​Познато нам је да политичка карта света није одувек била као у данашње време. Мање области спајале су се у јединствене државе (уједињење Италије, Немачке, Вијетнама, Јемена...), док су се друге земље распадале на две или више суверених територија (Франачка држава, Совјетски Савез, СФРЈ, Репбулика Чехословачка...). Поједине су у прошлости биле колоније великих европских сила (САД, Бразил, Аргентина, Индонезија, Индија, Нигерија...), док се неке и даље сматрају прекоморским поседима и департманима (за Французе су то Мартиник и Француска Гвајана, за Данце Гренланд и Фарска острва).
Узроци ових промена проистичу из унутрашње политике, присуства различитих доктрина (сепаратизма, регионализма, аутономаштва), али и спољне политике, различитих врста притисака, колонијализма деколонијализма, укључујући и ратне сукобе. Земље тако настану, развијају се, постану чак и светска сила, а онда се једноставно распадну и нестану са мапе света. Много је таквих моћних царстава било у историји.
​У овом чланку говорићемо  о постанку, развоју и распаду Монголског царства. ​

Позајмљено: https://sc51orel.ru/bs/istoriya-srednih-vekov/the-emergence-and-stages-of-the-development-of-the-mongol-empire-genghis-khan-and-the-creation-of-a-single-mongolian-state.html

Ова моћна држава, под чијим ногама је у једном тренутку било пола познатог света и од чије силе и разорности су стрепели бројни народи, основано 1206. године у време владавине Џингис-кана. Овај моћни и широм света познати освајач рођен је под именом Темуџин.  Иако је био тек син поглавара једног малог монголског племена, Јесугаја, он успева да порази Ванг-кана, тада најистакнутијег вођу Монгола. Након те борбе и преузимања моћи у држави, преименовао се у Џингис-кана. Осим што је територијално проширио државу, развијао је унутрашњу организацију царства: ујединио је бројна монголска племена, утврдио порез, изменио је законе, успоставио феудализам. Кључ успеха његове армије налазио се у примени најмодернијег оружја тог доба у свету. Његова лака коњица која се кретала брзо и окретно, била је наоружана модификованим луковима и стрелама, носила кожне оклопе, а уз то, монголска војска користила је и барут. Војску је стимулисао кроз систем награђивања оданих ратника, било територијом било напредовањем у  политичкој хијерархији. Од народа и етничких група које би покорили, Монголи су усвајали борбене вештине и стратегије, прилагођавали их себи и тако континуирано усавршавали своју војску. 

​На врхунцу своје моћи, Монголија је била највеће царство на свету, са око 100 милиона становника. Простирала се између Корејског полуострва на истоку, Арабијског мора на југу, делова данашње Румуније, Украјине и Белорусије на западу и Бајкалског језера северу. Толика територија (по проценама између 20 и 24 милиона   Била је то највећа копнена држава у историји, а по укупној површини друга по величини, одмах после Велике Британије са свим њеним колонијалним поседима. Престоница Монголског царства био је Каракорум (што треба разликовати од планинског венца на југу Азије), а владар је носио титулу кана или кагана.
Од тренутка када је Темуџин преминуо, почиње и постепено парчање територије. Смрћу Кублај-кана 1294. године царство се поделило на 4 државе, а све су се до 1386. распале. Биле су то: Златна хорда – која је обухватала делове данашње Русије, Украјину, делове  Казахстана; Чагатајски канат – чинили су га делови Казахстана, Туркменистан, Таџикистан, Киргистан, Узбекистан и Афганистан; Илканат – сачињен од територије данашњег Ирана, Ирака, делова Афганистана и Пакистана; Област којом је управљала династија Јуен, око данашње Кине.

​Посебно су интересантне монголске ратне операције и освајања на тлу Европе, спровођена током инвазије од 1236. до 1242. године, с тим да су борбе биле присутне све до краја 13. века. Из серије офанзива на подручју земаља Источних и Јужних Словена, издвојили бисмо сукобе са Србијом.
У првом походу из 1282.  године Монголи су савезници византијског цара Андроника II Палеолога. То је било у првој години владавине краља Милутина. Срби су са лакоћом савладали противничку војску на југу територије, с обзиром на то да је она претрпела и велике губитке прелазећи набујали Бели Дрим. Том приликом, одрубљена глава монголског војсковође послата је краљу. Други поход је узрокован територијалним ширењем Србије према Бугарској. Након што су претрпели пораз, бугарски племићи Дрман и Куделин  одлазе да се пожале тадашњем владару Златне хорде, кану Ногају, чији су они били вазали. Свестан постепеног губљења контроле, Ногај одлучује да покрене велики напад на Србију, који је Милутин спречио. Послао је делегацију у Цариград да преговара са Монголима, након чега је закључен мир.
Када већ говоримо о краљу Милутину, да ли сте знали да је овај краљ слао свог сина, Стефана Дечанског, два пута у Цариград као таоца?  Један је био након Стефановог покушаја да свргне оца са власти, а други, историјски старији, повезан је са Монголима. Један од  услова за склапање мира са Ногајем био је да краљ пошаље сина и децу угледних српских племића као таоце у данашњи Истанбул. Овим чином обезбеђено је да се Милутин неће ширити према истоку.  

​ 
Колико често мислите о свемиру, далекој будућности, животу на другим планетама? Мало, мало, па чујемо да је неки ултрабогаташ купио пар ари плаца на Марсу, да је у свемиру закупио ово или оно, да се спрема на турнеју по Млечном путу... Све саме бизарности... Можда то вама тако изгледа, али Огњен и ја смо убеђени да такве ствари више нису само научна фантастика. У последње време, баш нам окупира пажњу моћни лелескоп Џејмс Веб. А кад је већ тако, зашто то не бисмо поделили са вама? Нећемо много да „давимо“, само хоћемо да вам скренемо пажњу да постоје и ствари у чијем средишту није само сива  и досадна свакодневица.

Човек је увек тежио изучавању васионе, бескрајног простора у ком су смештена најразличитија небеска тела. Развитком људске цивилизације стечена је потпунијa слика о свемиру. Захваљујући Галилејевом ванвременском открићу звезде су нам постале „ближе“, а из године у годину наше међурастојање све „мање“. Другим речима, кушамо плодове научног успеха, па оно што је било бескрајно далеко некад више није тако несавладиво.

​Наша данашња тема односи се на технолошко откриће које је добило име по бившем директору НАСА-е Џејмсу Вебу. Телескоп постављен на летелици лансиран је прошле године на подручју Јужне Америке. За разлику од његовог предходника (Хабловог телескопа), овај телескоп има већи пречник примарног огледала, опажа предмете на значајно већој раздаљини и отпорнији је на ниске температуре (испод 50 келвина!). Настао је у кооперацији између НАСА-е, ЕСА-е и КСА-е. Израда пројекта започета је крајем 20. века (1996. године) и, упркос бројним економским потешкоћама, довршена је 2016. године. Његова мисија је вишеструке природе: праћење еволуције космоса, истраживање удаљених галаксија и разјашњавање порекла живота. 

​Телескопска слика, коју овај чудесни производ савремене технологије  бележи, мозаичне је структуре, а задатак научника је да све те појединачне снимке складно увежу како би добили приказ звезде (све то помало подсећа на слагање пазли). Пројекција је сачињена од 18 фрагмената, а прва таква је „ухваћена“ 11. фебруара 2022. године.

 
Скраћенице:

1. НАСА – националана ваздухопловна и свемирска администрација (Сједињене Америчке Државе)
2. ЕСА – европска свемирска агенција
3. ЦСА – канадска свемирска агенција

 За оне који желе да знају више  - линкови ка литератури:
 А) https://nasasearch.nasa.gov/search?query=webb+telescope&affiliate=nasa&utf8=%E2%9C%93
 Б) https://www.nasa.gov/mission_pages/webb/about/index.html
 В) Википедија – Свемирски телескоп Џејмс Веб

До следеће теме, поздрављају вас Марко и Огњен!

Седели смо у кафићу поред сале после већ уобичајеног тренинга. И теме су биле уобичајене: ко ће освојити прстен у NBA лиги, а ко MVP награду; о страном репу и овогодишњем „Гремију”.
И тако кроз разговор дотакли смо се и новијих филмова. Прокоментарисали смо 9. део саге „Паклене улице” (сувише добар превод за „Fast & Furious”).
Одједном је „радијатор” (како радио-водитеља зове наш друг Џинга)  најавио скори излазак наредног, а уједно и последњег филма из овог серијала. Кроз ту причу смо се дотакли невероватног напретка филмске индустрије за кратко време. „А колико је заиста времена прошло од првог филма? И како ли је све ово што ми данас можемо да гледамо обогаћено безбројним ефектима и анимацијам, изгледало на почетку?”  Некако спонтано смо сви заћутали. Да би прекинуо тишину, Сингер је запевао (јасно вам је одакле му тај надимак). А ја смо тог тренутка пожелео да следећи чланак за ТоПиТо буде о овој теми. Уживајте:     

Потпуно збуњен компликованошћу коју су задале те две речи, одлучио сам да ту тему размотрим са ортацима и сазнам шта они мисле о томе. 
​Откуда уопште такав назив? „Рекао бих да је то име за део Азије ближи Европи, то мора да су они колонизатори...”, мислио је Огњен, али није био сигуран. Наш заједнички друг је рекао да су то увели Американци који све називају истоком јер су они најзападније (иначе „равноземљаш по уверењу”). Други је сматрао да смо ми, Срби, тај појам измислили да бисмо означили све земље источно од нас у Европи, а да се  „Далеки исток” односи на азијске државе. Остали су такође излагали своје идеје о томе шта је коме источније од истока, а шта би било у средишту истока... па је дискусија била све занимљивија, уз повремени смех због неких духовитих закључака. Касније смо, нормално, прешли на друге теме, али идеја да се истраже ова два појма и даље је остала. Зато смо Огњен и ја одлучили да, у оквиру овог чланка, мало освежимо знање о Блиском и Далеком истоку.  ​

Са друге стране, „Пут свиле“ је  омогућио остваривање веза са Источном Азијом и откривање пиринча, жада, свиле и керамике. Након пада Цариграда, прво подручје које колонизатори истражују било је Индијско полуострво и пут до њега. Њихов циљ био је откривање и обезбеђење сталних извора јефтиних ресурса, али и ширење свог утицаја на ваневропској територији.
Познато нам је да су на подручју овог континента настале и најстарије људске цивилизације (Сумери, Вавилонци, Египћани, Индијци и древни Кинези). Џејмс Хенри Брестед, амерички археолог на прелазу 19. у 20. век, дао је назив делу југозападне Азије са Египтом „Плодни полумесец“. То је регион између река Јордан, Еуфрат, Тигар и Нил у ком се интензивно развијала ратарска делатност због топле климе и плодног земљишта.  ​

​​Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.

Млео је као навијен, а  Огњен је покушавао  да га разувеи, али безуспешно...
-Ма где си ти растао човече, шта лупаш, људи лете у свемир, сателити снимају, а ти верујеш у то... Ма бре, и пре хиљаду година су знали да је округла, а ти си сад прочитао шта је нека будала сањала... Ћути да те не чује неко, да ти се не смеју!
Разговор смо прекинули тако што смо изашли на следећој станици, али намера да ову тему детаљније истражимо је остала. Зато ћемо овај прилог посветити Земљи и ономе што је у вези са њом утврдила наука.

Позајмљено са: https://nationalgeographic.rs/priroda/zemlja/a23405/kako-bi-i-da-li-bi-ravna-zemlja-funkcionisala.html

​Сигурно сте чули, барем једном у животу, да Земља „у ствари” није округла, већ равна. Без обзира на то што смо сви у школи учили о томе колико је проблема научницима у прошлости донела ова свеопшта заблуда, а неке од њих је чак то коштало и живота, има и данас оних који не схватају како то да људи не попадају са Земље кад је тако округла.
Разумљиво је што су људи из старих цивилизација тако размишљали. Они су тек проучавали и откривали како свет функционише и то без бројних инструмената којима научници данас располажу. Ствари које човек није могао да разуме, објашњавао је онако како му је изгледало логично. Удар грома, због огромне енергије и разорности, али и зато што је његов невидљиви извор долазио с неба, тумачио је као незадовољство богова. Чак и када су мудри људи открили порекло многим „необјашњивим” појавама, теорије би биле оспораване уколико се нађу у нескладу  са политиком световних владара и осталих ауторитета, који су увек били „уздигнутији” у односу на остале људе. Обичан народ је држан у покорности и страху, а владари и духовне вође су својим поданицима манипулисали и експлоатисали их, држећи их у уверењу да тако чине богове срећним. 

​Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.