Путевима краљева и бораца

​Аутор текста:  Илијана Баљак

​Излазак сунца, шапат и музика; неки ученици спавају, неки се буде, неки се тихо смеју, неки замишљају како ће провести наредних седам дана. Као ученици трећег разреда, све претходне екскурзије су нам биле на домаћем терену; обилазили смо места која су важан део наше националне културе, историје, традиције; која описују наш народ кроз векове и миленијуме. Ове године смо имали прилику да упознамо специјална места, на којима се интернационална култура испреплиће са нашом националном, да видимо места ван наше земље у којима је наш народ оставио огромне трагове. Ишли смо путевима античких македонских и грчких краљева, али и српских војничких чета.
Ово је Македонија и Грчка, кроз очи ученика.

Наше путовање смо започели још пре изласка сунца. У ваздуху се осетило узбуђење и нестрпљивост. Пролазили смо кроз дивне крајолике Шумадије и јужне Србије, купали се у сунчевим зрацима, и уз мање паузе смо стигли на нашу прву дестинацију: Скопље. Град богате културе су нам дочарали и показали у најбољем светлу дивни водичи. Шетњом кроз стару тврђаву и стару чаршију, ћаскањем уз чај и баклаву, упознали смо делове Скопља који нам нису били тако познати. Проучавали смо и архитектуру овог града, покушали да на што више слика забележимо грандиозност и лепоту грађевина, али и многобројних споменика. Овај град, пун музике, забаве, различитих народа и култура, је био савршен увод за остатак путовања.
По завршетку обиласка, сместили смо се у аутобус и кренули ка предивном Охриду. Сместили смо се у хотел који нас је одушевио амбијентом; лоциран на самој обали, уз плажу и прилазак до самог језера. Следећег јутра, прошетали смо поред језера и уживали у миру и звуцима таласа, шушкању лишћа и осећају свежине. Упутили смо се према Охриду, шармантном граду на обали. Шетње уским улицама, поплочаним калдрмом, где се на сваком ћошку налази парче историје, оставиле су нас готово без даха. Обишли смо антички амфитеатар, као и православне цркве Св. Јована Канеа и Св. Климента, по којима је овај град препознатљив, као и радионице за израду папира, као и охридског бисера, још једног симбола Охрида. Уследила је вожња бродићем, која нам је додатно дочарала лепоте овог места – стене, зеленило шуме и плаветнило језера, просто неописиво.
​Уследила је посета манастиру Св. Наум. По уласку у манастир, осети се потпуно другачија атмосфера. Један од најзначајнијих манастира у Македонији, па и на Балкану, где се чувају мошти Светог Наума, ученика апостола Ћирила и Методија. Након обиласка манатсира, одлучили смо се на вожњу бродићем до извора Црног Дрма, реке која се улива у Охрид баш код манастира. Очарала нас је бистра река са јарким подводним биљкама, окружена дрвећем и цвећем, уз тихи звук таласа, стварајући атмосферу као из бајке. 

Наредног јутра, запутили смо се према Крфу, то јест, прво према трајекту који нас превози тамо. Тада смо и по први пут на овом путовању угледали море, и то Егејско. Уживали смо у двосатној вожњи, сместили се у хотел и спремили се за следећи дан, који је по мишљењима већине, био и најважнији.
У самом центру Крфа, илити Керкире, налази се Српска кућа. музеј који и дан данас негује и чува спомен на страдање српских војника у Првом светском рату. Илуструје битну епоху у српској историји – почетак рата, битке, али и повлачење народа преко Албаније, долазак на грчко тло, опоравак и поновна борба. У колекцији музеја се налазе и многи експонати, одела, фотографије, слике, постери, који у правом светлу приказују муке кроз које је наш народ пролази између 1915. и 1918. године. 

​Стојте, галије царске!
Долазак на острво Видо је означавао и најемотивнији део нашег путовања. У тишини, шетали смо стазом, носећи венац који ћемо положити, али и историју, ране и бол нашег народа. Овом приликом смо одлучили да не само посетимо ово место, него и да сазнамо више о историји нашег народа, о којој некада, као да знамо само бројке, датуме и чињенице, а не праве приче, истините, стварне, болне. 

Испред спомен костурнице, одржали смо минут ћутања у почаст жртвама, а затим нам је професорка историје Драгана Линта одржала предавање о историјату и значају овог места, где је огроман број српских војника провео дане у болести, сањајући о отаџбини, опоравку, ослобођењу. ​
Професорка српског језика и књижевности Николина Радовић је са ученицима спремила пригодан рецитал. Катарина Гајић, Стева Жигон, Валерија Мурузовић, Нина Рајшић, Неа Ђорђевић, Сара Савић, Ана Крајновић, Даница Цветковић, Николина Коларевић, говорили су чувене песме Милутина Бојића, Плава гробница, а потом отпевали и песму Тамо далеко. Уз раширене српске заставе, одјек песме и звуке таласа, стајали смо и тужни и поносни на месту где су један век раније стајали наши преци. Обилазак спомен костурнице био је потресан. Пред нама су стајале стотине и стотине камених плоча, велики број без имена, иза којих су се налазиле кости војника који су до задњег даха сањали о слободи и повратку свом дому, породицама... Небо изнад нас боло је тмурно као и наше расположење, први знаци кише већ су били ту, а ми смо нечујним ходом кренули назад, ка броду, ка Крфу.

​Крф као туристичко место има штошта да понуди. Од улица пуних трговачких радњи, ресторана са традиционалним јелима, па до многобројних музеја, место је на коме би човек лако могао да проведе дуго времена, а да то ни не примети, заузет дивљењем. Мене је лично фасцинирао и Музеј азијске уметности, лоциран у палати светог Михајла и Ђорђа, јединствен у читавој грчкој, као и стара тврђава. 

​Дошао је и последњи дан путовања. Следећа дестинација су нам манастири Метеори. Пре тога, посетили смо радионицу где се израђују иконе, где су многи купили сувенире. Убрзо, пред нама се нашла сцена која оставља без даха, магла која се провлачи између огрмоних стена, које изгледају као да су из неког другог универзума, огромне, стрме, обле, али ту су видљиве и срме степенице, стотине и хиљаде, а први самом врху бораве монаси, још од 12. века, где се сада налази шест манастира. Ми смо посетили манастир Велики Метеори, са ког смо имали прелеп поглед на остале манастире као и на грандиозне геолошке феномене, стене  које као да израњају из котлине Калабака, на којима су манастири саграђени.

Последња тачка овог путовања је био град Солун, у коме смо наставили причу о српској историји. Посетили смо гробље Зејтинлик, где су сахрањени српски, али и енглески, руски, француски... војници који су се као савезници борили у Првом светском рату. Након предавања водича, ушли смо у спомен-костурницу, где се опет, осетила промена у атмосфери. Завладао је мук. Шетајући кроз многобројне ходнике, већина ученика је читала имена и места рођења војника, тражила људе из своје породице. Пролазећи кроз ходнике са празним плочама, а било је много таквих, размишљала сам о животима тих безимених војника и њихових породица које су узалудно чекале да им се врате...  Обилазак Солуна смо завршили шетњом кроз центар града и обалу, удахнули још мало морског ваздуха, па сели у аутобусе и кренули пут Београда.

​Сви ученици, па и ја, веселимо се екскурзијама, јер оне означавају време пуно забаве, смеха, проведено са свим другарима, уз откривање нових места. Али ова екскурзија се свакако истиче од других, по посебном емотивном и едукативном фактору, јер не само да нам је продубила знање о нашој историји, она је пробудила и многа осећања у нама. Наредних дана, једина ствар о којој причамо је екскурзија, уз ишчекивање следеће године и нових авантура.