|
Петак, дан за ТоПиТ'o!
|
 Након приче о билијару Огњен и ја правимо заокрет према кинематографији. Спонтаност је наша одлика, инспирација долази у тренутку, а ми је следимо. Уосталом, ако нешто занима нас, зашто не би и неког од вас! Рекли бисмо „врло скромно” да нам је засад интересантан избор тема, а данашња је – српски траг на међународној сцени у домену седме уметности. Верујемо да сте сви упознати са култним филмовима српске кинематографије, као што су „Ко то тамо пева”, „Национална класа” „Маратонци трче почасан круг”, „Балкански шпијун”, „Лепа села лепо горе”... Међутим, за анализу целокупног нашег филмског стваралаштва и мајсторских остварења наших, светски познатих, редитеља и глумаца, не би нам било довољно ни десет књига величине Толстојеве „Ане Карењине”, а не један сажети чланак. Зато смо одлучили само да истражимо колико су наши филмови данас доступни светској публици – завирили смо у Нетфликсову (Netflix) листу савремених филмских остварења и међу њима нашли и нека светски позната, а наша имена. Нашли смо и два филма, а један од њих се савршено уклапа у актуелну школску лектиру, бар што се нас трећака тиче.
– па нам се учинило да је то редитељ Милутин Петровић нама учинио услугу, знајући да су филмови много интересантнији од читања, те је одлучио да средњошколцима олакша савлађивање градива приказујући радњу романа кроз игру на платну.
објашњава прво поглавље, па и сам наслов Станковићевог дела, кроз „грехе предака”, посредством нама младима привлачнијег, визуелног медија. Топло ти препоручујемо да, уколико си у прилици, прелисташ Нетфликс, и нађеш овај филм. Чак и ако си прочитао роман, филм ће ти значајно олакшати оживљавање атмосфере, времена, а с тим и разумевање дела.
Ево и Ђуричко ти се смеје што гледаш филмове само због школе. Доћи ћемо и до њега... Други филм на који скрећемо пажњу је први српски документарац који се од средине ове године појавио на Нетфликс платформи – „Дуго путовање у рат”, Милоша Шкундрића. Радња обухвата догађаје од почетка XX века до атентата из 1914. који је, како тврди историја, проузроковао почетак „Великог рата”. Филм је објављен 28. јуна (симболичан датум) и од тада је доступан за претплатнике Нетфликсa.
-Рекосмо већ да је листа српских филмова на Нетфликсу скромна, један играни и један документарни филм, али на сву срећу српски глумци се срећу (мала игра речи, без намере да залазимо у лирику) у разним филмским остварењима стране продукције. Поменимо Николу Ђуричка који тумачи улогу руског шверцера у новој сезони најпознатије серије Нетфликсове продукције „Чудније ствари” (Stranger Things). Странце је заиста придобио својом харизмом, што се види по реакцијама на интернету, те га можемо очекивати и у наставку поменуте серије или у неком другом жанру.
-У још једној серији, која је убрзано стекла славу и попела се на врх листе најгледанијих - „La casa de papel”, запажен је и наш глумац Дарко Перић, у улози пљачкаша под именом Хелсинки.
-Недавно је почео са емитовањем у Америци и руски филм „Довлатов” у ком главну улогу тумачи Милан Марић. Пратећи како расте његова популарност, жељно ишчекујемо овај филм и на нашем простору.  И веровали или не, стигли смо до краја данашњег чланка. Чујемо већ нечији уздах олакшања – Ух добро је, нису ме дуго давили, али ето нас већ следећег петка! Следеће недеље, поводом актуелног спортског дешавања, припремамо текст посвећен турниру најважније споредне ствари на свету. Велики поздрав, Марко и Огњен Извори:
https://en.wikipedia.org/wiki/The_Life_and_Deeds_of_the_Immortal_Leader_Kara%C4%91or%C4%91e https://www.filmneweurope.com/news/serbia-news/item/123552-first-serbian-doc-released-on-netflix https://nova.rs/zabava/showbiz/film-milana-marica-osvaja-netfliks-u-americi-srpski-glumac-blista-preko-bare/ https://rs.n1info.com/kultura/film-dugo-putovanje-u-rat-milosa-skundrica-na-netfliksu-u-evropi/ https://filmitv.rs/2022/06/12/stranger-things-cetvrta-sezona-nikola-djuricko/ http://2018.fest.rs/Filmovi/4032/DOVLATOV.shtml https://www.netflix.com/rs/title/80192098
0 Comments
 Данас настављамо започету тему о билијару. (Ако већ ниси прочитао претходни чланак, или прочитала, зашто да не, девојке су сјајни борци на зеленој чоји такође, баците поглед на њега, да бисте боље разумели овај наставак!) Остали смо дужни за причу о настанку билијара, али и о оној другој врсти ове игре коју видимо каткад на ТВ-у и питамо се зашто су кугле такве, без броја, чудне боје, ако боја може бити чудна... Дакле, остани наш верни пратилац до краја, а ми обећавамо да ће текст бити знатно краћи од претходног. Некада давно.... у 15. веку људи су направили стону игру сличну, тада познатијем, крикету. Сточић је био од дрвета, а подлога зелене боје како би подсећала на траву. Био је то, дакле, крикет на уздигнутој подлози, како их не би болела кичма од претераног савијања, а како им кугле не би стално испадале на под, „терен” је био ограђен. Назив билијар потиче из француског језика, а приписује му се двојако порекло – или од речи за лопту (фра. la bille) или за дрвени штап (фра. le billart – стари француски, по новом le bâton). Али, како ми негујемо наш матерњи језик, ваља да напоменемо да постоји и наш домаћи, алтернативни назив – рупаш. Француски краљ Луј XI (1461-1483) имао је први сто за билијар, и био је, мора се признати, велика „фаца“ у то време, јер би му радо остали представници племства „банули на гајбу” да играју ову престижну игру. Колико је игра била популарна сведочи и Шекспир, у чијој се трагедији Антоније и Клеопатра помиње билијар. Остале познате личности које су волеле ту игру били су Моцарт, Луј XIV, Наполеон, Имануел Кант, Абрахам Линколн, Марк Твен.... а одабраном друштву придружују се и аутори овог текста.  Билијар некада Позајмљено са: https://poolhistory.com/the-spin-on-pool-innovator-francois-mingaud/ Прича о штапу „таку” је подједнако занимљива. У почетку су се кугле гурале као у крикету (а не као данас, „фикни па где заврши”), a само у посебним случајевима када би кугла завршила уз мартинелу, уследио би директни ударац по данашњем моделу. То се чинило задњим крајем штапа који се звао реп (фра. queue), с обзиром на то да је предњи био прилагођен другом типу игре. Отуда назив за штап на енглеском говорном подручју – „кју” (енг. cue). Временом је откривена и креда – кикс, која побољшава прецизност при контакту штапа са куглом. Димензије столова биле су разноврсне до средине 18. века када се игра значајно развила у облик најприближнији оном који данас познајемо. Тада је компанија „GOOD YEAR” (то су они што имају ознаку патике са крилима) открила поступак вулканизације гуме, те је дрво, за израду билијарског стола, убрзо замењено отпорнијим материјалом. Модеран назив за билијар (на енглеском – pool game) је коцкарског порекла. Тај назив се најпре односио на колективно клађење, будући да су се у то време масовно кладили на коњичке трке. У просторијама где су се пратиле трке, како би коцкари испунили своје време између праћења две трке, убачени су столови за билијар. По тим просторијама је настао тај други назив ове игре. Док пишемо овај текст, Огњен коментарише у име наших читалаца: Ех, ова двојица прво о вискију, сад о клађењу, мајко мила... Но, јасно вам је, ваљда, да не промовишемо ништа од тога. Уосталом, све у животу има своје лице и наличје, а ми рачунамо на вашу мудрост у обради информација које са вама делимо.
А сад нешто и о снукеру... Крајем 19. века британски генерал Невил Францис Фицџералд Чемберлен (јер вероватно ће ти значити и тај податак о имену идејног творца) је створио ову игру у Индији. Зашто баш ту? Разумљиво, требало је употпунити чари колонијализима разним иновацијама које би отклониле досаду и попуниле слободно време у мирнодопским периодима. Назив снукер везан је за надимке кадета Краљевске Војне Академије, истовремено и врсне играче билијара. 1927. одржано је прво озбиљније такмичење у снукеру на коме је победио Џо Дејвис (човек који титулу није „испустио из руку” наредних 15 година).
Када се упореди са класичним билијаром, приметне су разлике у димензијама: сто је шири, рупе уже, тањи штап и мање кугле, но оно што га чини издвојеном игром јесте поставка. На столу се налазе 22 кугле, од којих је 15 црвених, 6 обојених ( жута,зелена, браон, плава, розе и црна) као и главна, бела кугла. Играч најпре гађа црвену и уколико је убаци, изабере једну од преосталих обојених, која му је наредна мета. Уколико и њу убаци, гађа црвену, а обојена се враћа на своје почетно место. Када све црвене нестану са стола, гађају се преостале обојене кугле у горе наведеном поретку.  Јединствен распоред кугли за снукер Позајмљено са: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Snooker_table_drawing.svg Управо то одређује и редослед бодовања; убачена црвена доноси 1 поен, а црна 7. Максимални број бодова који играч може освојити је 147 (по 15 црвених и белих, плус све кугле у наведеном поретку). Почињени прекршаји, попут избацивања беле кугле са стола, убацивање обојене кугле која није најављена претходно, одступање од завршеног поретка и слично, доносе противничком играчу 4 или више поена. Постоје и одступања од распореда датог на слици. Уколико је простор обојене кугле заузет, она се ставља на место друге, њој најближе вредности. Ето, толико о билијару од уредничког двојца рубрике Топит'о. Нисмо се претерано дотакли правила снукера, с обзиром на то да се у пракси више игра класични рупаш. Да не бисмо понављали закључак од прошлог пута, надамо се да ти се допао приступ овој теми, а за додатне информације можеш посетити линкове испод овог текста. До следеће теме, велики поздрав! Ваши, Марко и Огњен
 Признаћеш, чудно звучи овај израз из наслова. Ајкула – „Kаква ајкула? Какво чојино море? Зовите докторе, ови момци баш одлуташе!” Већа је (мада не претерано) вероватноћа да су они, који прате тему о којој намеравамо да говоримо, чули за енглески израз „pool shark”. Огњен и ја већ чујемо твој коментар: „Види их, сад и базен неки помињу...” Ипак, пре него што одустанеш од читања овог хаотичног, али само наизглед хаотичног увода, веруј нам на реч, сачувај стрпљење јер разјашњење стиже! Најпре, да разјаснимо о каквом то „базену“ причамо. Енглеска реч „pool” означава врсту билијара, код нас названог „рупаш” (или билијар са рупама); разумеш већ да „рупаш“ не звучи тако кул као енглеска реч... Иако многи сматрају, па и Огњен и ја донедавно, да су билијар и „рупаш“ једно те исто, морамо те разуверити. „Pool shark” je само једна од разних билијарских игара, али сложенији од оних које су уобичајене у нашим клубовима. Ако те овај чланак подстакне да мало истражиш, потражи на ТВ-у такмичења у овом спорту и приметићеш разлику. Све изгледа, на први поглед, исто: исти сто, штапови, два играча, кугле... АЛИ КАКВЕ КУГЛЕ? Е, у њима је трик! Уколико хоћеш да коначно разумеш о чему говорим, настави са читањем. За почетак, издвојићемо поделу поменуте врсте билијара – и надамо се да те све ове поделе неће збунити. Елем, „рупаш” je заједничко име за: класичну петнаестицу, деветку, осмицу и руску пирамиду. Прва два назива односе се на број кугла које су на столу, поред беле, којом их играч „гађа” таком (билијарским штапом, мада није згорег да запамтиш и име „так”, помиње се у скандинавкама). Најстарија је петнаестица, која је први пут одиграна 1910, годинама је била најпопуларнија игра, док се нису појавиле осмица и деветка. На столу се налази по 7 „обојених” и „шарених” кугла, које поједини називају још и пуне и празне. Циљ је да играч, убацујући кугле, стигне до претходно утврђеног броја поена. Притом није у обавези да погађа само кугле исте врсте. Када све кугле са стола заврше у рупама, игра поново започиње, уколико неко од играча није већ достигао потребне поене. Тај број бодова обично је у складу са бројем на кугли. Када играч промаши циљану рупу, други је на реду. Смену могу одредити и прекршаји који су различито вредновани – због неких се и бодови одузимају.
Пре него што кажемо нешто о „фаул” ситуацијама, напоменућемо да постоји разлика између британске и америчке осмице, и то у главним елементима. Амерички столови су већих димензија, са чојом у чијем саставу доминира најлон који омогућава брже кретање кугли, док су британски столови мањи и сразмерно томе и са „споријом подлогом”, претежно сачињеном од вуне. Мартинеле су на прелазу заоштрене, а рупе шире на америчком столу, док су код британског ивице заобљене и отвори мањи. Величине кугли и штапа утичу на одлике игре - брза и експлозивна биће америчка игра, док је британска спора и тактична. А сад следи оно што у свим спортовима уноси жар и узбуђење – прекршаји:
Толико за овај петак. Био је ово кратак курс о основним правилима ове игре, а уколико си нов у тим водама, или нова (јер и девојке умеју да буду страствени играчи билијара), драго нам је ако смо те колико-толико инспирисали да се окушаш у овом несвакидашњем спорту. Билијар је спорт великог стрпљења, стабилности, прецизности и снажних нерава, а ми нећемо баш да ти играмо по нервима, па историјат и даље поделе остављамо за наредно јављање. До следећег петка, поздрав од Огњена и Марка Извори:
1.https://en.wikipedia.org/wiki/Straight_pool 2. https://www.libertygames.co.uk/store/pool_tables/buying-advice/british-vs-american-pool/ 3.https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80 4.https://www.britannica.com/topic/billiards Фотографије позајмљене са :1.https://www.prevident.com.br/pool-on-a-table-k.html 2.https://sportsmatik.com/sports-corner/sports-know-how/billiards 3.https://stock.adobe.com/de/search/images?k=9%20ball%20rack  Уз причу о вискију отварамо нову сезону... а како другачије, мора се "наздравити" новој сезони ТоПиТа. Пиће којим Срећко Шојић задаје озбиљне муке Ћирку је наша данашња тема. „Џек” (и „Џони”), „Џим”, „Учитељ”, надимци су за неке од познатијих произвођача овог алкохола. Наравно, није нам циљ да промовишемо алкохолизам, далеко од тога, само желимо да о нечему што адолесценте привлачи проговоримо из другог угла. Није поента у напијању, а то треба да откријете и у овом тексту. Хајде да видимо од чега је све почело! Реч виски је келтског порекла и значи пиће живота. Шкотски и ирски монаси су у XII веку, због климе која онемогућава масовни узгој винове лозе, почели да ферментишу житарице и започели производњу вискија каквог данас познајемо.
Те житарице се потапају у воду, два до три дана, да би проклијале. На тај начин скроб који носе зрна се модификује посредством ензима и лакше разграђује у просте моносахариде и алкохол у току врења. Таква зрна се зову једним именом слад. Затим се слад меша са водом и квасцем и наступа врење. Добијена смеша затим струји кроз котао за виски и загрева се. Коначно излази кроз цев котла као бистра течност.
Обично се пије на собној температури и без додатака, јер се тако стимулише буђење свих укуса. Грешка је пити га „из цуга” јер се тако прескаче ритуал уживања у њему. Такође, може бити додатак различитим коктелима.
Шта нам је био циљ док смо писали овај текст? Да вам укажемо на то да није поента у пићу, већ и у знању. Младе веома привлачи да се осећају као велики, али ако у тај свет улазе срљајући, без размишљања о последицама, тешко да ће тај циљ и постићи. Уместо да вас поведу ка сигурном паду, нека „култна“ пића треба да вам пруже осећај пријатности и утисак отмености. Зато се пију у МАЛИМ количинама, у ИЗАБРАНИМ ПРИЛИКАМА и што је најважније, ТЕК У УЗРАСТУ КАДА СТЕ ДОВОЉНО ЗРЕЛИ И ОДГОВОРНИ! Зато – са конзумацијом сачекајте док одрастете! До следећег јављања, поздрав!
Марко и Огњен
Млео је као навијен, а Огњен је покушавао да га разувеи, али безуспешно...
-Ма где си ти растао човече, шта лупаш, људи лете у свемир, сателити снимају, а ти верујеш у то... Ма бре, и пре хиљаду година су знали да је округла, а ти си сад прочитао шта је нека будала сањала... Ћути да те не чује неко, да ти се не смеју! Разговор смо прекинули тако што смо изашли на следећој станици, али намера да ову тему детаљније истражимо је остала. Зато ћемо овај прилог посветити Земљи и ономе што је у вези са њом утврдила наука. 
Позајмљено са: https://nationalgeographic.rs/priroda/zemlja/a23405/kako-bi-i-da-li-bi-ravna-zemlja-funkcionisala.html
Сигурно сте чули, барем једном у животу, да Земља „у ствари” није округла, већ равна. Без обзира на то што смо сви у школи учили о томе колико је проблема научницима у прошлости донела ова свеопшта заблуда, а неке од њих је чак то коштало и живота, има и данас оних који не схватају како то да људи не попадају са Земље кад је тако округла.
Разумљиво је што су људи из старих цивилизација тако размишљали. Они су тек проучавали и откривали како свет функционише и то без бројних инструмената којима научници данас располажу. Ствари које човек није могао да разуме, објашњавао је онако како му је изгледало логично. Удар грома, због огромне енергије и разорности, али и зато што је његов невидљиви извор долазио с неба, тумачио је као незадовољство богова. Чак и када су мудри људи открили порекло многим „необјашњивим” појавама, теорије би биле оспораване уколико се нађу у нескладу са политиком световних владара и осталих ауторитета, који су увек били „уздигнутији” у односу на остале људе. Обичан народ је држан у покорности и страху, а владари и духовне вође су својим поданицима манипулисали и експлоатисали их, држећи их у уверењу да тако чине богове срећним.
Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.
Пре неколико дана, на часу изборног предмета Примењене науке, говорили смо о екологији. Развила се дискусија о томе како бисмо могили да побољшамо квалитет животне средине и било је много занимљивих предлога, питања и одговора, али већина је као најзаступљеније загађиваче, које скоро свака породица поседује и користи, наводила аутомобиле. Један наш другар из одељења био је уверен да би чистијем ваздуху над Београдом највише допринели електрични аутомобили. С обзиром на то да смо у претходном чланку писали о Тесли, Марко и ја смо истовремено добили исту идеју – за следећи ТоПиТ'о припремићемо чланак о аутомобилу који носи Теслино име као решењу проблема загађења животне околине! Мало смо истражили по интернету и ево шта смо пронашли:
Отапање јужног пола, рупе у озонском омотачу, ефекат стаклене баште, примери су ове споре, али јако деструктивне појаве која може довести до природне катастрофе. Ефекат стаклене баште не само што се повћава глобалним загревањем, он га и изазива.
Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.
А ето, ни Огњен и ја не можемо да одолимо, а да се не укључимо у једну такву „дискусију“, наравно, руководећи се искључиво историјским чињеницама. Недавно прочитасмо на интернету оно што једни називају истраживачким новинарством, а други медијским одроном. Сиже тог писанија гласи: „Никола Тесла признао да је Хрват.” Испод тог текста, као што се могло и очекивати, низали су се свакојаки, најчешће непристојни, свађалачки, претећи и узајамно понижавајући коментари. Права срамота, све заједно, и текст и реакција на њега. Услед немогућности да останемо равнодушанн на такав излив креативности, одлучили смо да у овом чланку истражимо неке податке из биографије поменутог научника, те покушамо да решимо ову “мистерију”. Тужно је што живот и дело једног генија (који по правилу припада целом људском роду) појединци користе у дневнополитичке сврхе, скоро увек на на прљав начин и као опасно средство за распламсавање националистичких сукоба.
Оно што нас данас занима је порекло овог генија, које не престаје да изазива сукобе у јавном дискурсу. Дакле, чији је и одакле је Никола Тесла? Његово родно место данас се налази у саставу територије Хрватске (а када је он рођен то је био део Аустроугарске) и то као главни аргумент наводе наши суседи у својатању Николе Тесле као само њиховог научника. Уз то, његови родитељи су српског порекла, прецизније Срби који су, као и њихови преци, рођени и вековима живели на том подручју. Теслин отац Милутин био је православни свештеник, као и његов деда по мајчиној лози. Тесла је крштен у православној цркви Св. Петра и Павла у Смиљану. Ако све то није довољно, зашто му не бисмо допустили да „сам“ разреши ову мистерију? Мало смо истраживали и пронашли неколико документа која се чувају у Музеју Николе Тесле, у Београду, која нам омогућавају непосредан увид у његов став. Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More. |
АуториМарко и Огњен из Четврте гимназије Архива
December 2022
Категорије |
RSS Feed
