Ања Ковачевић о активизму младих

Чему служи Унија средњошколаца Србије?

Разговор са Ањом Ковачевић водила Соња Мудрић

Поред бројних ваннаставних активности у које је укључена, веома успешног бављења преузетништвом младих, школских пројеката у којима даје свој допринос, Ања Ковачевић, ученица другог разреда Четврте гимназије у Београду, активан је члан Уније средњошколаца Србије. Будући да је реч о организацији која, већ и својим називом, упућује на питања која се тичу нас који управо похађамо средњу школу, замолили смо је да за Супер фора блог исприча нешто о тој организацији и својим мотивима да се укључи у њен рад.

-За почетак, питали смо Ању шта је то, заправо, Унија средњошколаца Србије и која је њена функција како друштву, тако и у животу средњошколаца.

Унија средњошколаца Србије је организација младих. Постоји од 2003. године  и њена функција је да заступа и репрезентује средњошколце. Такође, повезује школске парламенте ученика и кроз њихов рад информише, афирмише и едукује ученике како да остварују циљеве и бране своје интересе.
-Када си почела да се интересујеш за рад оваквих организација?
О Унији средњошколаца Србије сам сазнала у првој години средње школе, али сам средином другог разреда почела активније да се бавим различитим пројектима.
-Многи би овакве активности проценили као "бављење политиком" и имају негативан став према томе. Како ти гледаш на те ствари? Има ли ту нечега што други млади не разумеју?

​Истина је да међу средњошколцима постоји стигма када је реч о оваквим активностима. Већина верује да су активности овог типа слика политичког активизма младих који  се везује уз разне политичке партије и улазак у политику на мала врата. Међутим, ученици могу да се развијају у различитим правцима и није нужно да се неко бави политиком у оном смислу који је већини нас несимпатичан.  Многи не знају да  Унија средњошколаца Србије пружа могућност едуковања у различитим областима.
Сматрам да одбојност према организацијама код средњошколаца долази из страха. Покушавају да мисле тако да не одступају много од просека, како би били прихваћени у друштву, а свако излажење из тог калупа, представља опозицију, као и у политици. То их плаши. А циљ Уније је да ослободи и охрабри младе да развијају личне ставове и уверења и да уче како да их бране и заступају. Ето на чему Унија ради и на чему и ја као активиста тренутно радим.

​-Шта је твој лични мотив за овај вид деловања у друштву? Опште је мишљење да је у основи такве одлуке каријеризам и лични интерес (брзо и лако напредовање на друштвеној лествици, остваривање добрих  веза" са утицајним личностима... знаш већ...)
Моји лични мотиви на почетку, када сам се укључила у  рад у Унији, били су у потпуности другачији од ових који ме сада покрећу. Првобитно, главни покретач је била жеља за социјализацијом, коју сам осетила након пандемије вируса, изолације која је почела да ме гуши и спутава. Међутим, када сам загребала испод површине, схватила сам да желим да остварим нешто више. Открила сам да ми се пружа могућност да достигнем већа знања у различитим подручјима и желим да се отворим према прилици која ми је пружена. Из досадашњих искустава знам да, како будем напредовала, мотивација ће долазити из различитих извора. На крају, у окружењу које постаје све мање мотивисано за било шта, битно је да је само има. Кад немаш мотивацију, онда немаш ни чему да се надаш.
-На који начин ти, као представник младих, можеш, заправо, да допринесеш својој генерацији и ширим интересима заједнице својим ангажовањем у Унији средњошколаца?
У могућности сам да допринесем на различите начине. Многи не придају толико значаја вршњачком учењу, а то је у нашем узрасту изузетно битан фактор за многе аспекте живота. Реч која је пренесена са вршњака на вршњака у неформалном разговору може бити веома корисна, а некад и пресудна. Зато је, рецимо, указивање на проблеме, усмеравање пажње младих на њих и покретање иницијативе за њихово решавање, много лакше ако долази од младих, а не од неких старијих ауторитета. Такође, са већим знањем, са информисаношћу,  долази до веће сигурности, самопоуздања, и до мање колебљивости пред оним што је нама младима битно.
-Зашто је важно да млади буду укључени у друштвена збивања?
Млади морају да буду укључени у друштвена збивања, али не на начин како то обично бива, кроз изливе незадовољства и противљења која су понекад неартикулисана. То може бити, а често и јесте,  контрапродуктивно. Сматрам да млади треба прво да се образују, затим да објективно сагледају проблеме, да истраже на који начин могу они лично да допринесу њиховом решавању, а онда да предузимају иницијативе и активности како би проблеме отклонили. Све то се не може постићи из удобности своје собе и уз пасивно посматрање и негодовање на то како је нешто неко други урадио.
-Можеш ли да нам кажеш нешто о својим досадашњим активностима и доприносима у овој организацији?
Тренутно радим на  два пројекта. Први је Средњошколци за Средњошколце, који пружа ученицима могућност да стекну прва радна искуства, а и да ,притом, финансијски помогну својим вршњацима. Послодавци који ученицима пружају прилику да се опробају у неким занимањима, донирају новац у Први средњошколски фонд,  а од скупљеног новца се финансирају најбољи ученички пројекти. Други пројекат, који ће се, почетком августа, реализовати кроз једну велику летњу школу о одрживом развоју  је #EnvironmenTOOL. Носилац овог пројекта су Пријатеља деце Србије. Радујем се овом пројекту јер ћу имати прилику да са младима из целе Србије стичем нова знања  из области одрживог развија и заштите животне средине, да учим о разним облицима активизма међу младима и, наравно, да се упознајем и дружим са младима из различитих средина.  

​-Шта су, по твом мишљењу, суштински проблеми у школству генерално, а самим тим и у животу средњошколаца?
Школа заузима велики део наше свакодневице, па је природно да има и проблема. Како их стварамо, тако треба и да их решавамо уместо да их непрестано вучемо са собом. Један од важнијих недостатака нашег школства  је у томе што не допушта ученику да сазна у чему је добар. Све области које се изучавају су подједнако заступљене и вредноване, од ученика се очекује да у свима пруже и постигну  максимум и тако се не оставља ни време ни могућност да ученик открије и утврди своје афинитете, посебну даровитост за неку област, подручје у ком би заиста могао да постигне максимум. И ако је у некој области слаб, ако му постигнућа нису у складу са очекивањима, онда то баца превелику сенку на резултате у оним областима у којима је добар. Зато, уместо да откријемо у чему смо најбољи и да наставимо да се усавршавамо и напредујемо у том правцу, пошто не желимо да у збиру свих постигнућа останемо осредњи, ми морамо да се трудимо да будемо „најбољи“ у свему. Због тога се већина ученика не „пронађе“, а последица тога је да, по некој инерцији, изаберу погрешан пут у наставку школовања .

​-На који начин ти можеш да утичеш на решавање тих проблема?
За сада могу да утичем само на личном плану. Могу да утичем на сопствене изборе и своју личну изградњу путем неформалног образовања. Део тог програма су и пројекти у којима учествујем и кроз које откривам и учим многе ствари са којима се у формалном образовању не бих срела.
На своје вршњаке могу да утичем информишући их о ономе што радим, саветујући их, подстичући да се према својим потребама односе активније и да не очекују да све добију од неког другог. На институције, нажалост, још увек не могу да утичем, али верујем да ће Унија средњошколаца Србије и то моћи једнога дана.
-Какви су твоји даљи планови? 
Све то што радим, радим упоредо са школским обавезама, а то тражи много времена и енергије. Зато, као прво, очекујем од себе да све то успешно координишем и да не посустанем. 

​Не планирам на дуге стазе, већ се трудим да оно што тренутно радим урадим најбоље што могу, а уверена сам да то и јесте прави приступ и да се, кад нешто радиш добро, путеви сами отварају. Очекујем да успешно завршим започете пројекте и на тај начин, својим радом, осигурам место представника Четврте гимназије у Унији средњошколаца Србије.