Недеља која нас је променила

Мултилингвално активни у Еразмус+ пројекту

Аутор текста: Урош Ињац

Када сам, крајем децембра прошле године дошао на прву радионицу, прву од бројних радионица које ће се одржати у оквиру међународног Еразмус+ пројекта Let’s Act Multilingual, нисам ни слутио колико тога непроцењиво  вредног ће се догодити у времену које је било пред нама. За почетак, као и остали ученици Четврте гимназије у Београду који су се пријавили за учешће у овом пројекту, нисам претпостављао колико залагања, труда, улагања слободног времена, предузимљивости, заједништва... ће бити потребно да би се пројекат у потпуности реализовао. Нисам знао ни да ли смо свему томе дорасли у довољној мери. А сада, када смо успешно привели крају прве две фазе пројекта, свестан сам колико сви ми имамо скривених потенцијала и колико тога можемо да урадимо када имамо јасно дефинисане циљеве и снажну мотивацију.
Након прве фазе овог пројекта, у којој су ученици из Београда и ученици из Нантера бавили истраживањем породичних историја својих женских предака, уследио је жељно ишчекивани сусрет и шестодневно дружење, упознавање и рад на заједничким пројектним задацима, у оквиру такозване мобилности ученика из Француске. ​

Упознавање и прво дружење са партнерима из Нантера (Париз, Француска)

​Наши гости и партнери у пројекту допутовали су у недељу, 29. јануара, а да се они осећају пријатно и прихваћено наш београдски тим, који су чинили ученици Четврте гимназије и чланови Позоришног омладинског клуба ПОКУС, старао се већ од тренутка њиховог слетања на сурчински аеродром. Већ прве вечери окупили смо се у Културном центру Магацин и тако започели једну од најзанимљивијих недеља у нашем досадашњем искуству. Организовали смо интеркултуралну вечеру на којој смо, уз бројне специјалитете српске и француске кухиње размењивали и причу о храни, обичајима и навикама које се за њу везују. Тако је почело упознавање, пуно смешних сцена у покушајима да једни другима изговоримо имена, али и игара које су нам помогле да се опустимо, зближимо и превазиђемо почетна устезања и баријере. Прво вече се завршило томболом на којој је свако од нас добио неки симболични поклон који смо унапред припремили једни за друге.

Драмске радионице у културном центру "Пароброд"

​Већ првим следећим јутром започела је динамична и узбудљива недеља пуна напорног, али и испуњавајућег рада у ком смо откривали и упознавали не само једни друге, већ и себе, откривајући потенцијале којих многи од нас нису били свесни. Већина активности одвијала се у Културном центру Пароброд, а наш целодневни распоред испуњавале су радионице засноване на драмским техникама, презентације биографија наших бака, разговори, размена мишљења и утисака. 

Презентација истраживања - Личне историје наших бака 

​Најузбудљивији део у овом процесу кроз који смо пролазили током радионица представљало је поступно драмско обликовање изабраних породичних прича. Из биографија француских и српских бака полако су израстале слике које смо „вајали“ својим телима, потом смо слике „оживљавали“ дијалозима, а на крају смо све то обликовали у драмске ситуације каве су се заиста могле догодити у прошлости која је нама, само на први поглед, била далека и недокучива. Било је ово невероватно путовање кроз време, кроз животе наших предака и, како смо на крају схватили, и кроз наше сопствене историје.

Драматизација породичних прича, корак по корак

Наравно, неизоставне су биле и шетње кроз Београд, у којима смо као домаћини и  водичи нашим гостима из Нантера откривали лепоте нашег града. Показали смо им Калемегдан, водили их у   Конак кнегиње Љубице, и уважавајући њихове нарочите жеље, посетили смо неколико различитих верских објеката, Саборну цркву, Бајракли џамију, Београдску синагогу Сукат Шалом и Храм Светог Саве. Једно од нарочитих радости и задовољстава која смо им приуштили било је клизање у Хали Пионир које ћемо сви сигурно дуго памтити.
Мобилност ученика из Нантера завршила се 4. фебруара, али наш рад на пројекту још увек траје. Развијајући сценарио заснован на животној причи једне од наших бака, вредно припремамо позоришну представу коју ћемо извести у Београду почетком маја. Потом следе припреме за путовање у Нантер где ћемо се средином маја 2023. окупити у оквиру великог, заједничког наступа свих омладинских група (из Француске, Немачке, Шпаније и Србије) које су укључене у Еразмус+ пројекат – Let’s Act Multilingual.
Радујемо се поновном сусрету са Зијадом, Мохамедом Амином, Кларом, Исан, Амаром, Еленом, Лиди, Мајсем, Александруом, Кутаром, Илијесом, Амином, Јасмин,  Салмом, Анж, и али и сусрету са многим младим људима које ћемо тек упознати.
Велику захвалност за подршку коју нам пружају дугујемо професоркама Марион Дени, Клое Лемер, Бранијети Конџуловић, али посебно место у том тиму заузима редитељка и драмски педагог Сунчица Милосављевић која нас води кроз цео овај процес и уз коју смо научили много непроцењиво вредних ствари. Уз њу су, наравно, њена десна и лева рука, Наташа Милојевић и Марко Нектан.  
За крај, ред је да поменем и нас без којих целе ове приче не би било. Београдску омладинску групу чине ученици Четврте гимназије – Соња Мудрић, Ања Ковачевић, Тара Ковач, Марија Јокић, Адријана Новичић, Маша Тодоровић, Марко Црномарковић,Марија Петровић, Теодора Петковић, Илијана Баљак, моја маленкост Урош Ињац, и чланови ПОКУС групе – Младен Брекић, Стефан Костић, Сара Продановић, Сара Јовић, Кристина Брнина и Јелена Јанковић. У овај пројекат, а нарочито у ову прву недељу упознавања и истраживања са ученицима из Француске,  сви заједно смо ушли са радозналошћу, али и са мало подозрења, стрепње и неког необјашњивог узбуђења. Сада, у име свих нас, могу да кажем да нас је ова недеља променила у најлепшем смислу те речи.

Једна од многих духовитих креација - вежба "вајања"