Хуманост је постала наша лепа навика

Аутор текста: Урош Ињац

 Децембар је месец хуманости у Четвртој гимназији у Београду. Тако је већ годинама уназад. Сви ученици и наставници дају свој допринос да деци, којој је и радост лек, приуште разлог за осмех. Сарадња наше школе и Основне школе „Др.Драган Херцог“, коју похађају деца са озбиљним здравственим тегобама, постала је део заједничке традиције. Осим тога, Парламент ученика Четврте гимназије, као носилац ове сарадње и активности које су њоме обухваћене, укључен је и у акције помоћи деци улице која своје уточиште налазе у Свратишту у Крфској улици.
Сваке године, током децембра, прикупљају се новогодишњи поклони за наше мале пријатеље, па је тако било и сада. Додатну вредност ове хуманитарне акције представља њен креативни део. Чланови драмске секције сваке године припремају новогодишњи позориши комад који изводе приликом поделе прикупљених пакетића. Али пре него што представу одиграју за децу из „Херцога“, наши глумци већ традиционално наступају у  Основној школи „Мајка Југовића“.  Разлог је симболичан – улазнице којима публика „плаћа“ присуство су шлаткиши, бојице и блокови за цртање, свеске, оловке, лењири, играчкице... који ће завршити у новогодишњим пакетићима. На сличан начин донације су прикупили и чланови ликовне секције. Насликали су честитке, а потом организовали новогодишњи базар на ком су их размењивали за пригодне поклоне. Уз то, заједно са децом из школе "Др. Драган Херцог", израдили су новогодишње украсе и улепшали простор у ком су дочекали Деда Мраза.
Велика подршка ученицима да ову акцију успешно изведу до краја биле су професорке Ивана Бокић, Снежана Параносић, Николина Радовић и Ивана Здравковић.

​Ове године прикупљени су поклони за 150 новогодишњих пакетића. Слаткише, школски прибор и играчке донирали су ученици и наставници Четврте гимназије, ученици нижих разреда Основне школе „Мајка Југовића“ из Земуна, а скромном донацијом одазвала се и компанија „Соко Штарк“ којој су се наши ученици обратили за помоћ.
Није ни потребно описивати колико радости смо својом посетом, поклонима, драмском игром и дружењем донели нашим малим пријатељима. Но, ако бисмо покушали да одредимо ко је од свих укључених у ова лепа дешавања добио најдрагоценији поклон, можда су то управо ученици Четврте гимназије. То је радост давања и пријатно осећање да је хуманост постала наша навика.