UniStem Day за београдске средњошколце

Аутор текста: Нађа Каурин

Сваке године, у пролеће, Универзитет у Београду организује манифестацију  Дан матичне ћелије, у сарадњи са Центром за истраживање матичних ћелија Универзитета у Милану.
Ова манифестација под називом UniStem Day осмишљена је 2018. године као велики међународни  годишњи догађај намењен средњошколцима. То је дан посвећен учењу, откривању, дискусији о темама из области науке и иновација са фокусом на истраживања матичних ћелија. Кроз часове, филмове, посете лабораторијама и занимљиве презентације, ученици добијају прилику да се баве садржајима и упознају са методама у подручју науке. Посебна драгоценост ове манифестације је што доприноси отклањању предрасуда код младих да су научна истраживања нешто тешко, компликовано и напорно и откривању колико све то може бити узбудљиво, па чак и забавно.
У овогодишњој манифестацији учествовало је 97 универзитета и истраживачких центара из Аустралије, Данске, Немачке, Норвешке, Шведске, Холандије, Француске, Италије, Велике Британије, Пољске, Србије, Шпаније и Мађарске.
Осим Центра за истраживање матичних ћелија, свој допринос  успешности ове манифестације дали су и Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и Институт за медицинска истраживања.

Прилику да се са овом тематиком ближе упознају ове године су добили матуранти Четврте гимназије. Ученици који похађају природно-математички смер су, заједно са својом професорком биологије Иваном Лазаревић, присуствовали предавањима о научним истраживањима у овом подручју, која је организовао Ректорат Универзитета у Београду. Била су то веома корисна и занимљива предавања, прилагођена средњошколцима. Предавачи су успели да јако компликоване процесе и методе везане за матичне ћелије објасне на једноставан начин. Поред историје истраживања и већ постојећих примена матичних ћелија, слушали смо и о будућности фармакологије и медицине у којој ће се матичне ћелије примењивати за персонализоване терапије. Посебан утисак на многе од нас оставила је прича о индукованим плурипотентним матичним ћелијама. Научници су већ диференцирану ћелију успели да врате у облик матичине ћелије, каква је била у ембриону. Уз помоћ ове технологије многе гране медицине могу да напредују невероватном брзином и верујемо да ћемо бити сведоци тог напретка.
Посебно драгоцене биле су посете Институту за медицинска истраживања и Институту за молекуларну генетику и генетичко инжињерство, након предавања у Ректорату Универзитета у Београду.  Ученици који су у свом планирању каријере оријентисани на природне науке имали су одличну прилику да из близине сагледају  како изгледа посао научника у лабораторији и стекну неке прве утиске о томе како је то бавити се науком. Они други, који нису спремни на посвећеност и одрицања каква научни рад подразумева, такође су могли да преиспитају своје амбиције засноване на идеализацији рада у научним лабораторијама. Нажалост, због ограниченог броја места, ту прилику нису добили сви који су желели.
 
​