Поклони осмех нечијем лицу!

Дугогодишња хуманитарна акција Четврте гимназије у Београду

Аутор текста: Соња Мудрић

​Четврта гимназија је школа у којој се, уз посвећеност успеху и напредовању њених ученика на академском плану, традиционално развијају и негују бројне друге вредности, међу којима је и социјална одговорност, хуманост и брига о онима којима је потребна додатна подршка и саосећање. Већ дуги низ година, њени ученици, предвођени Парламентом ученика Четврте гимназије и наставницима, организују хуманитарну акцију прикупљања поклона за новогодишње пакетиће намењене онима којима је то најпотребније. Наставнице Снежана Параносић, Ивана Лазаревић, Ивана Бокић и Николина Радовић, али не само оне, већ и цео наставнички колектив и сви ученици заједно,  организовали су прикупљање слаткиша, играчака и школског прибора, паковање  пакетића и њихов транспорт до деце којој су намењени. Већ неколико година уназад, представници Парламента ученика Четврте гимназије део прикупљених слаткиша, али и других потрепштина неопходних деци која су, из различитих разлога, препуштена бризи активиста, волонтера, хуманих људи, односи у Свратиште у Крфској улици. 

​Али, како би новогодишња радост била потпуна,  драмска секција, којом руководи наставница Николина Радовић, сваке године припрема и позоришну представу која овој хуманитарној акцији даје посебан тон.
​Нарочита вредност ове акције је у томе што су њоме, као донатори, обухваћени и ученици једне основне школе, са циљем да се и код млађих развија емпатија, хуманост и свест о другој деци која имају исте потребе као и она са којом се свакодневно виђају и друже.

Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.

​Позоришна представа, чији овогодишњи назив је „Новогодишња бајка“, изводи се прво у Основној школи „Мајка Југовића“, а улазница за све гледаоце је један слаткиш који ће завршити у неком новогодишњем пакетићу. Традиционално, при подели новогодишњих пакетића, представа се приређује и у просторијама Четврте гимназије. Потом, ова мала драмска трупа  одлази у посету ученицима Основне школе „Др Драган Херцог“, која постоји већ дуги низ година у оквиру Рехабилитационе клинике „Др Мирослав Зотовић“. 

​У духу новогодишњих празника, редакција Супер фора блога  посвећује део свог простора учесницима ове хумане акције.
​-Професорку Николину Радовић питали смо колико је било захтевно прилагодити текст представе за децу различитих узраста, али и учинити је привлачном ученицима који су глумили?
„Више од две деценије радим у Четвртој гимназији и ово је двадесета дечија представа у низу за коју сам писала сценарио, тако да није било тешко написати текст јер већ имам велико искуство, али ми је познавање дечије психе највише помогло у осмишљавању ликова и радње. “
-Средњошколци обично сматрају да су превазишли Деда Мраза и све те дечје играрије; како сте их    мотивисали да овако радо учествују у представи и колико Вам је требало времена да је припремите?
„Ученици су се врло радо одазвали мом позиву, али је било тешко скупити оне који су спремни да жртвују своје слободно време. Припрема представе трајала је отприлике два месеца, што је изискивало доста мог приватног времена, али наравно и приватног времена ђака. Драмска секција је једна од бројних наставних активности у школи, тако да  захваљујем свој деци на марљивом раду и стрпљењу.“
-Знамо да Четврта гимназија већ дуги низ година учествује у хуманитарним акцијама, колико је било акција у којима сте Ви учествовали и колико Вам то значи?
„Нисам сигурна, али ово је сигурно седми или осми пут да сарађујемо са Основном школом „Др Драган Херцог“. Раније смо имали сарадњу и са Центром за заштиту одојчади, деце и омладине „Звечанска“ где смо наступали пред децом, која су нажалост без родитељског старања, што је било врло емотивно и дирљиво. Велика је част што имамо прилику да усрећимо оне којима је то најпотребније. Врло радо ћемо наставити да организујемо оваква дешавања и потрудићемо се да што чешће посећујемо ове наше другаре.“

​Приредбу за ученике Основне школе „Др Драган Херцог“, ученици наше гимназије припремили су заједно са ученицима музичке секције Електротехничке школе „Никола Тесла“ који су извели песме „Ово је Србија“ и „Молитва“ Марије Шерифовић. Интервјуисали смо и наставницу Драгану Васић, која предаје биологију, али се такођебави и хуманитарним радом.
-Који је био Ваш мотив да подстакнете ученике на овакву хуманитарну акцију?
„Дуго година сам радила у Основној школи „Др Драган Херцог“ па сам у сарадњи са бившим колегиницама одлучила да укључимо децу у ову акцију. Пре неколико година паралелно сам радила у обе школе, те сам довела једно своје одељење средњошколаца, за Нову годину, са пакетићима, на дружење са децом. Тада то није било овако организовано, они су се само дружили са децом, али тада је наша сарадња почела. Наредне године, нажалост, почела је пандемија, тако да смо морали одложити групна дружења. Ове године, када се ситуација смирила, одлучили смо поново да се укључимо у ову акцију, па смо колегиница и ја окупиле талентоване ученике који су били заинтересовани да учествују у раду музичке секције. Прикупили смо пакетиће, један део смо послали на клинику за онкологију, за децу која се тамо лече, а други део је донет овде. “
-Да ли су ваши ученици радо прихватила позив да учествују у акцији?
„Били су одушевљена, као и њихови родитељи. Сви су били спремни да купују пакетиће и да помогну при организацији. Наши ученици такође учествују у хуманитарном концерту за једног ученика Спортске гимназије, и помоћи ће у прикупљању новца за његово лечење. Млади врло лепо прихватају овакве активности и препознају их као врло важне за друштво.“
На представи је био велик број наставника и ученика, али и родитеља са нашим најмлађим другарима. Разредни старешина и наставница српског језика у Основној школи „Др Драган Херцог“,  Наташа Војиновић, угостила је учеснике програма и такође нам одговорила на неколико питања.
-Уз чију помоћ сте организовали данашње дружење и колико дуго одржавате овакве приредбе за децу?
„Много људи доброг срца је данас овде, па није било тешко спровести данашњу акцију. Деци која живе у болници не треба много, само тренутак пажње. Музика и представа су заиста одушевили све присутне и деци вратиле осмех на лице. Већ годинама организујемо скупове, у којима нам Четврта гимназија радо помаже, заиста су сваке године ту за нас. Ове године први пут смо удружили две школе и дивно је видети сву ову децу како сарађују заједно.“
-Колико деци која похађају вашу школу значи ова новогодишња манифестација?
„Много, наравно! То је тешко описати. Али, приметила сам и сузе код неколико старијих ученика, наших гостију, што говори о томе колико срце имају. Људи су  генерално добри, само треба да буду на правом путу на ком ће постојати неко да их усмери. Бити хуман и учинити некоме је велика ствар, јер наше мало је њима много. Видели сте колико су деца била срећна и колико су уживали у дружењу са свим ученицима. Мислим да су речи сувишне када поново видим осмех на њиховим лицима.“

​О утисцима након завршетка акције питали смо и чланове драмске групе Театар 4.
– Леона Пајовић, ученица првог разреда није крила узбуђење: „Морам признати да ми је овај последњи наступ најтеже пао. Када сам изашла пред децу са клинике нисам дозволила да ме савладају емоције и да заплачем, али када смо завршили представу сузе су саме кренуле. Дефинитивно, сваки наступ до сада има неку своју причу и посебан је на свој начин, али овај бих издвојила као најемотивнији и зато што смо имали прилику да урећимо сву ову децу.“
– На сличан начин реаговала је и Нина Рајишић, ученица другог разреда:  „Јако ми је драго што сам имала прилику да учествујем у припреми и извођењу представе. Након извођења у просторијама клинике за рехабилитацију било ми је тешко, јер све је то дирљиво, али ово ми је помогло да схватим колико је важно здравље и драго ми је што смо деци пружили могућност да са нама певају, смеју се и бар мало уживају у предстојећим празницима!“
– Урош Ињац, ученик трећег разреда, глумио је Деда Мраза у представи. „Морам признати“, рекао нам је, „да је осећај када видите осмехе на дечијем лицу прелеп. Мислим да говорим у име целе глумачке екипе када кажем да нам је свима извођење представе у школи која ради при Рехабилотационој клиници „Др Мирослав Зотовић“ било најемотвније. Када сам видео срећу у њиховим очима након представе био сам врло испуњен и поносан на све нас. Неизмерно ми је драго што сам учествовао у оваквом пројекту и што сам имао овако посебну улогу.“
Организатори и учесници у овој хуманој акцији Четврте гимназије у Београду добили захвалиницу ОШ „Др Драган Херцог“, која је своје утиске о овом лепом догађају поделила и на својој Фејсбук страници.