Петак, дан за ТоПиТ'o!
|
|
|
 Данас настављамо започету тему о билијару. (Ако већ ниси прочитао претходни чланак, или прочитала, зашто да не, девојке су сјајни борци на зеленој чоји такође, баците поглед на њега, да бисте боље разумели овај наставак!) Остали смо дужни за причу о настанку билијара, али и о оној другој врсти ове игре коју видимо каткад на ТВ-у и питамо се зашто су кугле такве, без броја, чудне боје, ако боја може бити чудна... Дакле, остани наш верни пратилац до краја, а ми обећавамо да ће текст бити знатно краћи од претходног. Некада давно.... у 15. веку људи су направили стону игру сличну, тада познатијем, крикету. Сточић је био од дрвета, а подлога зелене боје како би подсећала на траву. Био је то, дакле, крикет на уздигнутој подлози, како их не би болела кичма од претераног савијања, а како им кугле не би стално испадале на под, „терен” је био ограђен. Назив билијар потиче из француског језика, а приписује му се двојако порекло – или од речи за лопту (фра. la bille) или за дрвени штап (фра. le billart – стари француски, по новом le bâton). Али, како ми негујемо наш матерњи језик, ваља да напоменемо да постоји и наш домаћи, алтернативни назив – рупаш. Француски краљ Луј XI (1461-1483) имао је први сто за билијар, и био је, мора се признати, велика „фаца“ у то време, јер би му радо остали представници племства „банули на гајбу” да играју ову престижну игру. Колико је игра била популарна сведочи и Шекспир, у чијој се трагедији Антоније и Клеопатра помиње билијар. Остале познате личности које су волеле ту игру били су Моцарт, Луј XIV, Наполеон, Имануел Кант, Абрахам Линколн, Марк Твен.... а одабраном друштву придружују се и аутори овог текста.  Билијар некада Позајмљено са: https://poolhistory.com/the-spin-on-pool-innovator-francois-mingaud/ Прича о штапу „таку” је подједнако занимљива. У почетку су се кугле гурале као у крикету (а не као данас, „фикни па где заврши”), a само у посебним случајевима када би кугла завршила уз мартинелу, уследио би директни ударац по данашњем моделу. То се чинило задњим крајем штапа који се звао реп (фра. queue), с обзиром на то да је предњи био прилагођен другом типу игре. Отуда назив за штап на енглеском говорном подручју – „кју” (енг. cue). Временом је откривена и креда – кикс, која побољшава прецизност при контакту штапа са куглом. Димензије столова биле су разноврсне до средине 18. века када се игра значајно развила у облик најприближнији оном који данас познајемо. Тада је компанија „GOOD YEAR” (то су они што имају ознаку патике са крилима) открила поступак вулканизације гуме, те је дрво, за израду билијарског стола, убрзо замењено отпорнијим материјалом. Модеран назив за билијар (на енглеском – pool game) је коцкарског порекла. Тај назив се најпре односио на колективно клађење, будући да су се у то време масовно кладили на коњичке трке. У просторијама где су се пратиле трке, како би коцкари испунили своје време између праћења две трке, убачени су столови за билијар. По тим просторијама је настао тај други назив ове игре. Док пишемо овај текст, Огњен коментарише у име наших читалаца: Ех, ова двојица прво о вискију, сад о клађењу, мајко мила... Но, јасно вам је, ваљда, да не промовишемо ништа од тога. Уосталом, све у животу има своје лице и наличје, а ми рачунамо на вашу мудрост у обради информација које са вама делимо.
А сад нешто и о снукеру... Крајем 19. века британски генерал Невил Францис Фицџералд Чемберлен (јер вероватно ће ти значити и тај податак о имену идејног творца) је створио ову игру у Индији. Зашто баш ту? Разумљиво, требало је употпунити чари колонијализима разним иновацијама које би отклониле досаду и попуниле слободно време у мирнодопским периодима. Назив снукер везан је за надимке кадета Краљевске Војне Академије, истовремено и врсне играче билијара. 1927. одржано је прво озбиљније такмичење у снукеру на коме је победио Џо Дејвис (човек који титулу није „испустио из руку” наредних 15 година).
Када се упореди са класичним билијаром, приметне су разлике у димензијама: сто је шири, рупе уже, тањи штап и мање кугле, но оно што га чини издвојеном игром јесте поставка. На столу се налазе 22 кугле, од којих је 15 црвених, 6 обојених ( жута,зелена, браон, плава, розе и црна) као и главна, бела кугла. Играч најпре гађа црвену и уколико је убаци, изабере једну од преосталих обојених, која му је наредна мета. Уколико и њу убаци, гађа црвену, а обојена се враћа на своје почетно место. Када све црвене нестану са стола, гађају се преостале обојене кугле у горе наведеном поретку.  Јединствен распоред кугли за снукер Позајмљено са: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Snooker_table_drawing.svg Управо то одређује и редослед бодовања; убачена црвена доноси 1 поен, а црна 7. Максимални број бодова који играч може освојити је 147 (по 15 црвених и белих, плус све кугле у наведеном поретку). Почињени прекршаји, попут избацивања беле кугле са стола, убацивање обојене кугле која није најављена претходно, одступање од завршеног поретка и слично, доносе противничком играчу 4 или више поена. Постоје и одступања од распореда датог на слици. Уколико је простор обојене кугле заузет, она се ставља на место друге, њој најближе вредности. Ето, толико о билијару од уредничког двојца рубрике Топит'о. Нисмо се претерано дотакли правила снукера, с обзиром на то да се у пракси више игра класични рупаш. Да не бисмо понављали закључак од прошлог пута, надамо се да ти се допао приступ овој теми, а за додатне информације можеш посетити линкове испод овог текста. До следеће теме, велики поздрав! Ваши, Марко и Огњен
0 Comments
|
АуториМарко и Огњен из Четврте гимназије Архива
December 2022
Категорије |
RSS Feed
