SUPER 4A BLOG!
  • Насловна
    • О нама
  • Секције разне
    • Млади предузетници
    • Визуелне уметности
    • Драмска секција >
      • Театар 4 на Инстаграму
    • Креативно писање
    • Дебатни клуб
    • Радознали биолози
  • Представљамо
  • Колумне
    • Кажи ми шта читаш и знаћу...
    • Петак, дан за ТоПиТ'о
    • Разгледница
  • IV у спорту
  • Контакт

Петак, дан за ТоПиТ'o!

Picture
Picture
Picture

И опет Тесла!

3/25/2022

0 Comments

 
Пре неколико дана, на часу изборног предмета Примењене науке, говорили смо о екологији. Развила се дискусија о томе  како бисмо могили да побољшамо квалитет животне средине и било је много занимљивих предлога, питања и одговора, али већина је као најзаступљеније загађиваче, које скоро свака породица поседује и користи, наводила аутомобиле. Један наш другар из одељења био је уверен да би чистијем ваздуху над Београдом највише допринели електрични аутомобили.  С обзиром на то да смо у претходном чланку писали о Тесли, Марко и ја смо истовремено добили исту идеју – за следећи ТоПиТ'о припремићемо чланак о аутомобилу који носи Теслино име као решењу проблема загађења животне околине! Мало смо истражили по интернету и ево шта смо пронашли:
Picture
​Глобално загревање, како тврде неки научници, предстваља један од најзбиљнијих проблема данашњице. Како и сама реч каже, овај појам односи се на цео свет и последице које оставља за собом имају енормне размера. Резултат овог процеса је поремећај равнотеже у природи, што изазива бројне опасности за планету Земљу и њене становнике. 
Отапање јужног пола, рупе у озонском омотачу, ефекат стаклене баште, примери су ове споре, али јако деструктивне појаве која може довести до природне катастрофе. Ефекат стаклене баште не само што се повћава глобалним загревањем, он га и изазива. ​
Покретачи глобалног загревања, односно највећи „офендери“ баланса на планети су гасови који се емитују у атмосферу, а потичу из фосилних горива. Притом, фосилна горива спадају у необновљиве изворе енергије, па се њиховим сталним и све изобилнијим трошењем смањују ресурси који нам у неком тренутку могу бити неопходни. У данашњем свету све више се трудимо да заменимо, колико можемо, необновљиве изворе енергије обновљивим. ​
Picture
​Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.

Read More
0 Comments

Чији је, забога, тај Никола Тесла?

3/18/2022

0 Comments

 
Picture
Ми који живимо на Балкану као да смо због нечег проклети, осуђени да се стално око нечега свађамо, отимамо, џапамо, чак и у стварима које су толико познате да је свака расправа глупа. Питам се да ли то неко намерно ради, како би нам одузимао драгоцено време које бисмо могли употребити за паметније ствари... 
А ето, ни Огњен и ја не можемо да одолимо, а да се не укључимо у једну такву „дискусију“, наравно, руководећи се искључиво историјским чињеницама.
​Недавно прочитасмо на интернету оно што једни називају истраживачким новинарством, а други медијским одроном. Сиже тог писанија гласи: „Никола Тесла признао да је Хрват.” Испод тог текста, као што се могло и очекивати, низали су се свакојаки, најчешће непристојни, свађалачки, претећи и узајамно понижавајући коментари. Права срамота, све заједно, и текст и реакција на њега.
Услед немогућности да останемо равнодушанн на такав излив креативности, одлучили смо да у овом чланку истражимо неке податке из биографије поменутог научника, те покушамо да решимо ову “
мистерију”. Тужно је што живот и дело једног  генија (који по правилу припада целом људском роду) појединци користе у дневнополитичке сврхе, скоро увек на на прљав начин и као опасно средство за распламсавање националистичких сукоба.   ​
​Никола Тесла, као што већ сви знамо,  рођен је  1856. године у Смиљану, недалко од Госпића, а преминуо 1943. у Њујорку. Био је по образовању  електротехничар и машински инжењер, а по свом значају велики мислилац, не само свога доба, већ и епоха које ће се низати још дуго после њега. Његова револуционарна научна открића омогућила су у многим областима живот какав данас познајемо. Имао је истакнуту улогу у епохи Друге индустријске револуције, нарочито захваљујући проналасцима на пољу  наизменичне струје и  могућности њеног преноса на велике удаљености. Допринео је изградњи прве хидроелектране на Нијагариним водопадима. Требало би много простора да се наброје сви његови патенти (о томе се у разним изворима, на интернету и у литератури, могу наћи детаљни подаци) од непроцењивог значаја за човечанство. Људском друштву је завештао и назив јединице за густину магнетног поља (магнетну индукцију), а ознака те јединице је Т. Николино презиме нашло се  и у називу компаније светски познатог америчког предузетника Илона Маска, (Tesla, Inc ). 
Picture
 Позајмљено:https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Nikola_Tesla_by_Sarony_c1898.jpg


Оно што нас данас занима је порекло овог генија, које не престаје да изазива сукобе у јавном дискурсу. Дакле, чији је и одакле је Никола Тесла?
Његово родно место данас се налази у саставу територије Хрватске (а када је он рођен то је био део Аустроугарске) и то као главни аргумент наводе наши суседи у својатању Николе Тесле као само њиховог научника. Уз то, његови родитељи су српског порекла, прецизније Срби који су, као и њихови преци, рођени и вековима живели на том подручју.  Теслин отац Милутин био је православни свештеник, као и његов деда по мајчиној лози. Тесла је крштен у православној цркви Св. Петра и Павла у Смиљану.
Ако све то није довољно, зашто му  не бисмо допустили да „сам“ разреши ову мистерију? Мало смо истраживали и пронашли неколико документа која се чувају у Музеју Николе Тесле, у Београду, која нам омогућавају непосредан увид у његов став. 
Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.
​

Read More
0 Comments

Питање за размишљање:​ Куд иде овај воз и да нисмо можда сели у погрешан?!

3/11/2022

0 Comments

 
Донедавно, људи су били друштвенији... Звучи чудно, зар не? Нису имали ни Фејсбук, ни Твитер, ни Тик-ток, а били друштвенији?!

Како време пролази, технологија је све напреднија. Ми мислимо да смо, по некој логици, и ми зато напреднији, а човек као да назадује. Експанзија друштвених мрежа, које су створене „да нас повезују“, довела је до кидања односа између људи. Уместо да задовоље нашу потребу за повезивањем са другима, оне су до забрињавајућих размера довеле индивидуализацију, нарцисоидност, претварање и узајамно обмањивање. Највећи број корисника друштвених мрежа обазире се само на сопствену „популарност“ на Инстаграму, Фејсбуку и сличним платформама. Они други су ту само ради поређења и ништа више. О правим животним вредностима, о истинским везама међу људима,  нигде ни речи! Тренутне околности, почевши од пандемије, довеле су до још већег јаза међу нама. Сви су се затворили у своје домове и сакривени испод маски ишчекују крај ове бизарне ситуације и време када ће поново све бити као некада. Као да се то може догодити само од себе! Изгубили смо разумевање за друге, постали смо хладнији, резервисани, сумњичави, уплашени, запоставили смо толеранцију и емпатију и скоро да смо увређени што се други односе према нама исто као и ми према другима. И уопште, сви су расположени да друге за нешто оптужују, да другима замерају не схватајући да свако од нас представља по једну мали „циглу“ у тој великој грађевини која се зове друштво. Једна цигла, сама за себе, је бескорисна, или бар недовољна, али спајањем више њих настаје кућа, простор у ком свака честица има своју сврху, у ком је топло и у ком су сви заштићени. А шта је малтер у тој грађевини? Е то нека процени свако од вас.
Ваши,
​Марко и Огњен
0 Comments

    Аутори

    Марко и Огњен из Четврте гимназије

    Архива

    December 2022
    November 2022
    October 2022
    May 2022
    April 2022
    March 2022

    Категорије

    All
    Питања за размиљање
    Разне теме и дилеме

    RSS Feed

Powered by Create your own unique website with customizable templates.
  • Насловна
    • О нама
  • Секције разне
    • Млади предузетници
    • Визуелне уметности
    • Драмска секција >
      • Театар 4 на Инстаграму
    • Креативно писање
    • Дебатни клуб
    • Радознали биолози
  • Представљамо
  • Колумне
    • Кажи ми шта читаш и знаћу...
    • Петак, дан за ТоПиТ'о
    • Разгледница
  • IV у спорту
  • Контакт