили све захтеве које су студенти изложили, а они не траже ништа друго него да институције раде свој посао онако како пише у закону и то пре него што неки кривци побегну или униште доказе о својој кривици. Зато сам устао.“ „У теорији су сви пред законом једнаки, али видимо да у пракси нису. Ја бих желела да буду и у пракси и зато подржавам студенте.“ -Који су ваши захтеви? “Наши захтеви су исти као и захтеви студената и наших наставника: -Привођење одговорних лица за урушавање надстрешнице у Новом Саду и да им се суди по закону. -Повлачење поднетих пријава против студената који су учестовали у мирним демонстрацијама и утврђивање кривичне одговорности оних који су физички напали студенте на почетку блокада. -Привођење свих који су током мирних протеста у граду и петнаестоминутних ћутања, како би се одала почаст настрадалима под надстрешницом, физички насртали на студенте. -Поправљање положаја просветних радника у овој земљи и поштовање њихове професије.” „Код нас је постало нормално да се неки познати људи или политичари или неко ко има утицај, штити од закона. Ако си син особе која је важна за власт, можеш слободно да прегазиш и убијеш девојку на пешачком прелазу и да за то добијеш „наногицу“ коју ћеш носити шеткајући се около. Такве ствари смо видели много пута, а тако је и сада. Студенти траже просту ствар, да се објави цела документација о реконструкцији железничке станице у Новом Саду, а неко је сакрио најважније документе преко којих може да се открије ко су кривци за смрт петнаест невиних људи. Е, ја нећу да живим у таквој земљи. Ако се нешто не промени и ја ћу отићи као многи други што су отишли одавде. То су моји захтеви, да закон важи за све.“ -Шта мислите да ће бити исход вашег протеста? „Промена. Ми желимо да променимо све ово о чему причамо већ месецима и не желимо да се ово икада више понови. Не желимо да се и нашој деци деси оно што се десило у Новом Саду и због тога осећамо велику одговорност и зато смо данас овде.“ „Надамо да ћемо доћи до правде. Не желим ни да помислим да нећемо.“ „И ја исто сматрам да ће се доћи до правде и истине и верујем да ће доћи до промене у целом друштву, у самој држави и да ће власти нешто научити из овога.” „Надам се испуњењу захтева. Исто тако се надам и промени у друштву и сматрам да је ово што се догађа све нас у школи, и ученике и наставнике, додатно зближило. Мислим да је то нешто што је и нама ученицима дошло у корист.“ -Како мислите да ће ови губици наставе утицати на ваше даље школовање? „Мислим да то тренутно није толико битно, да је заправо битнији виши циљ за који се боримо. Није први пут да због нечега губимо наставу и увек смо надокнађивали градиво.“ „Сматрам да ћемо сви заједно доћи до неког најбољег решења, везано за наше оцене и полагање пријемног испита. То зависи и од нас и од наставника. Мислим да су и те како важније промене које желимо да постигнемо него неколико изгубљених часова.” „Сигурно да утичу, пошто нам је ово кључна година и доста ствари које ће нам требати се обрађује на часовима, а то су неке основе сутра за живот. Стварно сматрам да у овом систему нико не може нормално да функционише и да се сви правимо луди као да се ово не дешава, тако да све ово много утиче на нас, али мислим да је ово у чему учествујем неки виши циљ који је много битнији и да је све друго надокнадиво.“ -Како разумете своју улогу у овим дешавањима? „Сматрам да је наша улога и те како битна, зато што смо ми нада будућности, бар како кажу... Ми треба да одгајамо своју децу у овој држави, а ја заиста не желим да моја деца буду одгајана у држави у којој им надстешнице падају на главу, а кривци за то се скривају зато што су повлашћени.“ „Сматрам да и те како треба да будемо виђени и да сви треба да нас чују, јер ћемо ми бити студенти кроз пар месеци и ова држава касније остаје на нама.“ „Улогу нас средњошколаца сматрам јако одговорном. Мислим да смо сви сада схватили колико је заправо важно да се ујединимо и да заједно утичемо на те промене којима се надамо, тако да мислим да је наша улога изузетно важна и да је веома битна наша подршка студентима. Стварно је срамота да им окренемо леђа, а они се боре за све нас.“ -Да ли сте због нечега забринути и да ли се плашите? „Бићемо забринути једино уколико не дође ни до какве промене и ако будемо морали да наставимо сутрадан као да се све ово није ни десило. Мислим да ће ово имати велике последице у будућности, ако не дође до промене коју очекујемо. А што се страха тиче, није то више ни страх него више нека туга зато што наш систем на овај начин спроводи своје „мере“. Они ништа не разумеју. Није нас страх да ће нама нешто неповољно се деси, јер смо сви од почетка свесни да до тога сигурно може доћи, него је више, у неку руку, жалосно што наш систем покушава да нас утиша уместо да чује колико је важно то што ми тражимо.“ „Да се плашимо не бисмо ни излазили на улице. Није нам свеједно сигурно, али опет, ми у овоме имамо један виши циљ и мислим да је све друго мање битно од онога за шта се ми боримо. Ја сам поносан што сам део овога.“ „Стално слушам како су ови протести политички и стално нас застрашују причом како ми хоћемо да рушимо државу. А ево, мене лично уопште не занима политика. И апсолутно ми је свеједно како ће да се зову они који су на власти, само ако све у земљи функционише по закону. А видимо да не функционише. Зато сам ту заједно са мојим друговима, за земљу у којој не треба да се плашимо.“ -Колико вам значи подршка наставника и великог броја ученика наше школе? „Много нам значи. Ја бих се осећала издано да није тако. Сви нам причају о достојанству, интегритету, одговорности и таквим стварима, а без подршке сада када се за то боримо, шта би то значило? Без њихове подршке ништа од овог не би било могуће.“ „Наши су професори нама прави ветар у леђа у свему, увек па и сада.” „Изузетно значи. А пре свега, нисмо само ми оштећени, већ и професори. Они имају изузетно битну улогу у нашем друштву, а то није цењено довољно, тако да мислим да ово није подршка само студентима и нама, него је подршка и њима. Зато је мени пуно срце, јер су у последњих недељу дана сви овде са нама и апсолутно смо се ујединили.“ -Да ли мислите да ће студентски и ваши захтеви бити испуњени? „До сада што сам видела, покушавали су некако површно и делимично да их испуне. У ствари, то је било само неко замајавање у нади да ћемо да одустанемо. Али сада мислим и надам се, пошто ово није више питање студената, средњошколаца и људи у образовању, него генерално целе Србије, да ће се захтеви у једном моменту на неки начин испунити. У супротном ово ће само наставити да траје, а то ће бити лоше за све нас.“ „Не знам да ли ће бити испуњени. То не зависи само од студената, а ни од нас. Али знам, ако не буду, многи ће отићи из ове земље коју сви ми волимо. Док стојимо заједно у блокадама често ми кроз главу пролазе речи једне песме рок групе из деведесетих чији су фанови моји родитељи: Ово је земља за нас, ово је земља за све наше људе, ово је кућа за сву нашу децу. Ја бих стварно хтела да буде тако и у нашој реалности. Зато хоћу да се надам да ће наши захтеви бити испуњени.“ Транспаренти наших матураната и бивших ученика Аутор текста: Милица Ковачевић  Често као фразу понављамо "наше мало некоме је много". Али ученици и запослени у Четвртој гимназији већ дуже време то не доживљавају као фразу, већ као подстицај да то своје "мало" стварно претворе, ако не баш у "много", онда бар у нечији леп доживљај и радост. Овогодишња хуманитарна акција, која се традиционално и са љубављу организује у Четвртој гимназији у Београду, заиста је била у складу са тим слоганом. Као и увек, учешће у акцији узели су сви ученици и запослени у школи, али смо били отворени и за подршку и донације са стране. Предвођени Парламентом ученика Четврте гимназије и својим наставницима, Иваном Бокић, Снежаном Параносић и многим другима који су на разне начине помагали у реализацији ове акције, успели смо да прикупимо прилоге за 150 новогодишњих пакетића. Ови дарови намењени су деци која наставу похађају у несвакидашњим условима, током дуготрајног болничког лечења, у Основној школи „Др Драган Херцог“, као и деци београдских улица која своје привремено уточиште проналазе у Свратишту у Крфској улици. Ове године, подстакнути ванредним околностима у којима су се нашли студенти Београдског универзитета, у својој борби за владавину права у нашој земљи, на иницијативу ученика четвртог разреда који су се придружили студентским протестима, одлучили смо да једним великим новогодишњим пакетом обрадујемо и студенте ФОН-а. Као и у претходним годинама, једна од централних активности ове хуманитарне акције била је приређивање новогодишње представе у оквиру које су се прикупљали добротворни прилози. Представа је приказана деци запослених у Канцеларији ОЕБС-а у Београду, у Основној школи „Мајка Југовића“ у Земуну и у Четвртој гимназији, а „улазницу“ су представљали слаткиши, играчке, школски прибор и дечија козметика. Потом је уследило сортирање прикупљених поклона, међу којима је била и слатка донација компаније "Соко Штарк", и паковање у пакетиће које ће деци поделити Деда Мраз након позоришне представе. Позоришна представа је посебан поклон за ове малишане жељне пажње, дружења и смеха. Треба поменути да је сценарио за позоришни комад под називом „Новогодишња загонетка“ написала професорка српског језика и књижевности, Драгана Аћимовић, а режијом се бавио гост драмске групе Театар 4, студент глуме на београдском Факултету драмских уметности, Матија Илић. Неизоставни Деда Мраз и један од ликова у представи, био је још један гост, Радосав Јањић. Чланови драмске дружине наше школе, Михаило Ашћерић, Нина Новаковић, Ана Барјактаровић, Леона Пајовић и Неда Ђокић, имали су задатак да одгонетну новогодишњу загонетку – Шта је то најслађе на свету, а није чоколада? Уз свесрдну помоћ раздрагане дечије публике која се укључивала својим довикивањем у намери да помогне глумцима, коначно смо добили одговор: Другарство је слађе и од чоколаде! Важан део ових новогодишњих сусрета је дружење са ученицима школе „Др Драган Херцог“. Ти сусрети су увек дирљиви и остављају дубок траг у нама. Својој свакодневици се враћамо са пријатним уверењем да смо у ово хладно време успели да својом љубављу некога угрејемо. Позоришну представу можете погледати у нашој рубрици Драмска секција.
Аутор текста: Душан Луковић
Ових дана у Четврту гимназију стигла је једна лепа вест. Коначно смо успели да добијемо своје место на листи школа из Србије које ће добити Мејкерс лаб (Makers Lab). За оне који немају никакву идеју о томе шта је заправо Мејкерс лаб, ево кратког објашњења: То је иновативни простор, који ће се оформити у средњим школама, у коме ученици и наставници заједно истражују, стварају и повезују се међусобно, али и са локалном и широм заједницом. Замишљено је да, кроз рад у Мејкерс лабу, ученици и наставници, на неуобичајен начин, приступају образовним садржајима и решавању проблема у настави и ван ње. Циљ ових специфичних школских лабораторија је, на првом месту, да ученике који су заинтересовани за такозване SТЕМ дисциплине, али и за различите облике креативног изражавања, охрабре и обезбеде им подстицајан амбијент у ком ће, уз адекватну подршку, моћи да истражују, усмеравају и развијају своја интересовања. Кроз мултидисциплинарни приступ различитим темама, у различитим областима рада, кроз експерименте, креативне радионице и успостављање везе између формалног и неформалног образовања, ствара се инспиративно окружење у ком се учи кроз праву стваралачку размену знања и идеја.
Слика позајмљена са:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/novi-mejkers-lab-za-jednu-od-najvecih-skola-na-jugu-srbije
Хтели смо да о свему овом сазнамо нешто више и конкретније, а права особа за разговор о томе је професорка Снежана Параносић, на чију иницијативу је наша школа и конкурисала за Мејкерс лаб. Зато смо професорки Параносић упутили неколико питања, како бисмо добили информације из прве руке.
Наше прво питање било је – откуда Мејкерс лаб у Четвртој гимназији?
Није то ишло тако брзо и једноставно. Мејкерс лаб смо успели да добијемо тек из другог покушаја. А и овај пут на конкурс је стигло више од сто пријава из преко шездесет градова широм Србије. Зато је требало добро осмислити предлоге пројеката и конкретних активности које би биле релазиоване у овом простору, ако га добијемо, што је био први услов приликом конкурисања за Мејкерс лаб. Након темељних истраживања и утврђивања потреба наших ученика и склоности наших наставника, определила сам се за три пројекта, које ћемо инцијално спровести када добијемо Мејкерс лаб: Креативна акдемија - Сценски наступ и предузетничке вештине, Глобални изазови кроз драму и медије и Креативно предузетништво кроз дизајн и медије. Конкурсној комисији која је прегледала све приспеле пријаве наше су се идеје очигледно допале и ето, нашли смо се међу изабранима.
Шта је заправо Мејкерс лаб, чему служи и какву опрему подразумева?
Мејкерс лаб је простор за учење на један неуобичајен начин који интегрише савремене технологије са креативним приступима образовању. Опрема коју ће приликом формирања те образовне лабораторије школа добити постаће наше трајно добро и служиће генерацијама ученика и наставника за развој иновација, практичног знања и тимског рада. Свака Мејкерс лабораторија опрема се у складу са предложеним активностима у пројекту, али се временом може допуњавати уз подршку компаније Нордеус која пуно улаже у образовни систем и која, у сарадњи са другим партнерима, омогућава да овакви простори у школама заживе и трајно функционишу. Ученици и наставници ће моћи да користе разноврсну опрему као што су рачунари са софтвером за графички дизајн, (Canva, GIMP, PhotoShop), висококвалитетни штампачи за рекламне материјале, 3D штампачи, ручни и електрични алати за израду прототипова, аудио-визуелна опрема, алати и конструктивни елементи за израду сценографија, микрофони, камере, рефлектори... Активности ће се спроводити по циклусима, како би простор могао да буде доступан свим ученицима и наставницима наше школе. Које су користи за ученике, наставнике и школу од Мејкерс лаб-а ? Оно што сматрам веома важним је да ће Мејкерс лаб омогућити нашим ученицима да кроз практичан рад савладају различите дисциплине, развију своју креативност и припреме се за изазове 21. века. Потреба за STEАM дисциплинама у 21. веку постале су кључне због све бржег технолошког развоја и глобалних изазова који захтевају иновативна решења, а ово би могла бити одлична припрема за то подручје. Унапређујући практичне вештине у науци, технологији, инжењерству, уметности и математици (STEAM), истовремено ће развијати своје спосонбости креативног и критичког размишљања, као и спремност за тимски рад. Конкретно, ученици ће учествовати у пројектима попут графичког дизајна, израде сценских модела, развоја прототипова за своје креативне идеје у пољу наука... Наставници ће се кроз овакав рад са ученицима укључити у савремене образовне токове и усавршити методе као и вештине примене нових технологија у настави. Мејкерс лаб подстиче мултидисциплинарни приступ, па то омогућава сарадњу међу колегама који предају различите предмете. У ову прву фазу реализације пројекта укључени су наставници су својим досадашњим деловањем показали да имају вољу, умећа и компетенције да заједно са ученицима остварују многе лепе замисли у којима до изражаја долазе креативност и посвећеност. Међу њима су Ивана Лазаревић (за област биологије, и ученичког предузетништва), Драгана Латовљев (за област нформатике и рачунарстве, али и друге различите облике креативног изражавања), Бранијета Конџуловић (за подручје медијске писмености, рад у новинарској секцији и покретање пројеката за укључивање школе у европско образовно окружење), Марија Ледински (психолог, која пружа подршку и континуирано партиципира у различитим пројектима), Мирјана Манчић (која је оријентисана на међупредметно повезивање у настави), Милена Кларић (за пружање подршке у области ИКТ у школи), Николина Радовић (коју одликује широко поље креативног деловања уз пожртвованост и снажан подстицај ученицима у остваривању различитих идеја) и моја „меленкост“, Снежана Параносић (за области уметности и дизајна, графичког дизајна, грађанског васпитања и ученичког предузетништва). Ово је наш почетни тим, а очекујем да ће се и други наставници прикључити током времена и значајно допринети својим идејама и ангажовањем. Поменули сте STEAM. Можете ли за оне који не знају објаснити шта је то тачно и како је повезан са радом Мејкерс лаб-a? STEAM је мало проширени савремени приступ образовању који обједињује науку (Science), технологију (Technology), инжењерство (Engineering), уметност (Arts) и математику (Mathematics). Ново у томе је што се пажња сада обраћа и на подручје уметности (Arts). За разлику од традиционалних модела, STEAM приступ наглашава интердисциплинарно учење, где ученици кроз практичне пројекте истражују и решавају реалне проблеме, интегришући знања из различитих области. Циљ је непосредније повезивање теорије и праксе, развој критичког размишљања, креативности и иновација, кроз непосредно искуство и припрема ученика за каријере будућности, кроз стицање вештина као што су решавање проблема, рад у тимовима и употреба савремених технологија. Да ли је наша школа имала нека искуства која се могу довести у везу са Мејкерс лаб-oм? Не, никада није имала овакву лабораторију. Али многи наставници су упознати са значајем STEAM образовања и настоје да кроз своју праксу примењују различите облике интердисциплинарности. Ја лично сам са својим ученицима већ учествовала у активностима заснованим на овом концепту. Подсетићу да је пројекат наших ученица, сада студената, био овенчан националном наградом и да су свој рад представиле на европском STEAM форуму - Girls Go Circular у Бриселу 2022. Ово искуство нам је показало колико је важно имати ресурс као што је Мејкерс лаб, који ће омогућити систематичнију и континуирану примену оваквих приступа. Која су ваша очекивања од ове мултидисциплинарне лабораторије? Шта мислите да ће бити унапређено у раду школе захваљујући томе? Имам заиста велика очекивања и веома сам нестрпљива у ишчекивању почетка градње Мејкерс лаб-a у нашој школи. Очекују ме обуке кроз које морам да прођем како бих обезбедила ваљано и одрживо управљање овим значајним простором, како за ученике тако и за наставнике. Очекујем да ће Мејкерс лаб значајно унапредити образовни процес у нашој школи и да ћемо на неки начин постати центар иновација и креативности. Такође, очекујем повећање мотивације ученика и настваника кроз рад на иновативним пројектима. Унапређење услова рада у школи сигурно ће позитивно утицати на цео васпитно-образовни процес. Овај пројекат је значајан корак за школу јер ћемо кроз њега добити простор који немамо, а веома нам недостаје, и значајно унапредити услове за рад, као у наставним, тако и у ваннаставним активностима. Радови на изградњи Мејкерс лаб-a почеће на јесен 2025. године. Желела бих да нагласим да ово није само пројекат за садашње генерације, већ и трајно добро које ће служити будућим генерацијама, подстичући их да стварају, уче и развијају се на најбољи могући начин у складу са временом у ком живе. Душан Луковић
Правила конкурса: - Сваки ученик осмишља и формулише своју теорему у једној реченици, уз кратко објашњење где се та теорема примењује. - Теореме могу бити забавне, духовите и оригиналне, са темама које се односе на школу или свакодневни живот ученика. - Примере и детаљна упутства конкурса налазе се на сајту https://mojateorema.wordpress.com/ или у документу: 
Ученици који пошаљу најзанимљивије теореме биће награђени, а школе са највише пријављених ученика добијају захвалницу за подршку у подстицању креативног и критичког мишљења. Такође, имена најуспешнијих учесника и њихове теореме ће бити објављени у посебном штампаном издању.
Уколико имате било каква питања или вам је потребно више информација, обратите се професору математике Андреји Павловићу – ПРОФИ, на имејл [email protected]
На међународном онлајн такмичењу Pitch Battle које већ неколико година уназад организује подружница Међународне организације Достигнућа младих из Литваније, 24. октобра ове године, учествовале су и представнице Четврте гимназије у Београду као један од 127 пријављених тимова из 22 земаље Европе и Азије. Својом ученичком компанијом, коју су назвале BioNote, и конструктивним идејама за одговорно пословање које укључује бригу о природи и смањење еколошког загађења, наше ученице Лена Давидовић, Ања Стругар и Теодора Шево привукле су пажњу жирија и оствариле запажен резултат пласирајући се међу 69 такмичарских екипа које су своје пословне идеје представљале на виртуелној бини Стартап сајма пред жиријем инвеститора и међународном публиком. О утисцима и искуствима са овог такмичења пише Теодора Шево у чланку Startup Fair Pitch Battle 2024  Аутор: Теодора Шево  Нисмо баш као Атинска школа, али можемо да сањаримо... У Четвртој гимназији 21. октобра 2024. године одржано је квалификационо такмичење из филозофије, које је окупило 20 ученика спремних да се суоче с изазовима филозофског размишљања. Такмичење је организовано као део престижног међународног догађаја „Baltic Sea Philosophy Essay Event” (BSPEE), чиме је школа још једном потврдила своју посвећеност подстицању критичког мишљења и академског развоја својих ученика.
Овај догађај био је прилика за ученике да кроз писање есеја истраже комплексна филозофска питања, изразе своје идеје и покажу своје аналитичке способности. Сваки учесник имао је задатак да у року од два сата напише есеј на енглеском језику, базиран на једном од понуђених филозофских цитата. Циљ је био да се цитат анализира, идентификује кључно филозофско питање које он поставља и понуди оригинално и добро образложено разматрање тог питања. Четврта гимназија је позната као школа која својим ученицима пружа сигурну и подржавајућу средину за рад и развој. Наши професори, у сарадњи с руководством школе, континуирано раде на стварању окружења у којем ученици могу слободно да истражују и проширују поља својих интересовања, усавршавају се и остварују своје потенцијале. Такмичења попут овог нису само прилика за доказивање, већ и за учење. Наши ученици имају пуну подршку школе да се баве академским истраживањем и усаврше своје способности, а професори настоје да нас упуте у литературу, истраживачку методологију, вештине писања есеја и наравно, да нам обезбеде инспиративну атмосферу. Тако је школа, осим што је организовала такмичење, обезбедила ресурсе и менторску помоћ за ученике који су се припремали за овај догађај. Професори филозофије помогли су ученицима да развију своје идеје, разумеју филозофске појмове и припреме се за писање есеја на енглеском језику. Од 20 ученика који су учествовали, на крају су се истакли Илијана Баљак и Лука Милошевић, ученици четвртог разреда, чији су есеји оцењени као најбољи. Њих двоје су импресионирали професоре својом дубоком анализом, јасном аргументацијом и оригиналним приступом. Есеји су оцењивани према пет кључних критеријума: релевантност теме, филозофско разумевање, оригиналност, снага аргументације и кохерентност. Илијана и Лука су показали не само изузетно разумевање филозофије, већ и способност да своје мисли изнесу на јасан и убедљив начин. Њих двоје ће представљати Четврту гимназију на међународном такмичењу, где ће имати прилику да се надмећу с младим филозофима из различитих земаља. Ово је велики успех за школу, али и мотивација за будуће генерације ученика да се упусте у овакве изазове. Филозофска такмичења нису само тест знања; она подстичу ученике да размишљају изван оквира, развијају критичко мишљење и аргументацију. Кроз писање есеја, ученици се суочавају с апстрактним питањима и уче како да формулишу своје ставове на темељан и логичан начин. Учесници су истакли да је такмичење било изазовно, али и инспиративно. „Писање есеја на енглеском језику било је велика одговорност, али и прилика да тестирамо своје вештине и истражимо теме које нас занимају,” рекла је једна од учесница. Овакви догађаји додатно истичу значај филозофије као предмета који подстиче интелектуалну радозналост и развој. Четврта гимназија ће наставити да подржава своје ученике у сличним иницијативама, пружајући им прилике да се усаврше и представе своја знања на локалном и међународном нивоу. Победницима, Илијани и Луки, желимо пуно успеха на овом престижном такмичењу, а свим учесницима честитамо на уложеном труду и креативности. Њихова посвећеност и ентузијазам још једном су показали да је Четврта гимназија право место за ученике који теже изврсности и континуираном развоју. Резултати ПИСА тестирања у Четвртој гимназији 2022. године показују да су постигнућа наших ученика у истом рангу са најуспешнијим земљама света које су обухваћене тестирањем.
Али ми се нисмо ту зауставили. Обратили смо се за информације из прве руке, нашем школском психологу Невенки Јовановић и ево шта смо открили – Четврта је четврта! У свету. У ОЕЦД-овом ПИСА истраживању 2022. године учествовало је око 690 хиљада ученика из 81 земље света. Из Србије је испитано 6413 ученика из 183 школе из различитих делова Србије, који су чинили репрезентативни узорак наше земље, изузимајући територију Косова и Метохије која је третирана као посебна област. Тестирани су ученици који похађају гимназије, медицинске школе, техничке школе, уметничке школе, пољопривредне и економске школе. Методом случајног узорка, из Четврте гимназије изабрано је 42 ученика, али је тестирано њих 38. Од двадесет три девојчице и петнаест дечака, њих тридесет троје похађало је први, а петоро други разред. Три кључне компетенције које се проверавају ПИСА тестирањем су математичка писменост, читалачка писменост и научна писменост, а каква су постигнућа наших ученика у та три подручја приказали смо у табели:  Замолили смо Невенку Јовановић да нам укратко објасни шта подразумевају три кључне компетенције, као и да прокоментарише резултате тестираних ученика Четврте гимназије, сагледане у ширем, светском контексту. И ево шта смо сазнали: Математичка писменост односи се на капацитет ученика да примени математичке вештине, процедуре и концепте за разноврсне ситуације из свакодневног живота. У математичкој писмености просек средњих школа у Србији је на 42. месту, а просек гимназијалаца у Србији на 8. месту у свету. Четврта гимназија је на 4. месту. Читалачка писменост је капацитет ученика да разуме, употреби, размишља и да се ангажује на писаним текстовима. У читалачкој писмености просек средњих школа у Србији је на 40. месту у свету, а просек гимназијалаца из Србије дели 8. и 9. место са Канадом. Четврта гимназија је на 2. месту. Научна писменост је спремност ученика да се упусти у рационалну дебату о научним и технолошким темама, која захтева компетенције за научно објашњење појава, за процену и дизајнирање научних огледа и за научно тумачење података и доказа. У научној писмености просек средњих школа у Србији је на 40. месту, а просек гимназијалаца у Србији на 9. месту у свету. Четврта гимназија је, опет, на 4. месту. Како смо дошли до оваквих закључака? Једноставно смо сагледали табеле које је у свом извештају о ПИСА тестирању 2022. године објавио тим ОЕЦД (OECD - Organisation for Economic Co-operation and Development) и у њих укључили постигнућа ученика Четврте гимназије. Слика довољно говори и мислимо да јој не треба тумачење.
И шта је поента целог овог чланка?
Статистика заиста делује непристрасно и неумољиво, али увек постоји и онај други, често занемарен аспект – безбројни су начини како јој приступамо. Није без значаја којим подацима дајемо предност када је тумачимо и из којих појединости изводимо опште закључке. Ми смо, ето, одабрали да резултате ПИСА тестирања у Србији посматрамо мало другачије. Није баш све тако сиво и мрачно у нашој земљи, напротив, само треба понекад усмерити своју пажњу и на позитивне примере који никако да дођу на ред од „пикантних“ тема којима се храни наша јавност.
Уметничко вече Четврте гимназије на Дорћол плацу
Текст написале: Нина Богдановић и Милица Ковачевић
Сви заједно, имали су задовољство да уживају у својеврсној ревији стваралаштва и постигнућа ученика и професора Четврте гимназије. Вођени сигурном руком професорке књижевности, Николине Радовић, наши гимназијалци потрудили су се да нам у једном лепом колажу прикажу све оно репрезентативно и важно, како из подручја постигнућа у учењу тако и у области ученичког и наставничког стваралаштва.
На самом почетку публика је имала прилику да погледа документарни филм о школи који је, у сарадњи са професорком Николином Радовић, снимио матурант Четврте гимназије и будући студент режије, Матија Таневић. Могли су да сазнају зашто наставници препоручују, а ученици воле ову школу. Да виде лица најуспешнијих ђака у протеклој школској години и сазнају о њиховом успесима на државним и међународним такмичењима. Да открију шта је све вредно пажње током претходне школске године забележио ученички сајт Супер фора блог... Нажалост, неочекивани технички проблеми осујетили су приказивање филма у целини, али учесници програма се нису дали збунити. Show must go on, намигнула им је професорка Николина, и нашу пажњу окупирао је музички времеплов, којим је обележено трајање Четврте гимназије од настанка до данас. Кроз различите музичке жанрове, певајући популарне песме од шездесетих наовамо, провели су нас Катарина Гајић, Угљеша Михајловић, Јана Живић, Неа Ђорђевић, Илијана Баљак, Николина Коларевић, Сара Савић, Леона Пајовић, Тара Тадић, Селена Пауновић, Лара Ђорђевић, Сара Петровић, Јадранка Томашевић и Ања Ускоковић. Уследило је рецитаторско умеће Наталије Мурузовић и њена интерпретација песме „Брале“, на чакавском дијалекту, па сјајни песнички првенац Дуње Трмчић у ком је прва љубав на врцав и духовит начин добила укус киселог грожђа, а на крају, у изузетно ефектној завршници, оборили су нас с ногу мини-мјузиклом „Чикаго“ за чије су извођење награђени трећим мастом на Фестивалу позоришног стваралаштва деце и младих.
У општем одушевљењу свих присутних, учесници програма, међу којима су предњачила два конферансијеа, наши матуранти Соња Мудрић и Урош Ињац, извели су на сцену „главног кривца“ за овај догађаји – Николину Радовић, очекујући да управо она одјави програм. Она је то и учинила речима:
„У овим временимa када је апсолутно све доведено на ивицу бесмисла, ми смо се потрудили да видите смисао.“ Громогласни аплауз потврдио је да је публика тај смисао препознала. Важно је напоменути и споредну, мада ништа мање важну улогу целог овог догађаја. Иако је улаз био слободан за све посетиоце, Уметничко вече Четврте гимназије имало је и донаторски карактер. Посетиоци су били у прилици да донирају новац за обнављање књишког фонда библиотеке Четврте гимназије, која је недавно, по препоруци надлежних институција, морала да се опрости од великог броја старих књига. Захваљујући њиховој великодушности, један део празних полица биће ускоро попуњен новим књигама, на чему смо веома захвални.
Аутор: Тамара Радуловић
Књижевно вече модерирала је професорка Ивана Бокић Крагић, а прилика да први пут водим један озбиљан интервју припала је мени, Тамари Радуловић. Било је ово драгоцено вече, упркос потешкоћама техничке природе које се увек појаве када то најмање желимо. Почетак књижевне вечери није снимљен, али је наша Леона Пајовић, којој је овај озбиљан задатак такође представљао почетничко искуство, успела да превазиђе неочекиване сметње и свој посао сниматеља успешно привела крају.
Како је све то изгледало, погледајте у нашем видео-запису. Ученици из Четврте гимназије на једној од конференција Мисије ОЕБС-а у Србији Текст написале: Лана Радовић и Гала Глишић Захваљујући љубазности запослених у Мисији ОЕБС-а у Србији, али и посредовању наше професорке Иване Бокић Крагић, већ неколико година уназад, ученици Четврте гимназије добијају прилику да, заједно са својим наставницима, присуствују некој од конференција и изблиза сазнају чиме се то Организација за европску безбедност и сарадњу бави. Сви знамо да је ОЕБС (OSCE) највећа светска међувладина организација која се бави питањима безбедности, али иза тог општег назива стоји мноштво различитих активности у области заштите људских права, демократизације, образовања, заштите животне средине, безбедности... О томе смо нешто више сазнали на конференцији организованој поводом представљања резултата пројекта "Консолидовање процеса демократизације у сектору безбедности у Републици Србији", који се тицао безбедности жена и младих. Конференција је одржана 19. јуна 2024. у хотелу „Фалкенштајнер“ у Београду, а уз бројне друге званице, задовољство да јој присуствују имало је седморо ученика наше школе, у пратњи три професорке, Иване Бокић Крагић, Снежане Параносић и Јелене Здравковић.  Било је веома драгоцено искуство слушати особе које су непосредно радиле на реализацији пројеката, организовали обуке за жене и младе или пак учествовале у њима. Током трочасовне конференције саслушали смо излагања представника шест организација и удружења из Србије који су говорили о својим пројектима. Било је ту сведочења о људима осиромашеним током природних катастрофа, о женама које се боре са родно заснованим насиљем, али и примера како се може конструктивно деловати у тим ситуацијама и истински помоћи угроженима. Заједничка мисија свих говорника и организација које су представљали је подизање свести код младих и развијање осетљивости према патњама других људи. Има много људи којима треба помоћ, али и начина да им се помогне. Мисија ОЕБС-а у Србији даје озбиљне подстицаје у овој области, организацијама које су спремне да се ангажују у покретању едукативних кампова, тренинга, предавања и обука младих како да поступају у ванредним ситуацијама као волонтери. Важан део конференције био је посвећен безбедности младих и обукама младих за поступање у ванредним ситуацијама. Друга, веома занимљива тема била је угроженост жена у нашој средини. Било је дирљиво слушати излагања о пројектима чији је циљ усмерен на спречавање родно заснованог насиља. По речима Љиљане Нешић која се бавила оснаживањем жена у Јабланичком округу, један од најважнијих задатака је освешћивање и оспособљавање угрожених особа да препознају насиље и одвоје га од свакодневног, прихватљивог понашања. Особе које су окружене различитим облицима насиља, а нарочито када је оно удружено и подразумева и ментално и физичко угрожавање, често изгубе свест о томе шта је нормално и прихватљиво, а шта недопустиво у људским односима. Дуг је пут од првих анкета о постојању и видовима насиља, преко похађања радионица, до особе која је довољно оснажена да стане на пут насиљу и злостављачу и пријави га надлежним службама. Много је угрожених жена у Србији, нажалост, и свака жена спасена од насиља је за нас велики успех - рекла је она.
Ако бисмо хтеле да све своје утиске и сазнања која смо стекле присуствујући овом скупу згуснемо у једну реченицу, било би то овако некако – ако постоји искрена воља да се овај свет учини бољим местом за живот, увек ће се наћи начин да се пружи помоћ људима који се боре са оним, многима невидљивим, ружним лицима живота.   Овај лепи колаж свега чиме се Четврта гимназија поноси у овој школској години има и својство добротворног скупа. Прикупљамо донације за обнављање књишког фонда наше библиотеке и позивамо све љубитеље књиге, знања и културе, да нас обрадују малом финансијском потпором, свако према својим могућностима и доброј вољи.
7. март 2024. -На окружном такмичењу из математике Илијана Баљак (3/2) је освојила друго место, а Слободан Јањић (2/3) добио је похвалницу. 25. март 2024. -На Међуокружном школском такмичењу у спортској гимнастици, одржаном у Шапцу, Милица Дудић Ђорђевић освојила је прво место и тако се пласирала на школску олимпијаду која се одржава у мају. 29. март 2024. -На Такмичењу рецитатора Општине Савски Венац Валерија Мурузовић (3-4), освојила је прво место. 13. април 2024. -На Републичком такмичењу из руског језика Лука Милошевић (3-6), освојио је прво место, а Бошко Кукањац (4-3) и Милица Ковачевић (2-3), друго место. -На Републичком такмичењу из италијанског језика Андреа Нећак (2-3), освојила је прво место. -На Републичком такмичењу из француског језика Марко Крстић (4-1), освојио је друго место. -На Републичком такмичењу из немачког језика Марија Арсић (1-5) освојила је друго, а Јана Јевтић (2-3), освојила је треће место. 16. април 2024. -Екипа веслача из Четврте гимназије учествовала је у традиционалној манифестацији Веслам за своју школу, у Савском рукавцу. Нису успели да се пласирају у полуфинале, али су достојанствено представљали своју школу. 21. април 2024. -На Окружном такмичењу из биологије, пласман на републичко такмичење обезбедили су Милица Радуловић (2-3), Филип Цвијовић (2-3), Матеја Павловић (2-3), Ана Стајић 4-3 и Бошко Кукањац (4-3). 22. април 2024. На Републичком такмичењу из књижевности, Књижевна олимпијада, Јана Јевтић (1-2), освојила је треће место. 7. мај 2024. -На Светском првенству средњих школа у одбојци, две представнице Четврте гимназије, Анђела Дробњак и Ања Ђорђевић биле су чланице тима који је освојио треће место. 19. мај 2024. -На Републичком такмичењу из географије, Лука Милошевић (3-6) освојио је друго место. -На Републичком такмичењу из биологије, Ана Стајић и Бошко Кукањац из 4-3 освојили су 3. место. 27. мај 2024. -На Републичком такмичењу из спортске гимнастике Милица Дудић Ђорђевић освојила је прво место. 30. мај 2024. -На Дванаестим Олимпијским спортским играма ученика Републике Србије, Кристина Кулунџић такмичила се у џудоу и освојила златну медаљу. -На републичком такмичењу из српског језика и језичке културе Ана Комлен (2-3), освојила је друго, а Јана Јевтић (1-2), освојила је треће место. -На Фестивалу Позориштарије, драмска група Четврте гимназије – Театар 4, освојио је треће место. 31. мај 2024. -На Градском такмичењу средњих школа у шаху, екипа Четврте гимназије – Слободан Јањић (2-3), Матеја Павловић (2-3), Лука Симић (1-3), Стефан Тасковић (1-3), Андреј Вујаклија (4-3), освојила је четврто место.
Аутор: Соња Мудрић
Доситејеви дани су традиционална манифестација коју, током априла, сваке године организује Задужбина Доситеја Обрадовића. Ова година је била посебна јер се прослављао јубилеј, двадесет година од покретања манифестације, а прилика да учествујемо у оваквој свечаности за нас је била својеврсна почаст. Николина Радовић, професор српског језика и књижевности у Четвртој гимназији у Београду, припремила је рецитал са ученицима који похађају рецитаторску секцију. Најлепше стихове Васка Попе, Јована Јовановића Змаја и Симе Пандуровића, посвећене овом великану наше културе, говорили су Соња Мудрић, Неа Ђорђевић и Страхиња Петковић.
За свој допринос и успешну сарадњу са Доситејевом задужбином, професорка Николина и њени ученици, награђени су захвалницама.
Гостујућа изложба о знаменитим Јеврејима Београда
Аутор текста: Соња Мудрић
Ученици Треће београдске гимназије, Тринаесте београдске гимназије и Четрнаесте београдске гимназије одлучили да, уз подршку фондације Хистолаб, одају почаст Београђанима, који су у време Другог светског рата страдали у холокаусту или преживели тај цивилизацијски ужас, приредивши низ изложби о познатим београдским Јеврејима. Тако је настала путујућа изложба What Would We Miss која је до сада обишла неколико школа и институција, а и ми смо били почаствовани да гостују у нашиј школи.
Свe личности обухваћене овом изложбом можемо сматрати великанима Београда, без којих овај град не би био то што јесте. Изложба садржи фотографије поткрепљене причама о дванаест знаменитих Јевреја, који су извршили важан утицај на културу Београда и Србије, а о сваком посебно говори дванаест ученика-кустоса. Биле су то заиста занимљиве и дирљиве приче о животу и делу чувених београдских песника, писаца, публициста, лекара, научника, револуционара, драматурга, новинара, а међу њима је и једна глумица, једна балерина и оснивач првог џез оркестра у Београду
Ако проучимо шта бисмо пропустили у историји, да међу нама нису били и свој печат оставили, Станислав Винавер, Лудвиг Хиршвелд, Исидор Папо, Жени Лебл, Ида Сабо, Ото Бихаљи Мерин, Ђорђе Лебовић, Ева Панић Нахир, Рахела Ферари, Фрида Филиповић, Рафаило Блам, Рики Леви, видећемо да би то било заиста много.
Хвала нашим другарима који су нас предавањима водили кроз ову занимљиву изложбу, као и њиховим професоркама Душици Бишевац, Маји Кескинов и Зорани Матићевић, које су им пружале подршку. |
АуториУченици Четврте гимназије у Београду и наставници-ментори Архива
May 2026
Категорије
All
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
RSS Feed
