​Глобално загревање, како тврде неки научници, предстваља један од најзбиљнијих проблема данашњице. Како и сама реч каже, овај појам односи се на цео свет и последице које оставља за собом имају енормне размера. Резултат овог процеса је поремећај равнотеже у природи, што изазива бројне опасности за планету Земљу и њене становнике. 

Покретачи глобалног загревања, односно највећи „офендери“ баланса на планети су гасови који се емитују у атмосферу, а потичу из фосилних горива. Притом, фосилна горива спадају у необновљиве изворе енергије, па се њиховим сталним и све изобилнијим трошењем смањују ресурси који нам у неком тренутку могу бити неопходни. У данашњем свету све више се трудимо да заменимо, колико можемо, необновљиве изворе енергије обновљивим. ​

​Никола Тесла, као што већ сви знамо,  рођен је  1856. године у Смиљану, недалко од Госпића, а преминуо 1943. у Њујорку. Био је по образовању  електротехничар и машински инжењер, а по свом значају велики мислилац, не само свога доба, већ и епоха које ће се низати још дуго после њега. Његова револуционарна научна открића омогућила су у многим областима живот какав данас познајемо. Имао је истакнуту улогу у епохи Друге индустријске револуције, нарочито захваљујући проналасцима на пољу  наизменичне струје и  могућности њеног преноса на велике удаљености. Допринео је изградњи прве хидроелектране на Нијагариним водопадима. Требало би много простора да се наброје сви његови патенти (о томе се у разним изворима, на интернету и у литератури, могу наћи детаљни подаци) од непроцењивог значаја за човечанство. Људском друштву је завештао и назив јединице за густину магнетног поља (магнетну индукцију), а ознака те јединице је Т. Николино презиме нашло се  и у називу компаније светски познатог америчког предузетника Илона Маска, (Tesla, Inc ).