|
Четврта гимназија је школа која се воли.
У њој се освајајају знања и признања, упознају светови, утврђују вредности, стичу врлине, откривају таленти и проналазе путеви у будућност. Она је место непроцењивих сусрета са другима, али и са самим собом. Зато је супер фора бити ђак Четврте гимназије. Зато смо и овај свој кутак на интернету назвали – Super 4A blog! / Супер фора блог! |
|
|
Аутор текста: Урош Ињац Децембар је месец хуманости у Четвртој гимназији у Београду. Тако је већ годинама уназад. Сви ученици и наставници дају свој допринос да деци, којој је и радост лек, приуште разлог за осмех. Сарадња наше школе и Основне школе „Др.Драган Херцог“, коју похађају деца са озбиљним здравственим тегобама, постала је део заједничке традиције. Осим тога, Парламент ученика Четврте гимназије, као носилац ове сарадње и активности које су њоме обухваћене, укључен је и у акције помоћи деци улице која своје уточиште налазе у Свратишту у Крфској улици. Сваке године, током децембра, прикупљају се новогодишњи поклони за наше мале пријатеље, па је тако било и сада. Додатну вредност ове хуманитарне акције представља њен креативни део. Чланови драмске секције сваке године припремају новогодишњи позориши комад који изводе приликом поделе прикупљених пакетића. Али пре него што представу одиграју за децу из „Херцога“, наши глумци већ традиционално наступају у Основној школи „Мајка Југовића“. Разлог је симболичан – улазнице којима публика „плаћа“ присуство су шлаткиши, бојице и блокови за цртање, свеске, оловке, лењири, играчкице... који ће завршити у новогодишњим пакетићима. На сличан начин донације су прикупили и чланови ликовне секције. Насликали су честитке, а потом организовали новогодишњи базар на ком су их размењивали за пригодне поклоне. Уз то, заједно са децом из школе "Др. Драган Херцог", израдили су новогодишње украсе и улепшали простор у ком су дочекали Деда Мраза. Велика подршка ученицима да ову акцију успешно изведу до краја биле су професорке Ивана Бокић, Снежана Параносић, Николина Радовић и Ивана Здравковић. Ове године прикупљени су поклони за 150 новогодишњих пакетића. Слаткише, школски прибор и играчке донирали су ученици и наставници Четврте гимназије, ученици нижих разреда Основне школе „Мајка Југовића“ из Земуна, а скромном донацијом одазвала се и компанија „Соко Штарк“ којој су се наши ученици обратили за помоћ.
Није ни потребно описивати колико радости смо својом посетом, поклонима, драмском игром и дружењем донели нашим малим пријатељима. Но, ако бисмо покушали да одредимо ко је од свих укључених у ова лепа дешавања добио најдрагоценији поклон, можда су то управо ученици Четврте гимназије. То је радост давања и пријатно осећање да је хуманост постала наша навика.
0 Comments
Аутор текста: Леона Пајовић Међу ваннаставним активностима у Четвртој гимназији драмска секција заузима веома запажено место, а њен рад није усмерен само на културни живот унутар школе већ је традиционално отворен за сарадњу са ентузијастима, ствараоцима, као и оним категоријама друштва којима је потребна подршка. У оквиру свог сталног програма, захваљујући преданом раду професорке Николине Радовић која руководи драмском групом, драмска секција већ годинама чува новогодишњу представу за малишане, уз коју следе и неизоставни новогодишњи пакетићи. Тешко је разлучити чему се деца више радују – драмским бајкама, чудесним јунацима и њиховим духовитим догодовштинама на сцени или поклонима које им на крају подели Деда Мраз, један од чланова драмске групе, наравно. Ове године, у оквиру припрема за новогодишњу представу, учињен је креативни искорак. Из дугогодишње сарадње Четврте гимназије и Основне школе „Мајка Југовића“ (у којој се традиционално изводи наша новогодишња представа, у оквиру заједничке хуманитарне активности о којој ће посебно бити речи на Супер фора блогу), проистекла је идеја да драмски текст за овогодишњу представу напише ученица четвртог разреда, Тара Крагић. Тако је једна десетогодишња девојчица својом маштом обликовала позоришни комад ,,Спасавање новогодишње ноћи“ за своје вршњаке и млађе малишане. Били су ту омиљени дечији ликови, виле и вилењаци, једна мама са децом која ишчекују Деда Мраза, а у средишту пажње Злица Рушилица која је целој представи дала емотивни набој и васпитни карактер, ангажујући децу из публике да се определе између добрих и лоших особина и здушно навијају за преобраћање ове својеглаве јунакиње и усмере њен развој на пут доброте и правде. Позоришна представа изведена је три пута – у Четвртој гимназији, приликом доделе новогодишњих пакетића, у Основној школи „Мајка Југовића“ и у Основној школи „Драган Херцог“, за децу која, због свог здравственог стања, школу похађају у ванредним условима. У овом лепом догађају подједнако су уживали и публика и глумци. Пуни ентузијазма и љубави према драмској игри, Тара Ковач, Страхиња Петковић, Соња Мудрић, Урош Ињац, Леона Пајовић, Никола Сегић, Коста Брајовић, Вук Стевановић, Јелена Рајковић и Кристина Додић, учинили су да ликови из маште једне девојчице постану овогодишњи јунаци читавог мноштва деце. На такмичењу које се, под покровитељством Међународне организације Достигнућа младих, одржало 21.и 22 децембра 2023. године, као четврто по реду, учествовали су представници 39 школа из 29 градова Србије. Укупно 202 ученика било је подељено у 40 тимова, а међу љима су биле и ученице Четврте гимназије, Маша Родић, Ања Стругар, Нина Богдановић и Тамара Радуловић. Њихов успех на овом такмичењу је утолико већи што до сада нису имале искуства у подручју предузетништва младих. Ушле су у суперфинале и тиме показале да Четврта гимназија у Београду наставља традицију једне од најуспешнијих школа у Србији које развијају и негују предузетнички дух код својих ученика, спремајући их за различите изазове будућности. Више о томе прочитајте у чланку Одличан почетак предузетничког подмлатка!
Аутор текста: Јана Ковач Већ неколико година уназад, ученици Четврте гимназије у Београду учествују у традиционалном концерту ученика гимназија и средњих школа, који се за грађане Београда и руске грађане који живе у Србији, на крају сваке године организује у Руском дому у Београду. Осим представника Четврте гимназије, свој допринос овој лепој свечаности дали су и ученци Прве београдске гимназије, Треће београдске гимназије, Осме београдске гимназије, Дванаесте београдске гимназије, Гимназије „Патријарх Павле“, Музичке школе у Нишу, Геодетске техничке школе, Електротехничке школе „Раде Кончар“, Зрењанинске гимназије, КУД „Војвода Јанко Катић 1896“. Група наших рецитатора из одељења 3/6, Алекса Антонијевић, Милош Дабић, Андреј Животић, Стево Жигон, Веља Јовановић, Петар Јовановић, Јана Ковач, Теодора Тодоровић, и Урош Трајковић, рецитовала је песму „День победы".  Ана Крајновић из 3/3, уз клавирску пратњу Николине Коларевић из 3/2, на виолини је извела руску романсу „В зимний вечер когда-то".  Било је то дивно вече испуњено руском и српском народном музиком, композицијама класичних руских стваралаца, песмама популарних музичара, фолклорним играма, поезијом Ане Ахматове, Јевгенија Јевтушенка и Едуарда Асадова. Подршку нашим ученицима у припреми за овај наступ дале су професорка руског језика Оливера Средојевић и глумица Ивана Жигон која, како је многима познато, веома цени руску уметност и културу.
Репортерски првенац чланова новинарске секције Четврте Гимназије у Београду:
Водитељи интервјуа: Владимир Живковић и Огњен Ћирковић; сниматељи: Вељко Анђић и Павле Милојевић; прикупљање информација о писцу и асистенција младим новинарима: Коста Рајчић; видео и фото монтажер: Павле Милојевић; аутор текста: Лазар Ћирковић 
Добитник Андрићеве награде за књижевност у 2023. Дарко Тушевљаковић
Дарко Тушевљаковић, овогодишњи лауреат Андрићеве награде, рођен је 1978. у Зеници, у Босни и Херцеговини. Прву причу је објавио 2002. године у регионалној антологији приређеној у сарадњи са Унеском и од тада објављује краћу и дужу прозу у разним часописима и антологијама у земљи и региону. Године 2004. добио је награду „Лазар Комарчић“ за најбољу новелу. Досад је објавио две збирке прича („Људске вибрације“, „Накнадне истине“), као и три романа („Сенка наше земље“, „Јаз“, „Јегермајстер“). Дела су му се нашла у најужим изборима за НИН-ову, Андрићеву и Виталову награду. За роман „Јаз“ је добио 2017. Европску награду за књижевност.
„Јаз је досад преведен на енглески, италијански, бугарски, албански, румунски, словеначки и шпански језик. Живи у Београду и ради као уредник и преводилац. Ове године 2023. добио је Андрићеву награду за збирку кратких прича „Хангар за снове“. У једном свом интервју на питање колико је дуго радио на збирци за коју је добио Андрићеву награду одговара да је збирка је непланирано и спонтано настајала током последње две деценије. Најстарије приче у њој потичу с почетка двехиљадитих. Његов последњи роман, „Узвишеност“, објављен 2021. године, бави се квалитетом комуникације и односа међу људима као и истраживањем танке границе између стварности и фантазије. Приредио: Коста Рајчић
Све је било као да смо прави – овладавање новинарском вештином корак по корак
Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.
Пилот такмичење из Грађанског васпитања, у децембру 2023.Аутор текста: Јелена Рајковић У овој школској години први пут је организовано једно сасвим ново такмичење. Реч је о такмичењу из Грађанског васпитања за ученике који похађају завршни разред гимназије, а овај пројекат реализован је под покровитељством Завода за унапређивање образовања и васпитања, уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). Пилот-такмичење организовано је на Факултету политичких наука, 9. и 10. децембра 2023. Том приликом тестиран је модел такмичења у коме трочлане екипе добијају задатак да током два сата анализирају задату тест-ситуацију (код нас је већ одомаћен назив Case Study или студија случаја за овај модел), да одговоре на сет питања и припреме аргументацију за своје решење, поткрепљену електронском презентацијом и осмисле слоган који ће ефектно представљати, како решење студије случаја, тако и дух екипе која то решење заступа. Потом следи десетоминутно представљање пред жиријем и публиком. Тим Четврте гимназије У пилот-такмичење укључено је осам школа из Србије, међу којима Четврта гимназија у Београду, Гимназија „Патријарх Павле“, Прва београдска гимназија, Шеста београдска гимназија, Пожаревачка гимназија, Гимназија „Светозар Марковић“ из Новог Сада, Гимназија „Јосиф Панчић“ из Бајине баште и Гимназија „Вук Караџић“ из Трстеника.
Ученик Четврте гимназије у Београду освојио је треће место. Аутор текста: Сара Шћекић
Тестови су конципирани тако да проверавају и колико такмичари познају оне фине и специфичне особености руског језика и пренесена значења каква проналазимо у изрекама, загонеткама, пословицама. Колико кандидати умеју да размишљају на руском језику потврђивали су кроз решавање ребуса.
У разговору са Бошком сазнали смо да му је најмање муке задала граматика, јер правила су правила и кад их савладаш треба само да их примењујеш. Вокабулар је већ био прави изазов јер руски језик у том погледу представља право богатство. Посебно су му се допали задаци из области разумевања текста, зато што су текстови бирани из различитих области и пружали су мноштво нових и занимљивих информација. Ово искуство сматра непроцењивим и жао му је што се није укључило више ученика из наше школе јер има заиста талентованих говорника руског језика. Бошко Кукањац је показао да се није случајно нашао у конкуренцији више хиљада такмичара из целог света. Освојио је треће место у категорији млађих учесника и тиме обрадовао не само себе, своје ближње, своју професорку руског језика, Оливеру Средојевић, већ и све који га познају у Четвртој гимназији као свестраног и по свему самосвојног и несвакидашњег младића. Аутор текста: Јана Живић На такмичењу Технолошка студија случаја (Tech Case Study 2023) које је покренуто пре пет година, на иницијативу Савеза студената Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, тим Четврте гимназије у Београду освојио је друго место. Гесло овогодишњег такмичења било је „Тестирај своје инжињерске вештине“. Уз основну идеју, да се ученици средњих школа у Србији упознају са студијама технологије и пословима којима се бави један инжињер технологије у свом свакодневном раду, циљ овог такмичења био је да се такмичари „изнутра“ позабаве проблемима из области заштите животне средине, одрживог развоја и решавањем реалних ситуација или случаја који утичу на квалитет живота савременог човека. У финалном такмичењу учествовало је пет тимова, а све се дешавало у контексту догађаја од глобалног значаја. Дан након тога у Дубаију је започела 28. међународна конференција земаља потписница Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе. Ученици су, уз подршку својих ментора са Технолошко-металуршког факултета, решавали студију случаја која је била везана за климатске промене. Њихов главни задатак био је да предложе најоптималније технолошко решења за хватање и сврсисходну употребу угљен-диоксида који се емитује у атмосперу из бројних постројења која нас окружују. Четврту гимназију представљали су Јана Живић, Никола Сегић и Алекса Ристовић, ученици 4/2 разреда, а њихово решење еколошке студије случаја је увршћено међу три најбоља на овогодишњем надметању. Како бисмо укратко описали свој пројекат Процес за хватање угљен-диоксида за који смо се определили базира се на хемијској апсорпцији. Течни солвент апсорбује СО2 из издувних гасова и ствара хемијски чврсту везу. Солвент затим пролази кроз регенераторску јединицу где се СО2 скида са солвента тако што пролази супротним смером кроз пару температуре око 100°C. Кондензује се водена пара која ослобађа високо концентровану струју угљен-диоксида која се након тога компресује за даљу употребу. Апсолент се потом хлади и може се поново употребити. Тако овај процес постаје истовремено ефикасан и профитабилан. Издвојени угљен-диоксид применили смо у неутрализацији алкалних отпадних вода. За чишћење котлова из термоелектрана користе се алкални раствори, који након прања имају pH вредност између 13 и 14. Пре испуштања у канализацију потребно је применити важећи протокол и довести ту воду до дефинисаног нивоа квалитета (pH вредност између 6,5 и 9). Зато смо СО2, који нам у свакодневици служи као загађивач ваздуха, употребили за неутралисање поменутог алкалног раствора и спуштање његове pH вредности до прописаног нивоа. Предности овог процеса су у томе што је финансијски исплатив, што у њему не настају непожељни споредни производи и нема стварања корозије на деловима постројења. Неки наши наставници приметили су да је наш тим носио необичан назив - Дојч, па су нас замолили за објашњење. Можда то и није тако озбиљно, како се очекује у оваквим приликама, али у недостатку другог ефектног назива одлучили смо да се нашалимо. Запитали смо се шта је то у чему обично уживамо, а што нам је свима заједничко. Испоставило се да је то продужени еспресо са млеком који ми у жаргону зовемо "дојч". Још један доказ да и није важно како се зовеш, ако је вредно оно што у себи носиш.
|
АуториУченици Четврте гимназије у Београду и наставници-ментори Архива
February 2025
Категорије
All
|
RSS Feed
