SUPER 4A BLOG!
  • Насловна
    • О нама
  • Секције разне
    • Млади предузетници
    • Визуелне уметности
    • Драмска секција >
      • Наша страница на Фејсбуку
    • Креативно писање
    • Дебатни клуб
  • Представљамо
  • Колумне
    • Кажи ми шта читаш и знаћу...
    • Петак, дан за ТоПиТ'о
    • Разгледница
  • IV у спорту
  • Контакт
Picture

Исказујем себе кроз своје филмске ликове

2/26/2022

0 Comments

 
Интервју са Машом Рудовић водила Анђела Праизовић III4
Сазнавши да је недавно моја школска другарица освојила награду на такмичењу које не спада у уобичајена школска такмичења, већ, много више, у остварење бар једног делића сна многих средњошколаца који маштају о магичном свету филма, одлучила сам да са њом направим интервју и покушам да откријем њену тајну – како се то са седамнаест година подтаје режисер. 
​Када си схватила да је режија нешто чиме би волела да се бавиш у будућности и да ли је то био неки посебан моменат?
Од малих ногу ме је фасцинирао процес стварања филмова. Знала сам да је то моја будућност након што сам први пут погледала филм „Чувар моје сестре“ који ми је окупирао мисли месецима. Јавила ми се жеља да се опробам и своју фасцинацију неком темом, исто тако сугестивно, пренесем на публику. Да изазовем у публици осећање слично оном које је у мени побудио овај филм, једноставно, да је померим са седишта.
Picture
​Која је твоја мотивација у избору тема, мотива, ликова?
Унутрашњи осећај. Најсрећнија сам када исказујем себе дајући живот ликовима у нади да ћу поделити причу са другима.
Готово сви ствараоци у почетку имају неке узоре. Који режисер највише инспирише твој рад?
Режисер на кога се угледам дефинитивно би била америчка редитељка Грета Гервиг. Она највећу пажњу посвећује ономе што и мене окупира. Свиђа ми се то колико се бави психолошким развојем својих ликова, како их сагледава из више углова  исказујући све њихове добре као и лоше особине. 
​Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.

Read More
0 Comments

Цртање на патикама - позив или хоби?

2/14/2022

0 Comments

 
Интервју са Галом Крстић водила Теодора Ђорић
​Гала Крсић је ученица четвртог разреда Четврте гимназије у Београду, али и млада уметница из која је успела да из своје страсти за цртањем на патикама створи, већ сада, и веома успешан посао. Важно је рећи и да је у томе што воли и ради несебична и да радо помаже својим пријатељима добрим саветом или услугом, не тражећи ништа заузврат. Својим сјајним цртежима певача Hosierа и групе Queen на производима школске Ученичке компаније Vestrabrend, коју су основале и водиле њене другарице, Тамара, Соња и Теодора, допринела је да освоје треће место на регионалном такмичењу Ученичких компанија.
Њу и њене радове можете пронаћи на Инстаграму (@gallallaa), а у данашањем интервјуу ћемо сазнати шта јој је инспирација и зашто је одабрала баш овај помало необичан хоби.
Picture
​Колико дуго црташ и шта је то што те привлачи у том послу?
„Цртам откад знам за себе. Нема ту неког рационалнох објашњења. Одувек ме је занимала форма, дизајн, али посебно боја. Неко користи звук, неко речи, а боја је мој начин да се изразим. Волим различите нијансе жуте, наранџасте и зелене. То су ми заправо и омиљене боје.“
​
Откуда то да си одлучила да црташ баш на патикама?
„Постоји нешто што се зове 'култура патика' (sneaker culture), што заправо представља незаобилазни сегмент популарних стилова одевања. Постоје и заљубљеници у патике,  друштво које се на врло креативан начин посвећује свом фетишу, сакупља најразличитије моделе патика, посебан значај придаје дизајну. Тако се и појавио тај нови тренд који ми је, чим сам га уочила, постао веома занимљив – спајање онога што ја волим, цртања, и патика које свако од нас носи у некој одевној комбинацији. Када сам видела да неке од мојих омиљених звезда промовишу те осликане патике, преда мном се отворила још једна могућност, да спојим лепо и корисно.“
​Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.

Read More
0 Comments

Када часовници заћуте

2/9/2022

0 Comments

 
„Волим када часовници заћуте и на неко време стварам независно од принципа пролазности.“
​
​Интервју са Машом Петровић водила Теодора Ђорић
​Маша Петровић, ученица четвртог разреда Четврте гимназије у Београду, поред тога што је одличан ученик и дивна особа, има интересовања и таленте за које многи од нас нису знали. Она већ дуго пише и успешна је у томе, мада не воли тиме да се размеће.  Како сама каже, у поезији је почетник; као песникиња се опробала тек пре две године. Упркос њеној скромности, њен недавни успех на овогодишњем фестивалу Прехлад – зимски Препад,
Picture
​​који је одржан 5. и 6. фебруара, у организацији Културног центра Београда, сведочи да се песникиња не постаје, већ се рађа. Маша је својом поезијом стекла право да буде увршћена међу најбоље младе песнике Србије и тим поводом замолили смо је да за Super 4A blog каже коју реч.
​За почетак, да ли би хтела да нам кажеш нешто о томе када си и како почела да пишеш песме и шта је била та прва, подстицајна инспирација?
„Песме сам почела да пишем пре две године. Тада сам се сусрела са великанима спрске модерне. Све што сам написала у том периоду било је личне природе. Касније сам почела да упознајем авангардно песништво и са новим открићима на овом пољу и мој песнички израз постаје слободнији. Поступно долази и до тематских промена – више се окрећем друштву и критици неких појава у њему. Ипак, субјективни фактор је и ту веома важан, штавише, пресудан. Емпатија није нешто апстрактно; мораш осетити бол да би разумео како боли.“
​Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.

Read More
0 Comments

​Јанкова романтична поезија

2/9/2022

3 Comments

 
​Аутор текста:  Милица Бошковић III5 

Јанко Дубљанин je ученик трећег разреда Четврте гимназије у Београду. Како сам каже, стихове „саставља“ још од раног детињства, а поезију је почео да ствара и озбиљније да јој приступа од поласка у средњу школу. Учествовао је на многим песничким конкурсима, а по завршетку гимназије планира да објави збирку песама, као својеврсни песнички дневник одрастања. Од петнаестак песама које издваја по значају који оне за њега имају, највише је поносан на песму Шта остаје?
​
Оно што одликује Јанкову поезију је, данас неуобичајен, традиционални приступ, романтични тон, правилан стих и рима. У његовој поезији могу се уочити тематске сличности са стваралаштвом неких песника српске модерне, попут Ракића, веома чести
Picture
су мотиви звезда, очију, снова  које проналазимо код Диса, мада Јанко све то приписује случајности, тврдећи да нема узоре на које се угледа. Ако и постоје неки утицаји, примећује, онда они сигурно не потичу од тако великих имена из српског песничког стваралаштва, већ су много ближи нечему што припада свакодневици и популарној уметности какву су стварали кантаутори Ђорђе Балашевић, Арсен Дедић и Кемал Монтено. Признаје, међутим, да га привлаче вечне  романтичарске теме   и да воли да истражује у том подручју, откривајући шта је то непролазно што је једнако лепо данас колико је било и у деветнаестом веку, колико год данашњи свет изгледао грубо и не баш много романтично.  Кроз његове песме провејавају чежња, сумња, страх и туга због неузвраћене љубави.  
​
Чудно је то што, иако воли да је пише, Јанко нема склоност ка читању поезије. Поезија је његов инструмент за одливање отисака повремених снажних емоција или импресија, да му се не би отеле и завршиле у забораву. Његова лична лектира сасвим је другачија. Воли да чита прозу, а нарочито ужива у детективским романима Артура Конана Дојла и Мориса Леблана.  
Шта остаје?

Шта остаје после нас,

У ноћи посутој прахом белим?
 
Знам да знаш,
Неко ти рече, сутра се селим.
 
Но, зато друго и не преостаје,
Већ да се питам, шта то остаје.
 
Шта то веже наше сенке,
И у наша срца крочи?
 
Шта то мучи моју главу,
Шта то моје ноге кочи?
 
Након тебе остаће ми
празан простор, пуно суза.
 
Остаће ми ова песма,
Она твоја бела блуза.
 
Остаће и наше речи,
Наше стопе свуд по путу.
 
Сачуваћу једну слику,
Остаће ми у капуту. 
Јанко је веома свестран и воли да истражује у различитим подручјима. До поласка у гимназију  свирао је кларинет, воли да се бави спортом и успешан је у оријентирингу, учествовао на градским и републичким такмичењима из историје и географије,  у слободно време похађа часове креативног писања које води наставница књижевности Марија Стајић, а себе сматра великим филмофилом и љубитељем језика. По завршетку гимназије, планира да упише Правни факултет, а писање жели да негује као хоби. ​
3 Comments

Ања Аздејковић, писац филозофских есеја

11/27/2021

0 Comments

 
​Поводом Светског дана филозофије, Финско удружење наставника филозофије и етике (Finnish Association of Philosophy and Ethics Teachers - FETO), Филозофско друштво Финске (Philosophical Society of Finland - SFY),) и Удружење жена и феминистичких филозофа у Финској (Association for Women and Feminist Philosophers in Finland - NFY)) уз помоћ Норвешког философског удружења средњих школа, организује међународни догађај - Писање филозофског есеја, за ученике виших разреда средњих школа. Тако је и наша ученица, Ања Aздејковић, уз успешно менторство своје наставнице филозофије, Јелене Остојић, добила прилику да се представи као млади филозоф на овом међународном конкурсу, на који су своје радове послали ученици из десет земаља.
Међу 262 рада, колико их је било у конкуренцији, Ањин есеј освојио је бронзану медаљу!
​Мало је рећи да смо поносни.
Picture
​ANJA AZDEJKOVIĆ, THE FOURTH GRAMMAR SCHOOL, BELGRADE, SERBIA
 
“In argument about moral problems, relativism is the first refuge of the scoundrel.”
Roger Scruton: Modern Philosophy, London: Sinclair-Stevenson (1994), p.32.
 
In pursuit of the preservation of truths and rules tangible to it, mankind has historically relied upon dogmatic religions and righteous values to build its civilizations. Those exact truths built one upon another interchangeably, for thousands of years, creating what we knew as objective morality. It is of concern for those like Sir Roger Scruton, who wish to conserve what’s left of traditional, purposeful morale, that our modern civilization seems to be heading into the deep hole of cowardly relativism. Opposing a scoundrel, a one with a disintegrating sense of objectivity and purpose, with the repercussions of objective morality, will inevitably cause him to seek safety. Even if that safety is found in the destruction of principles of our society.
   As we move further away from objectivity and undertake the ideas of a post-modernistic nihilistic world, we make of ourselves those who are either comfortably and blissfully good, thus static, or those who hide their monstrousness behind the idea of relativism. When Sir Scruton compares relativism to a refuge, it insinuates that a man who behaves badly is afraid of how morality would cause him to face his flaws, and punish him. Relativism could thus be seen as a form of escapism from our own insufficiency.
  In such a sense, if we recognize that morality causes those who don’t match it to suffer, we see that it’s not really the morality that the scoundrel fears, but what it would inflict on him. Considering the scoundrel as someone who only obeys the ideas of uncertainty and relativism, his stands would likely transfer to how profoundly he would look onto his own suffering. In the words of Friedrich Nietzsche, “The meaninglessness of suffering, not suffering itself, was the curse that lay over mankind so far.”, we might find where that fear comes from. A dishonest man repudiates suffering by merging good and bad into one because he is inept from seeing the fundamentality of deed. In trying to remove the idea of objective morality, we also remove the idea of punishment and sorrow, thus getting rid of any chance to make meaning of our malicious dishonest deeds. Whilst diminishing the ideas of right and wrong, we rob ourselves of redemption, we rob ourselves of growth. 
A scoundrel might thus call upon the insignificance of our existence in the grandiosity of the universe, upon how anything good or bad we do will remain as such not causing any change. Any act of a man, would then just as the action of an ant, be seen as almost non-existing compared to this cold spinning rock that carries us in what seems to be infinite boundless space. But such states of mind come to be almost malignant when we aspire to find why morality was something that came to existence in the first place. It is not to be seen as a conscious act that one feels the inner serenity when doing good and a sense of emptiness when doing bad. Our intuitive and unconscious need for rightness will bring up the sentiment which tells us the only way to escape objective morality is by being untruthful to ourselves.
In a world filled with chaos that seems to harmonize itself with rules and principles which were obvious to us since ancient times, the undoing of them would be seen as a way one man could act from fear, from dishonesty and from hedonistic urges. The scoundrel who wants to subject the nature of morality to relativity and subjectivity is the one who seeks detachment from our true selves and our purpose. Thus giving existence a manmade feel, putting himself as the ultimate creator and letting the ego overtake.
 
Picture
0 Comments

,,Бунтовница” Искра Дејановић

11/20/2021

0 Comments

 
Интервју водила Илијана Мудрић II5
Текст написала Соња Мудрић II4 

Наша млада списатељица ​Искра Дејановић 

Picture
​Искра је свим својим читаоцима поручила да сагледају људе око себе, да буду захвални свима који их подржавају и свима који се око њих труде. Не сматра да свима може да се допадне оно што људи пишу .
Волела би да се захвали свима који су јој помогли у стварању ове књиге.



​​Пре само два месеца је почела нова школска година, а наша школа је већ остварила различите успехе. Нова генерација првака је кренула у нове походе на знање, док нам се у трећој години прикључила изванредна књижевница Искра Дејановић. Она је ученица III6 и већ је објавила свој први роман под називом ,,Бунтовница”. Искрина жеља је да у будућности буде професор књижевности јер, како каже, то је њена прва љубав. Значајну подршку према њеној љубави за књижевност пружали су јој одмалена бака и дека.  Роман је добио сјајне критике и тим поводом смо желели да поразговарамо са Искром о њему и да сазнамо нешто више о главној јунакињи Жарковачкој.
Радња је смештена у период измедју 2009. и 2010. године. Прва година која се спомиње у делу је 1999. када главна јунакиња има четири године. Жарковачка живи са својим сестром, а мајку су изгубиле у НАТО бомбардовању. Мајчинску фигуру им је одувек представљала комшиница Нина, наставница у основној школи коју похађа Жарковачка. Она проналази своју прву љубав, пролази кроз различите авантуре и сусреће се са различитим изазовима које пубертет доноси. Роман је написан у кратким поглављима како Искра каже „хроникама“ и врло брзо се чита. Цео текст романа је написан у 7. разреду, а издат је 2019.

Када си открила да си писац?

​,,Почела сам да пишем, када сам научила слова, са седам година. Почела сам да пишем из захвалности према другима, писала сам им песме, да им се захвалим за све што су учинили за мене и што су ми пренели љубав према књижевности. Али, одлучно сам почела да се бавим писањем у петом разреду, када је моја наставница српског језика видела таленат у мени. И тада је све кренуло. Видела сам Клетт-ов конкурс - ,,Приче за младе’’. Пало ми је на памет да оно што сам почела да пишем из љубави, за себе, преточим у роман који може да буде издат. 
Picture
​На конкурсу нисам успела ништа да освојим, али  ме је моја наставница и даље подстицала, јер је она заиста веровала у мене. Могу да кажем да је књига инспирисана мени драгим особама које су ми заиста помогле у стварању свега овога. Нисам била ни у каквој дилеми знала сам да могу да постигнем оно што сам наумила!”

Има ли овај роман своју предисторију? Против чега си се “побунила”?

​,,Сам наслов се пре свега односи на главну јунакињу, али се односи и на ликове који стоје иза ње. Оно што ме инспирисало да уопште напишем овај роман јесу мени драги људи, а идеја за саму радњу проистекла је из мог питања да ли породица мора нужно да буде повезана крвним сродством и зашто не мора, што се у току дела потврђује.”
Picture

​Шта нам приказују корице књиге?


,,Слика на самој корици је моја скица, али наравно она је прошла кроз пуно обрада да бисмо дошли до ове коначне слике. Не сматрам да она приказује неку сцену из романа, али док сам писала, сама ми се отварала савршена идеја како би ове корице требало да изгледају.”
Искрин омиљени део романа:
Нинина хроника
,,Моји дани су прожети медом и крвљу. Још увек негде у себи верујем да је Жарковачкина мама негде жива и да је чека. Знам да никоме не могу да надокнадим родитеља, али могу да јој будем нешто. Њено мастило је у мени оставило неизбрисив траг. Она и њена сестра, куда год њихове чизме буду ходале, остаће у мом срцу.“
​
Picture

Можеш ли да нам представиш своју јунакињу?

,,Рекла бих да неким делом Жарковачка приказује мене. Једним делом она није као ја јер њено и моје одрастање нису ни слични. Одрасла је без родитеља и одгојила ју је баш њена наставница. Она се кроз цео роман мучи размишљањем о томе ко јој је заправо мајка, кога тако уопште може да назове и ко јој је уопште породица. Она воли књижевност, боли је неправда и врло је везана за драге људе. Они је и чине, на неки начин, сличном мени."

Често се питамо шта је заправо писац желео да каже. Можеш ли сама да нам то откријеш?

​,,Мислим да не бих могла да извучем конкретну поруку овог дела. Свакако, роман говори о њеном животу, али како су мене учили, свако има право на своје мишљење, да са своје тачке гледишта сагледа и коментарише оно што чита, а опет, са друге стране, мислим да је главна тема и главна мисао која ме водила кроз цео процес писања то да породица не мора нужно да буде крвно сродство. Они људи који безусловно дају своју љубав су ми инспирација за само дело.”

Одломак који представља срж романа

Прича о добру и о злу
,,Једном нам је Нина причала легенду из неке књиге, како у сваком од нас постоји зрно добра и зла. Сећам се како је гледала све нас у очи па је стигла и до мене, Жарковачке Јошанов. Када се сетим ове легенде њен глас ми одзвања у глави и лик ми се појављује пред очима. У свакоме од нас постоји семе добра и зла и на крају победи оно које си више подстицао да расте.“
​
0 Comments

    Аутори

    Ученици Четврте гимназије у Београду
    и наставници-ментори

    Архива

    December 2022
    July 2022
    June 2022
    April 2022
    March 2022
    February 2022
    November 2021

    Категорије

    All
    Другачији од других
    Конкурси
    Млади аутори

    RSS Feed

Powered by Create your own unique website with customizable templates.
  • Насловна
    • О нама
  • Секције разне
    • Млади предузетници
    • Визуелне уметности
    • Драмска секција >
      • Наша страница на Фејсбуку
    • Креативно писање
    • Дебатни клуб
  • Представљамо
  • Колумне
    • Кажи ми шта читаш и знаћу...
    • Петак, дан за ТоПиТ'о
    • Разгледница
  • IV у спорту
  • Контакт