|
Софија Слијепчевић  Слика позајмљена са: https://www.deviantart.com/phuuulsart/art/Faithful-Flow-87088922 Ветрењаче живе у равницама, чине их уздигнутим и поноснијим, јер ветар нема где да се сакрије... Док их покреће, ветар ствара енергију по мери човека...
Да ли су борци са ветрењачама луди занесењаци који желе свет да учине бољим или желе свет по својој мери? Да ли у мени живи ова борба? Борба у којој као Дон Кихот корачам путем своје истине, путем испреплетаним снажним жељама које ме воде и покрећу... Али куда? Баш тамо, дубоко до моје борбе, до мојих страхова од тих жеља које се несмотрено и вртоглаво смењују. Вичем, али ме не чују! Да их зауставим, не умем и не успевам. Када ме обузму и уплаше, поново схватим да сам сама, да нема малог мудрог неспретњаковића Санчо Пансе да ми помогне. Само чујем како одзвања“ не дозволи да не можеш“! Суочи се са својим жељама и немирима. Можда је ово пут до суштине или само пут по инерцији вођен жељама које ме спотичу. Схватам! Туђе очи инспиришу моје постојање… Kроз њих долази мој мир. Тек када их угледам знам да могу да напредујем... Спокој... Опет немир и борба... Поново сама пролазим кроз вртлог својих жеља, ношена снагом којој сама не могу да се одупрем. Зато маштам да направим изложбу мојих жеља и страхова, да их освестим! Да изложим дрвену пеглу, преслицу, камени млин за брашно и наравно моју ветрењачу. Знам да неће стати на тако малом простору... Зато је остављам у своје визије и идеје утемељене на племенитости непрекидног окретања. Сада схватам. Ја се не плашим својих ветрењача. Нисам борац са ветрењачама, ја сам борац за моје ветрењаче, јер су оне извор мог постојања и мојих малих-великих потреба. А ветар? Ветар је бесплатан! Он покреће моју ветрењачу заједно са мном. Док поносно стојим поред своје ветрењаче спокојна и без намере да је победим схватам да сам своја и да постајем личност.
0 Comments
Ученици Четврте гимназије у Београду, који похађају часове креативног писања, осетили су потребу да, кроз своју поезију, одају пошту страдалој деци која су, на неслућен и апсурдан начин, прерано напустила овај свет трећег маја 2023. године. Спавајте мирно Песму написала: Мина Матовић
Претвори се у свећу свете Песму написала: Теодора Јеремић
|
АуториУченици Четврте гимназије у Београду Архива
June 2024
Категорије |
RSS Feed
