,,Бунтовница” Искра Дејановић

Интервју водила Илијана Мудрић II5
Текст написала Соња Мудрић II4 

Наша млада списатељица ​Искра Дејановић 

​Искра је свим својим читаоцима поручила да сагледају људе око себе, да буду захвални свима који их подржавају и свима који се око њих труде. Не сматра да свима може да се допадне оно што људи пишу .
Волела би да се захвали свима који су јој помогли у стварању ове књиге.

​​Пре само два месеца је почела нова школска година, а наша школа је већ остварила различите успехе. Нова генерација првака је кренула у нове походе на знање, док нам се у трећој години прикључила изванредна књижевница Искра Дејановић. Она је ученица III6 и већ је објавила свој први роман под називом ,,Бунтовница”. Искрина жеља је да у будућности буде професор књижевности јер, како каже, то је њена прва љубав. Значајну подршку према њеној љубави за књижевност пружали су јој одмалена бака и дека.  Роман је добио сјајне критике и тим поводом смо желели да поразговарамо са Искром о њему и да сазнамо нешто више о главној јунакињи Жарковачкој.
Радња је смештена у период измедју 2009. и 2010. године. Прва година која се спомиње у делу је 1999. када главна јунакиња има четири године. Жарковачка живи са својим сестром, а мајку су изгубиле у НАТО бомбардовању. Мајчинску фигуру им је одувек представљала комшиница Нина, наставница у основној школи коју похађа Жарковачка. Она проналази своју прву љубав, пролази кроз различите авантуре и сусреће се са различитим изазовима које пубертет доноси. Роман је написан у кратким поглављима како Искра каже „хроникама“ и врло брзо се чита. Цео текст романа је написан у 7. разреду, а издат је 2019.

Када си открила да си писац?

​,,Почела сам да пишем, када сам научила слова, са седам година. Почела сам да пишем из захвалности према другима, писала сам им песме, да им се захвалим за све што су учинили за мене и што су ми пренели љубав према књижевности. Али, одлучно сам почела да се бавим писањем у петом разреду, када је моја наставница српског језика видела таленат у мени. И тада је све кренуло. Видела сам Клетт-ов конкурс - ,,Приче за младе’’. Пало ми је на памет да оно што сам почела да пишем из љубави, за себе, преточим у роман који може да буде издат. 

​На конкурсу нисам успела ништа да освојим, али  ме је моја наставница и даље подстицала, јер је она заиста веровала у мене. Могу да кажем да је књига инспирисана мени драгим особама које су ми заиста помогле у стварању свега овога. Нисам била ни у каквој дилеми знала сам да могу да постигнем оно што сам наумила!”

Има ли овај роман своју предисторију? Против чега си се “побунила”?

​,,Сам наслов се пре свега односи на главну јунакињу, али се односи и на ликове који стоје иза ње. Оно што ме инспирисало да уопште напишем овај роман јесу мени драги људи, а идеја за саму радњу проистекла је из мог питања да ли породица мора нужно да буде повезана крвним сродством и зашто не мора, што се у току дела потврђује.”

​Шта нам приказују корице књиге?

,,Слика на самој корици је моја скица, али наравно она је прошла кроз пуно обрада да бисмо дошли до ове коначне слике. Не сматрам да она приказује неку сцену из романа, али док сам писала, сама ми се отварала савршена идеја како би ове корице требало да изгледају.”

Искрин омиљени део романа:
Нинина хроника
,,Моји дани су прожети медом и крвљу. Још увек негде у себи верујем да је Жарковачкина мама негде жива и да је чека. Знам да никоме не могу да надокнадим родитеља, али могу да јој будем нешто. Њено мастило је у мени оставило неизбрисив траг. Она и њена сестра, куда год њихове чизме буду ходале, остаће у мом срцу.“
​

Можеш ли да нам представиш своју јунакињу?

,,Рекла бих да неким делом Жарковачка приказује мене. Једним делом она није као ја јер њено и моје одрастање нису ни слични. Одрасла је без родитеља и одгојила ју је баш њена наставница. Она се кроз цео роман мучи размишљањем о томе ко јој је заправо мајка, кога тако уопште може да назове и ко јој је уопште породица. Она воли књижевност, боли је неправда и врло је везана за драге људе. Они је и чине, на неки начин, сличном мени."

Често се питамо шта је заправо писац желео да каже. Можеш ли сама да нам то откријеш?

​,,Мислим да не бих могла да извучем конкретну поруку овог дела. Свакако, роман говори о њеном животу, али како су мене учили, свако има право на своје мишљење, да са своје тачке гледишта сагледа и коментарише оно што чита, а опет, са друге стране, мислим да је главна тема и главна мисао која ме водила кроз цео процес писања то да породица не мора нужно да буде крвно сродство. Они људи који безусловно дају своју љубав су ми инспирација за само дело.”

Одломак који представља срж романа

Прича о добру и о злу
,,Једном нам је Нина причала легенду из неке књиге, како у сваком од нас постоји зрно добра и зла. Сећам се како је гледала све нас у очи па је стигла и до мене, Жарковачке Јошанов. Када се сетим ове легенде њен глас ми одзвања у глави и лик ми се појављује пред очима. У свакоме од нас постоји семе добра и зла и на крају победи оно које си више подстицао да расте.“
​