|
Четврта гимназија је школа која се воли.
У њој се освајајају знања и признања, упознају светови, утврђују вредности, стичу врлине, откривају таленти и проналазе путеви у будућност. Она је место непроцењивих сусрета са другима, али и са самим собом. Зато је супер фора бити ђак Четврте гимназије. Зато смо и овај свој кутак на интернету назвали – Super 4A blog! / Супер фора блог! |
|
|
Белешке са незаборавне екскурзије матураната у Италију од 18. до 23. октобра 2025. Аутор текста: Нина Богдановић  Авантура овогодишњег матурског путешествија почела је 18. октобра, веселим поласком, раном зором, из Београда, а дуг пут брзо је протекао уз песму, шалу и сјајну енергију која нас је пратила током целе екскурзије. Касно увече стигли смо у Лидо ди Јесоло, приморско место које нам је послужило као прва тачка одмора, где смо одмах осетили медитеранску атмосферу идеалну за почетак путовања. Наредног јутра, та позитивна енергија испратила нас је право у срце лагуне – у магичну Венецију. Нестварни град изграђен на води, дочекао нас је својом јединственом и тихом лепотом. Изгубили смо се у лавиринту канала и мостова, доживљавајући њену романтичну магију, а вожња вапоретом учинила је да се осмех не скида с лица! Кроз сваки скривени пролаз и преко сваког малог моста, стицали смо утисак да је овај град саткан од тајни и лепоте. Након Венеције, сместили смо се надомак Вероне, где смо преноћили и припремили се за сусрет са једним у низу бајковитих градића северне Италије. Сирмионе, бисер на језеру Гарда, плени својим тиркизним водама и моћном тврђавом Скалигеро, која израња из језера. Тамо нас је дочекала опуштенија атмосфера, где смо уживали у погледу на језеро и замак, правећи најлепше селфије уз обалу. Овај тренутак мира и природне лепоте био је савршен предах, посебно уз чувени италијански сладолед. Сви смо пробали ту дивну посластицу, која се показала као изазов достојан наше генерације: био је огроман, кремаст и толико укусан да смо се једва изборили да га поједемо пре него што се отопи, што је изазвало много смеха. Затим смо обишли Верону, легендарни италијански град који је Шекспир учинио бесмртним кроз трагичну причу Ромеа и Јулије. Импозантни Мали Колосеум нас је подсетио на моћ античке историје, док је посета Јулијином балкону пробудила романтичну атмосферу. Дружење смо, као и сваког дана, наставили у хотелу. Вечерње шетње, дуги разговори и смех уз пригушена светла, традиционално обележје сваке екскурзије које смо и ми са узбуђењем и радошћу искусили, стварали су оне друге, личне и трајне успомене упоредо са фасцинацијама током званичних обилазака знаменитости северне Италије. Та весела енергија, која се преносила из собе у собу током касних сати, била је најлепши доказ да смо као екипа постали нераздвојни. Темпо путовања подигао је Милано, глобална престоница дизајна и финансија, која нас је одушевила спојем високе моде и историјске архитектуре. Дивећи се импозантној катедрали Дуомо и стакленом своду Галерије Виктора Емануела II, осетили смо урбану вреву и модерни сјај италијанског севера. Заједничко истраживање галерија и улица Милана показало је како тимски радимо и у шопингу, а групна фотографија испред Дуома је била савршен печат на наш боравак у овом граду! Следећег дана смо се упутили у универзитетски центар Болоњу, град чији нас је центар са својим препознатљивим црвеним крововима, дугачким портицима и најстаријим универзитетом у Европи, одмах увео у њену мудру академску атмосферу. Посета Пјаци Мађоре и необичним кривим торњевима оставила је на нас снажан утисак. На путу до Болоње и назад, атмосфера у аутобусу је била на врхунцу – испуњена неизоставном музиком и препричавањем догодовштина. На крају, путовање смо заокружили посетом динамичном Трсту, елегантном граду смештеном на Јадранском мору, који нас је освојио својом софистицираном аустроугарском архитектуром и величанственим Тргом уједињења Италије, отвореним директно према мору. Трст нам је понудио савршен спој културе, историје и шарма. Ово путовање је било много више од обиласка знаменитости; била је то прилика да створимо успомене које ћемо заувек памтити. Феноменална атмосфера, непресушна позитивна енергија и осећај правог заједништва учинили су ову матурску екскурзију незаборавном.
Док се полако припремамо за наредне животне кораке, сећања на Италију, њене градове и, пре свега, на сјајну екипу и топле вечерње разговоре, биће нам драгоцена успомена на најлепше ђачке дане.
0 Comments
Аутор текста: Илијана Баљак
Излазак сунца, шапат и музика; неки ученици спавају, неки се буде, неки се тихо смеју, неки замишљају како ће провести наредних седам дана. Као ученици трећег разреда, све претходне екскурзије су нам биле на домаћем терену; обилазили смо места која су важан део наше националне културе, историје, традиције; која описују наш народ кроз векове и миленијуме. Ове године смо имали прилику да упознамо специјална места, на којима се интернационална култура испреплиће са нашом националном, да видимо места ван наше земље у којима је наш народ оставио огромне трагове. Ишли смо путевима античких македонских и грчких краљева, али и српских војничких чета.
Ово је Македонија и Грчка, кроз очи ученика.
Наше путовање смо започели још пре изласка сунца. У ваздуху се осетило узбуђење и нестрпљивост. Пролазили смо кроз дивне крајолике Шумадије и јужне Србије, купали се у сунчевим зрацима, и уз мање паузе смо стигли на нашу прву дестинацију: Скопље. Град богате културе су нам дочарали и показали у најбољем светлу дивни водичи. Шетњом кроз стару тврђаву и стару чаршију, ћаскањем уз чај и баклаву, упознали смо делове Скопља који нам нису били тако познати. Проучавали смо и архитектуру овог града, покушали да на што више слика забележимо грандиозност и лепоту грађевина, али и многобројних споменика. Овај град, пун музике, забаве, различитих народа и култура, је био савршен увод за остатак путовања.
По завршетку обиласка, сместили смо се у аутобус и кренули ка предивном Охриду. Сместили смо се у хотел који нас је одушевио амбијентом; лоциран на самој обали, уз плажу и прилазак до самог језера. Следећег јутра, прошетали смо поред језера и уживали у миру и звуцима таласа, шушкању лишћа и осећају свежине. Упутили смо се према Охриду, шармантном граду на обали. Шетње уским улицама, поплочаним калдрмом, где се на сваком ћошку налази парче историје, оставиле су нас готово без даха. Обишли смо антички амфитеатар, као и православне цркве Св. Јована Канеа и Св. Климента, по којима је овај град препознатљив, као и радионице за израду папира, као и охридског бисера, још једног симбола Охрида. Уследила је вожња бродићем, која нам је додатно дочарала лепоте овог места – стене, зеленило шуме и плаветнило језера, просто неописиво. Уследила је посета манастиру Св. Наум. По уласку у манастир, осети се потпуно другачија атмосфера. Један од најзначајнијих манастира у Македонији, па и на Балкану, где се чувају мошти Светог Наума, ученика апостола Ћирила и Методија. Након обиласка манатсира, одлучили смо се на вожњу бродићем до извора Црног Дрма, реке која се улива у Охрид баш код манастира. Очарала нас је бистра река са јарким подводним биљкама, окружена дрвећем и цвећем, уз тихи звук таласа, стварајући атмосферу као из бајке.
Наредног јутра, запутили смо се према Крфу, то јест, прво према трајекту који нас превози тамо. Тада смо и по први пут на овом путовању угледали море, и то Егејско. Уживали смо у двосатној вожњи, сместили се у хотел и спремили се за следећи дан, који је по мишљењима већине, био и најважнији.
У самом центру Крфа, илити Керкире, налази се Српска кућа. музеј који и дан данас негује и чува спомен на страдање српских војника у Првом светском рату. Илуструје битну епоху у српској историји – почетак рата, битке, али и повлачење народа преко Албаније, долазак на грчко тло, опоравак и поновна борба. У колекцији музеја се налазе и многи експонати, одела, фотографије, слике, постери, који у правом светлу приказују муке кроз које је наш народ пролази између 1915. и 1918. године.
Испред спомен костурнице, одржали смо минут ћутања у почаст жртвама, а затим нам је професорка историје Драгана Линта одржала предавање о историјату и значају овог места, где је огроман број српских војника провео дане у болести, сањајући о отаџбини, опоравку, ослобођењу.
Професорка српског језика и књижевности Николина Радовић је са ученицима спремила пригодан рецитал. Катарина Гајић, Стева Жигон, Валерија Мурузовић, Нина Рајшић, Неа Ђорђевић, Сара Савић, Ана Крајновић, Даница Цветковић, Николина Коларевић, говорили су чувене песме Милутина Бојића, Плава гробница, а потом отпевали и песму Тамо далеко. Уз раширене српске заставе, одјек песме и звуке таласа, стајали смо и тужни и поносни на месту где су један век раније стајали наши преци. Обилазак спомен костурнице био је потресан. Пред нама су стајале стотине и стотине камених плоча, велики број без имена, иза којих су се налазиле кости војника који су до задњег даха сањали о слободи и повратку свом дому, породицама... Небо изнад нас боло је тмурно као и наше расположење, први знаци кише већ су били ту, а ми смо нечујним ходом кренули назад, ка броду, ка Крфу.
Крф као туристичко место има штошта да понуди. Од улица пуних трговачких радњи, ресторана са традиционалним јелима, па до многобројних музеја, место је на коме би човек лако могао да проведе дуго времена, а да то ни не примети, заузет дивљењем. Мене је лично фасцинирао и Музеј азијске уметности, лоциран у палати светог Михајла и Ђорђа, јединствен у читавој грчкој, као и стара тврђава.
Дошао је и последњи дан путовања. Следећа дестинација су нам манастири Метеори. Пре тога, посетили смо радионицу где се израђују иконе, где су многи купили сувенире. Убрзо, пред нама се нашла сцена која оставља без даха, магла која се провлачи између огрмоних стена, које изгледају као да су из неког другог универзума, огромне, стрме, обле, али ту су видљиве и срме степенице, стотине и хиљаде, а први самом врху бораве монаси, још од 12. века, где се сада налази шест манастира. Ми смо посетили манастир Велики Метеори, са ког смо имали прелеп поглед на остале манастире као и на грандиозне геолошке феномене, стене које као да израњају из котлине Калабака, на којима су манастири саграђени.
Сви ученици, па и ја, веселимо се екскурзијама, јер оне означавају време пуно забаве, смеха, проведено са свим другарима, уз откривање нових места. Али ова екскурзија се свакако истиче од других, по посебном емотивном и едукативном фактору, јер не само да нам је продубила знање о нашој историји, она је пробудила и многа осећања у нама. Наредних дана, једина ствар о којој причамо је екскурзија, уз ишчекивање следеће године и нових авантура.
Аутор текста: Нина Богдановић 2/1 Да ли се неко од вас који идете у школу радује нечему више него што се радује екскурзијама? Било да волите или не волите своје школске обавезе, та дневна рутина, која ретко кад излази изван релације кућа-школа, помало досади и једва чекате да вам се нешто несвакидашње догоди. Е, то несвакидашње је управо екскурзија. Не излет, да одеш па се истог дана вратиш, мада и то има своју драж, него паковање кофера за читава три дана, планирање ко ће с ким да седи у аутобусу, а ко са ким да дели собу у хотелу, па сусрет са свим тим местима о којима смо само слушали са мање или више интересовања...  Ове године, та наша сусретања са градовима и историјским наслеђем које у себи чувају, дешавала су се у источној Србији. Други разред је имао прилику и задовољство да да се сретене са једним од најстаријих мамута на свету, Виком из Костолца, да крстари по лепом плавом Дунаву и да климањем главе, осмехом или неком шашавом гримасом поздрави Лепенка који је стрпљиво, свима редом узваћао климоглаве и кезове, све захваљујући дометима дигиталних технологија које су га, кроз дигитални биокинетички модел, „оживеле“ и након десет хиљада година путовања кроз време, вратиле у прапостојбину – Лепенски Вир. Да бисте наставили са читањем кликните на "Read More".
Аутор текста: Адријана Новичић Ко од нас није прижељкивао да види култна места старе Грчке и Рима, да обиђе Делфе, Олимпију, Епидаурус или баци новчић у Фонтану де Треви, да скокне до Беча и приближи се Вилендорфској Венери, или да посматра раскошни пејзаж прелепе Тоскане? Истина је, сви чезнемо за нечим што припада другима. А колико често се осврнемо око себе да видимо има ли нешто лепо и вредно и у овом нашем окружењу? Екскурзије су одлична прилика за то, мада се њима обично радујемо због дружења, опуштене атмосфере и промене амбијента. Ипак, остане нешто онога што смо успут видели. Тако је било и ове јесени… Путовали смо кроз источну Србију, крај познат по томе што се на том простору састају многе богате културе и цивилизације из различитих периода историје и праисторије. Лепенски вир, познато археолошко налазиште из периода неолита, Феликс Ромулијана, резиденција римског цара Галерија Максимилијана из III века и Неготинска крајина, најпознатија по Вељку Петровићу, хајдуку који се у Првом српском устанку до смрти борио против Турака, само су некe од дестинација које смо посетили крајем септембра. Кренули смо око седам ујутру. Иако је јутро најбоље за почетак једног дугог путовања, устајање рано ујутру није моја јача страна па сам, морам признати, преспавала већи део пута од Београда до Виминацијума. Око девет сати били смо у Виминацијуму, некадашњем главном граду римске провинције Горња Мезија. Било је веома интересантно шетати простором у чије тло су уписани трагови, не векова, већ миленијума. Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.
|
АуториУченици Четврте гимназије у Београду и наставници-ментори Архива
December 2025
Категорије
All
|
RSS Feed
