Дуњини разговори с душом

Дуња Трмчић је ученица другог разреда. Ако бисмо хтели да је представимо само једном синтагмом, могли бисмо рећи - мудра сањалица. Воли да пише песме, али то углавном задржава за себе, па нас је стајало труда да измолимо бар три, како бисмо их објавили на Супер фора блогу.
Дуњине песме су мале исповести, одрази тренутака, недоумица, стрепњи какве испуњавају узбуркане године свих њених вршњакиња, али посебну драж им даје својеврсно двогласје у којем, поред романтичне занесености шеснаестогодишњакиње, проговара и други, помало иронични и рационални тон, претварајући њене лирске исповести у духовити дијалог младе песникиње са самом собом.

Кисело грожђе
 
Живот ми нуди разно воће.
а моје срце само грожђе хоће.
 
Нисам сигурна шта је по среди.
Да ли овај ризик заиста вреди?
Свиђаш ми се али тако се плашим,
још није време грозда да се машим.
 
Љубав је као грозд на грани зрелој,
оставља мрље на кошуљи белој.

​Можда је кисело, не желим да пробам,
не смем незрело грожђе да зобам.
Мило и слатко је све што ми кажеш,
а тако се плашим, можда ме лажеш.
 
Укус тај тера сузе на очи,
а срце увис пожели да скочи.
 
Стрепим да љубав не би била слатка,
бојим се да пробам та зрна глатка.
Сачекаћу следећу јесен да дође,
љубав је кисело, кисело грожђе.

Слика је позајмљена са:https://stil.kurir.rs/lepi-zdravi/fitnes-nutricija/21306/10-zdravstvenih-blagodeti-grozda-podstice-mrsavljenje-stiti-srce-i-mozak

​Лабудово језеро или Несаница
 
Мисли не стају.
Блистају у ноћи као балерине,
лабудови  маме ме у језерске дубине,
праве пируете, личе ми на чигру...
Не, не смем да играм ту заносну игру.
 
Стотину ножица плешу ми у глави,
звук белих крила, то Одета ми се јави.
Да ли је искрен? Знаћу једног дана.
Истину још крије ноћ непроспавана.
 

​Ни слутила нисам да ће ово доћи,
мисли плешу, плешу, у бескрајној ноћи
и осмех игра по мокром образу,
балерине клизе по сјајном одразу.
 
Мелодија позната у ушима бруји,
целе ноћи језеро лабудово хуји,
а ехо одзвања у срцу мом,
док оно игра у ритму свом.
То срце ми лупа, удара о груди,
док млађана зора већ кроз прозор руди.
Лелујам над језером у потпуној самоћи –
ока нисам склопила целе ове ноћи.

Слика је позајмљена са:https://hocupozoriste.rs/vesti/premijera-labudovog-jezera-u-narodnom-pozoristu

Као крофна

 У средишту тог нежног пуфнастог теста
слатка мармелада је наслада честа.
Стог' зубе да зарије у њу свак воли.
Не бих баш знала, ал' сигурно је боли.
 
Слично тој крофни је и моје срце врело,
споља некако одважно, а изнутра нежно и меко.
И слично њој, незавршено је оно дело –
ко' да је и у њему рупу пробушио неко.
​

Један делић изнутра да буде цело му фали
и за њим посвуда трагам већ небројено дана,
тај делић врло је важан мада је сасвим мали,
а када и где ћу га наћи,  ето не знам ни сама.
 
И док га около моје очи траже
и машта о њему нежне риме слаже,
остаде црвена мармелада густа
размазана свуда око мојих уста.

Слика крофне је позајмљена са:https://wolt.com/sr/srb/belgrade/restaurant/slatkoteka/kapri-itemid-5c8b7fccc9c96a000b773cd4