Донедавно, људи су били друштвенији... Звучи чудно, зар не? Нису имали ни Фејсбук, ни Твитер, ни Тик-ток, а били друштвенији?!
Како време пролази, технологија је све напреднија. Ми мислимо да смо, по некој логици, и ми зато напреднији, а човек као да назадује. Експанзија друштвених мрежа, које су створене „да нас повезују“, довела је до кидања односа између људи. Уместо да задовоље нашу потребу за повезивањем са другима, оне су до забрињавајућих размера довеле индивидуализацију, нарцисоидност, претварање и узајамно обмањивање. Највећи број корисника друштвених мрежа обазире се само на сопствену „популарност“ на Инстаграму, Фејсбуку и сличним платформама. Они други су ту само ради поређења и ништа више. О правим животним вредностима, о истинским везама међу људима, нигде ни речи! Тренутне околности, почевши од пандемије, довеле су до још већег јаза међу нама. Сви су се затворили у своје домове и сакривени испод маски ишчекују крај ове бизарне ситуације и време када ће поново све бити као некада. Као да се то може догодити само од себе! Изгубили смо разумевање за друге, постали смо хладнији, резервисани, сумњичави, уплашени, запоставили смо толеранцију и емпатију и скоро да смо увређени што се други односе према нама исто као и ми према другима. И уопште, сви су расположени да друге за нешто оптужују, да другима замерају не схватајући да свако од нас представља по једну мали „циглу“ у тој великој грађевини која се зове друштво. Једна цигла, сама за себе, је бескорисна, или бар недовољна, али спајањем више њих настаје кућа, простор у ком свака честица има своју сврху, у ком је топло и у ком су сви заштићени. А шта је малтер у тој грађевини? Е то нека процени свако од вас. Ваши, Марко и Огњен
0 Comments
|
АуториМарко и Огњен из Четврте гимназије Архива
December 2022
Категорије |