Четврта је „четврта“!

Резултати ПИСА тестирања у Четвртој гимназији 2022. године показују да су постигнућа наших ученика у истом рангу са најуспешнијим земљама света
​које су обухваћене тестирањем.

Када се у вашем присуству помене израз „функционална писменост у Србији“, шта вам прво падне на памет? Можда то како смо као земља и народ пали на ниске гране, како смо вазда међу онима који каскају за напредним светом, увек на репу цивилизације... А откуда то? Можда и отуда што је менталитет наших медија такав да се просто утркују да објаве још један „доказ“ на списку поражавајућих примера у чему смо све „најгори“, „испод просека“, „заостали“... У одбрану таквих тврдњи, готово увек се, као на крунски и напросто неоспорив аргумент, позивају на резултате ПИСА теста. Занимљиво је, притом, да тек понеко међу толиким гласилима, некако стидљиво, никада на насловној страни, објави да је, на пример, неки Андреј Дробњаковић, ученик Математичке гимназије из Београда, освојио пет златних медаља на Међународној научној олимпијади у Сингапуру. Но, није нам циљ да улазимо у анализе зашто је то тако. Радозналост нас је повела у другом  правцу – да завиримо у анализе последњег ПИСА тестирања из 2022. године и сагледамо место Четврте гимназије у Београду, која је тим тестирањем обухваћена, на светској ранг листи земаља и региона који су ушли у овај програм.   
У потрази за релевантним извором информација o светској ранг листи „писмених“ и „неписмених“ петнаестогодишњака, отворили смо на интернету BBC NEWS на српском, а тамо нас је дочекао депримирајући наслов: ПИСА тест 2022: Балкан испод светског просека знања, ђаци из Азије доминирају. Ништа више охрабрујући био је српски недељник НИН који је ту информацију пренео под оваквим насловом: Поражавајући резултати ПИСА теста: Ђаци у Србији далеко испод просека, сваки десети гимназијалац – функционално неписмен!  Но, то је већ очекивано, рекао би неко одустајући од даље потраге за добром вешћу. Ако је цео Балкан испод светског просека, онда је Србија на дну те листе, из чега проистиче јасан закључак да Четврта гимназија нема чему да се нада у тој статистици.

Али ми се нисмо ту зауставили. Обратили смо се за информације из прве руке, нашем школском психологу Невенки Јовановић и ево шта смо открили – Четврта је четврта! У свету.
У ОЕЦД-овом ПИСА истраживању 2022. године учествовало је око 690 хиљада ученика из 81 земље света. Из Србије је испитано 6413 ученика из 183 школе из различитих делова Србије, који су чинили репрезентативни узорак наше земље, изузимајући територију Косова и Метохије која је третирана као посебна област. Тестирани су ученици који похађају гимназије, медицинске школе, техничке школе, уметничке школе, пољопривредне и економске школе. Методом случајног узорка, из Четврте гимназије изабрано је 42 ученика, али је тестирано њих 38.  Од двадесет три девојчице и петнаест дечака, њих тридесет троје похађало је први, а петоро други разред. 
​Три кључне компетенције које се проверавају ПИСА тестирањем су математичка писменост, читалачка писменост и научна писменост, а каква су постигнућа наших ученика у та три подручја приказали смо у табели:

Замолили смо Невенку Јовановић да нам укратко објасни шта подразумевају три кључне компетенције, као и да прокоментарише резултате тестираних ученика Четврте гимназије, сагледане у ширем, светском контексту. И ево шта смо сазнали:

Математичка писменост односи се на капацитет ученика да примени математичке вештине, процедуре и концепте за разноврсне ситуације из свакодневног живота. У математичкој писмености просек средњих школа у Србији је на 42. месту, а просек гимназијалаца у Србији на 8. месту у свету. Четврта гимназија је на 4. месту.
Читалачка писменост је капацитет ученика да разуме, употреби, размишља и да се ангажује на писаним текстовима. У читалачкој писмености просек средњих школа у Србији је на 40. месту у свету, а просек гимназијалаца из Србије дели 8. и 9. место са Канадом. Четврта гимназија је на 2. месту.
Научна писменост је спремност ученика да се упусти у рационалну дебату о научним и технолошким темама, која захтева компетенције за научно објашњење појава, за процену и дизајнирање научних огледа и за научно тумачење података и доказа. У научној писмености просек средњих школа у Србији је на 40. месту, а просек гимназијалаца у Србији на 9. месту у свету. Четврта гимназија је, опет, на 4. месту.

Како смо дошли до оваквих закључака?
​Једноставно смо сагледали табеле које је у свом извештају о ПИСА тестирању 2022. године објавио тим ОЕЦД  (OECD - Organisation for Economic Co-operation and Development) и у њих укључили постигнућа ученика Четврте гимназије.  Слика довољно говори и мислимо да јој не треба тумачење.

Table I.B1.2.1
Mean score in mathematics performance
OECD average – 472

Table I.B1.2.2
Mean score in reading performance
OECD average – 476

Table I.B1.2.3
Mean score in science performance
OECD average - 485

И шта је поента целог овог чланка?
​Статистика заиста делује непристрасно и неумољиво, али увек постоји и онај други, често занемарен аспект – безбројни су начини како јој приступамо. Није без значаја којим подацима дајемо предност када је тумачимо и из којих појединости изводимо опште закључке. Ми смо, ето, одабрали да резултате ПИСА тестирања у Србији посматрамо мало другачије. Није баш све тако сиво и мрачно у нашој земљи, напротив, само треба понекад усмерити своју пажњу и на позитивне примере који никако да дођу на ред од „пикантних“ тема којима се храни наша јавност.