Страхиња Петковић воли да пише песме. У њима најчешће поставља питања на која је тешко наћи одговор, суочава се са собом и људима и покушава да демистификује табу теме везане за онострано и за људске страхове који проистичу из сусрета са непознатим. Интересује га амбивалентност људске природе, склоност човека ка девијантном понашању, све што није прихватљиво, а ипак постоји. Међу мотивима, којима је у овој фази песничког истраживања заокупљен, доминантан је мотив коначности живота, што није уобичајено за тако младе људе, али како сам каже, то је његов начин да се без страха суочи са пролазношћу. Тренутно тако пише и зато што је фасциниран поезијом и приповедачком прозом Едгара Алана Поа, па су његове песничке творевине заправо „нешто између“ – поезија прожета приповедањем и приповедање прожето елементима лирике. Сањам
0 Comments
Your comment will be posted after it is approved.
Leave a Reply. |
АуториУченици Четврте гимназије у Београду Архива
June 2024
Категорије |