Blog Archives

Ајкула у мору од чоје

10/28/2022

Признаћеш, чудно звучи овај израз из наслова. Ајкула – „Kаква ајкула? Какво чојино море? Зовите докторе, ови момци баш одлуташе!”
Већа је (мада не претерано) вероватноћа да су они, који прате тему о којој намеравамо да говоримо, чули за енглески израз „pool shark”. Огњен и ја већ чујемо твој коментар: „Види их, сад и базен неки помињу...” Ипак, пре него што одустанеш од читања овог хаотичног, али само наизглед хаотичног увода, веруј нам на реч, сачувај стрпљење јер разјашњење стиже!
Најпре, да разјаснимо о каквом то „базену“ причамо. Енглеска реч „pool” означава врсту билијара, код нас названог „рупаш” (или билијар са рупама); разумеш већ да „рупаш“ не звучи тако кул као енглеска реч...
Иако многи сматрају, па и Огњен и ја донедавно, да су билијар и „рупаш“ једно те исто, морамо те разуверити. „Pool shark” je само једна од разних билијарских игара, али сложенији од оних које су уобичајене у нашим клубовима. Ако те овај чланак подстакне да мало истражиш, потражи на ТВ-у такмичења у овом спорту и приметићеш разлику. Све изгледа, на први поглед, исто: исти сто, штапови, два играча, кугле... АЛИ КАКВЕ КУГЛЕ? Е, у њима је трик! Уколико хоћеш да коначно разумеш о чему говорим, настави са читањем.

За почетак, издвојићемо поделу поменуте врсте билијара – и надамо се да те све ове поделе неће збунити. Елем, „рупаш” je заједничко име за: класичну петнаестицу, деветку, осмицу и руску пирамиду. Прва два назива односе се на број кугла које су на столу, поред беле, којом их играч „гађа” таком (билијарским штапом, мада није згорег да запамтиш и име „так”, помиње се у скандинавкама).
Најстарија је петнаестица, која је први пут одиграна 1910, годинама је била најпопуларнија игра, док се нису појавиле осмица и деветка. На столу се налази по 7 „обојених” и „шарених” кугла, које поједини називају још и пуне и празне. Циљ је да играч, убацујући кугле, стигне до претходно утврђеног броја поена. Притом није у обавези да погађа само кугле исте врсте. Када све кугле са стола заврше у рупама, игра поново започиње, уколико неко од играча није већ достигао потребне поене. Тај број бодова обично је у складу са бројем на кугли. Када играч промаши циљану рупу, други је на реду. Смену могу одредити и прекршаји који су различито вредновани – због неких се и бодови одузимају.

На такмичењу 1954. у Охају, Вилијам Москони је успео да постигне 526 поена одједном (каже се „из једног штапа”) и он је носилац тог рекорда. У вантакмичарским условима, рекорд је новијег датума, из јануара ове године, и држи га Шкот Џејсон Шо, са 669 освојених бодова.

Елементи петнаестице и осмице: сто прекривен вуненим платном(чојом) са 6 рупа и гуменим ивицама(мартинелама),
15 + 1 куглица

Британска осмица: кугле су жуте или црвене

Осмица је најсличнија петнаестици, што се правила тиче. Ипак, овде се кугле убацују у зависности од врсте оне кугле која се прва убаци; играч тада наставља га гађа истоврсне кугле све док му не остане само црна. Други има за циљ да гађа кугле преостале врсте, и то након што први не заврши потез – односно, не убаци куглу или начини одређени прекршај. Постоје и подврсте ове игре: „све на једну рупу” где играч убацује све кугле у један отвор, одабран првим поготком, или „преко мартинеле”, где се признају поени само у случајевима кад се кугла одбије о мартинелу пре свог уласка у рупу.

Пре него што кажемо нешто о „фаул” ситуацијама, напоменућемо да постоји разлика између британске и америчке осмице, и то у главним елементима. Амерички столови су већих димензија, са чојом у чијем саставу доминира најлон који омогућава брже кретање кугли, док су британски столови мањи и сразмерно томе и са „споријом подлогом”, претежно сачињеном од вуне. Мартинеле су на прелазу заоштрене, а рупе шире на америчком столу, док су код британског ивице заобљене и отвори мањи. Величине кугли и штапа утичу на одлике игре - брза и експлозивна биће америчка игра, док је британска спора и тактична.

А сад следи оно што у свим спортовима уноси жар и узбуђење – прекршаји:

излетање куглице са стола: кугла се враћа на почетно место или се прилепи уз ивицу мартинеле са стране где је излетела; ако је кугла бела противник може и да је премести по жељи;
бела кугла је најпре ударила у куглу друге врсте (коју играч не гађа): погођена кугла се одмах убацује у рупу и на реду је противник;
играч током свог ударца нема контакт са тлом, макар једном ногом: на реду је противник;
противник са чеоне тачке (где стоји бела кугла на почетној позицији и у ситуацијама фаулова) погађа куглу која није „преко пола стола”, односно иза средње линије: противник је на реду;
бела је двапут ударена истовремено, „push” ударац: игра противник;
бела није погодила ниједну куглу, а није се одбила трипут од мартинеле: право на игру има противник и може преместити белу куглу по жељи.

Постоје и грешке које играча могу коштати пораза у мечу. То се дешава када је погођена црна кугла, или је убачена пре времена у рупу, или је склизнула у погрешну рупу или је пак излетела са стола. Црна кугла се једино може убацити у последњу рупу (у коју је играч убацио последњу куглу из своје врсте), али ће уследити фаул уколико се деси да случајно, упоредо или непосредно за њом, у рупу упадне и бела кугла; то означило победу за противника.

За разлику од осмице, деветка се игра са свим обојеним куглама и шареном куглом са бројем 9. Игра траје све док један од играча не убаци ову куглу. За њу важе готово идентична правила као за црну куглу у осмици. Једини изузетак је што играч сме убацитикуглу број 9, гађајући куглу која је тад на реду, те њеним одбитком о „једину шарену” постићи погодак и тријумфовати. Потребно је кугле убацивати у поретку од 1 до 9, уз овај поменути изузетак, избегавајући фаулове (који следе увек када играч одступи од тог поретка). С обзиром на то да је у овој игри број кугли мањи, игра траје краће и популарнија је на такмичењима.

Карактеристичан распоред кугли за деветку

Толико за овај петак. Био је ово кратак курс о основним правилима ове игре, а уколико си нов у тим водама, или нова (јер и девојке умеју да буду страствени играчи билијара), драго нам је ако смо те колико-толико инспирисали да се окушаш у овом несвакидашњем спорту. Билијар је спорт великог стрпљења, стабилности, прецизности и снажних нерава, а ми нећемо баш да ти играмо по нервима, па историјат и даље поделе остављамо за наредно јављање.

До следећег петка, поздрав од Огњена и Марка

Извори:
1.https://en.wikipedia.org/wiki/Straight_pool
2. https://www.libertygames.co.uk/store/pool_tables/buying-advice/british-vs-american-pool/
3.https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80
4.https://www.britannica.com/topic/billiards
Фотографије позајмљене са
:1.https://www.prevident.com.br/pool-on-a-table-k.html
2.https://sportsmatik.com/sports-corner/sports-know-how/billiards
3.https://stock.adobe.com/de/search/images?k=9%20ball%20rack

0 Comments

Дупли „с хледом”, молићу!

10/7/2022

0 Comments

Уз причу о вискију отварамо нову сезону... а како другачије, мора се "наздравити" новој сезони ТоПиТа. Пиће којим Срећко Шојић задаје озбиљне муке Ћирку је наша данашња тема. „Џек” (и „Џони”), „Џим”, „Учитељ”, надимци су за неке од познатијих произвођача овог алкохола. Наравно, није нам циљ да промовишемо алкохолизам, далеко од тога, само желимо да о нечему што адолесценте привлачи проговоримо из другог угла. Није поента у напијању, а то треба да откријете и у овом тексту. Хајде да видимо од чега је све почело!

Реч виски је келтског порекла и значи пиће живота. Шкотски и ирски монаси су у XII веку, због климе која онемогућава масовни узгој винове лозе, почели да ферментишу житарице и започели производњу вискија каквог данас познајемо.

Знаш ли шта је алкохолна ферментација? Процес разградње шећера до алкохола (етанола) за време анаеробног дисања микроорганизама. Врењем (синоним за процес) добијају се алкохолна пића: вино, пиво,

У почетку се користио само у црквене (обредне) и медицинске сврхе, а од XV века постаје доступан свима. Имиграцијом келтских народа (Шкота и Ираца првенствено) преко Атлантика, виски доспева и на америчко тржиште. Оснивају се дестилерије и у Канади, Јапану, па чак и у Индији – земљи где се највише! пије виски. (Врло занимљив податак обзиром на (мало)бројност становништва.) Данас се најстарија лиценцирана дестилерија налази у Северној Ирској.
Виски се, попут пива, добија врењем житне каше јечма, кукуруза, ражи или пшенице.

Дестилерија стара преко 400 година, а и даље успешно послује
https://discovernorthernireland.com/things-to-do/old-bushmills-distillery-p672861

Те житарице се потапају у воду, два до три дана, да би проклијале. На тај начин скроб који носе зрна се модификује посредством ензима и лакше разграђује у просте моносахариде и алкохол у току врења. Таква зрна се зову једним именом слад. Затим се слад меша са водом и квасцем и наступа врење. Добијена смеша затим струји кроз котао за виски и загрева се. Коначно излази кроз цев котла као бистра течност.

Котао за дестиловање алкохола
https://brewsnspirits.in/craft-drinks-open-gates-for-pot-stills

Виски се потом точи у дрвену бурад где мора да одстоји пар година. За то време, течност добија своју карактеристичну боју, поприма специфичан укус, а алкохолна вредност јој се ублажи. Тако ово пиће постаје питко, са специфичном аромом и лепо на поглед. При флаширању се додатно разблажи и до 40% алкохола по јединици запремине. Неки вискији могу садржати арому карамеле, ваниле, воћа...
Виски се обично сервира „клот”, са ледом или уз мали додатак воде.

Обично се пије на собној температури и без додатака, јер се тако стимулише буђење свих укуса. Грешка је пити га „из цуга” јер се тако прескаче ритуал уживања у њему. Такође, може бити додатак различитим коктелима.

Постоји више врста вискија:

мешани виски (енг.blended whiskey) - добијен мешавином одстојалих вискија који се узајамно разликују по коришћеном сладу. Такви су канадски, ирски и шкотски вискији;
виски јединственог слада (енг. single malt whiskey) - произведен у једној дестилерији од једног слада, како и само име каже. Такви су шкотски, јапански, ирски виски;

Стандардна чаша за виски
https://www.wallpaperflare.com/whiskey-whisky-glass-ice-cubes-red-dark-background-wallpaper-gjmzc

ирски и шкотски (енг. Irish whiskey; Scotch whisky) - за ирски виски је специфичан поступак троструке дестилације смеше са неслађеним јечмом, а шкотски се одликује задимљеним укусом због грејања смеше на тресет, док ври у котлу. Наравно, дестилерије у обе земље имају поједине специфичности, али је ово универзални приказ. Занимљиво је и да се виски другачије „спелује“ у Шкотској;

бурбон виски (енг. Bourbon whiskey) - одликује се врло строгим критеријумима производње: дестилација се врши искључиво у Америци, смеса садржи најмање 51% кукурузне крупе, а пиће се чува у храстовом, изнутра угљенисаном, бурету;

виски из Тенесија (енг.Tennesse whiskey) -дозвољено је производити само у тој савезној држави. Прави се слично бурбону, само што пролази кроз процес филтрирања угљем - „Процес из округа Линколн”. Он даје укус загорелог дрвета. Такав је Џек Денијелс.
канадски и јапански (енг. Canadian whiskey; Japanese whisky) - Канађани су познати по мешаним вискијима у којима претежно доминира слад од ражи, а Јапанци су учили производњу од Шкота (а то се види и по истовртном изговору назива овог пића;
сирови виски (енг. Moonshine; White dog) - виски амбалажиран одмах након ферментације, без боје, разблажености и са врло јаким укусом и високим процентом алкохола. Некада је била незаконита његова производња.

Овом поделом је данашњу тему приводимо крају.

Шта нам је био циљ док смо писали овај текст? Да вам укажемо на то да није поента у пићу, већ и у знању. Младе веома привлачи да се осећају као велики, али ако у тај свет улазе срљајући, без размишљања о последицама, тешко да ће тај циљ и постићи. Уместо да вас поведу ка сигурном паду, нека „култна“ пића треба да вам пруже осећај пријатности и утисак отмености. Зато се пију у МАЛИМ количинама, у ИЗАБРАНИМ ПРИЛИКАМА и што је најважније, ТЕК У УЗРАСТУ КАДА СТЕ ДОВОЉНО ЗРЕЛИ И ОДГОВОРНИ!
Зато – са конзумацијом сачекајте док одрастете!

До следећег јављања, поздрав!
Марко и Огњен

0 Comments

Петак, дан за ТоПиТ'o!

Ајкула у мору од чоје

Дупли „с хледом”, молићу!

Аутори

Архива

Категорије