Утисци са такмичења Пословни изазов Западног Балкана

​Такмичење које смо дуго очекивали, финале такмичења Пословни изазов – Пословни изазов Западног Балкана. На овом нивоу такмичења своје знање из области предузетништва младих, кретивност и сналажљивост, али и такмичарско искуство, укрстили су ученици из четири балканске државе – Србије, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Будући да се приближавао крај школске године и умножавале се обавезе које имају матуранти, велики број ученика, иначе вредних чланова предузетничке секције Четврте Гимназије, одустао је од такмичења. Ипак, било је и оних који су остали истрајни и потрудили се да у овом важном догађају заступају нашу школу. Међу њима је и моја маленкост, Соња Мудрић. 

---

Соња Мудрић, II4

Било је то сјајно искуство, без обзира на то што је, као и претходно такмичање, и овај пут одржано у виртуелном простору. Такмичење је трајало два дана, 31. маја и 1. јуна, а учесници су добили задатак да осмисле услугу или производ који ће искористити потенцијал гејминг индустрије, повезати људе, подстаћи их да конструктивно употребе своју машту, а страственим гејмерима открију и неке нове области у којима могу дати шири допринос. 

Иако је задатак изгледао лако и врло занимљиво, морам признати да није било тако лако, у изузетно јакој конкуренцији, пронаћи ефектно, оригинално и употребљиво решење. Иако су екипе на овом нивоу такмичења састављене од представника из различитих средина, сви су настојали да дају свој максимум, да раде за свој тим и потруде се да пред жиријем одбране став да је баш њихова пословна идеја најбоља. ​

Мој тим је осмислио идеју под називом Kids Gaming World. Желели смо да повежемо компаније које конструишу игрице, родитеље деце која их играју и школе, како би деца имала потпуну сигурност и безбедност на интернет платформама. Циљ саме апликације је да подстакне машту и тимски дух играча, али и да кроз кретивне садржаје подстакне децу да уче и нове ствари које ће имати сврху и неће само трошити њихово свакодневно време. ​

​Координатори Достигнућа младих, који су организовали цео овај догађај на нивоу  Западног Балкана, потрудили су се да такмичење буде на највишем нивоу, и да у што мањој мери осетимо недостатке што се све не догађа уживо. Иако смо комуницирали у виртуелном простору, чланови тима, ком сам на основу жреба припала, трудили су се да се у што већој мери зближе и упознају, да постигну дух заједништва, омогуће слободну размену идеја и приступе реализацији најбољег предлога који ће допринети успешности тима у целини. 

​То дводневно дружење са Аном Готал из Хрвастке и Адианом Кривићем из Босне и Херцеговине било је свима нама, па тако и мени, веома драгоцено искуство и почетак једног лепог познанства.  Нажалост, наш тим није освојио награду, није се пласирао на једно од три прва места, али свеједно, сви смо поносни што смо својим пређашњим доприносима заслужили да заједно представљамо своје школе и земље на оваквом једном важном такмичењу у балканском региону.  Сви заједно изразили смо жељу да ово буде последње такмичење које се одржало онлајн и радујемо се будућим сусретима са новостеченим, али и неким новим другарима из свих делова Балкана.