У здравом телу - снага духа!

Разговор са Еленом Мијатовић водила Нађа Комад (3/5)

​Савармено доба доноси нам нове технологије, савремени начин размишљања, нове начине дружења и трошења слободног времена, па тако и нове спортове које неки људи сматрају необичним. Једна од „новотарија“ те врсте је и рowerlifting.  Веома мало људи се бави оваквим спортовима, а ја имам срећу да баш у Четвртој гимназији у Београду познајем једну такву заљубљеницу у „снагаторске“ спортове. 
​Да Елена Мијатовић, ученица трећег разреда Четврте гимназије у Београду, има здрав дух, то сам препознавала и раније, али да има и толико снаге у њој, да не кажем у том здравом телу (Mens sana in corpore sano, одавно рекоше Римљани) нисам ни претпостављала. Недавно сам случајно открила да се она бави овим необичним спортом, не баш уобичајеним међу девојчицама које познајем, па сам одлучила да нешто више сазнам и о том спорту и о Елениним мотивима да изабере управо рowerlifting.

​Из перспективе некога ко се бави рowerlifting-ом, можеш ли да нам објасниш какав је то спорт?
Powerlifting је спорт снаге, а састоји се из три повезане дисциплине: дизање из чучња, потисак с клупе (bench press) и мртво дизање. Циљ у свакој дисциплини је подићи тегове што веће тежине, у три покушаја за сваку, поштујући правила и инструкције које такмичару даје судија. Најбољи и успешни покушаји из све три дисциплине се сабирају и на основу њих се такмичар рангира.
Powerlifting је најсличнији олимпијском дизању тегова, а разлика је у томе што у спорту није циљ подићи шипку са теговима изнад главе. Спорт је веома занимљив и изазован. Свиђа ми се што то није само такмичење са другима, већ пре свега, борба са самим собом. Зато се одликује правим спортским духом, фер односима међу такмичарима, нема љубоморе, сви су свесни својих могућности, а самим тим да се не може очекивати немогуће.
Како си сазнала за рowerlifting и када си њиме почела да се бавиш?
Пре него што сам почела да се бавим овим спортом одлазила сам редовно на рекреацију у оближњу теретану. Један инструктор из те теретане ме је запазио, уочио у мени потенцијал за бављење овим спортом јер сам на тренинзима у такозваном бенчу, чучњу и мртвом дизању дизала веће тежине него просечна девојка. Предложио ми је да се опробам и тако је почело. Озбиљно сам почела да тренирам почетком 2021. 

​
​Можеш ли мало да нам приближиш овај спорт? Које категорије постоје и у коју ти спадаш?
Постоје опремљена и неопремљена категорија. У опремљеној категорији се користе бандажери, мајице за бенч и слична додатна опрема, али у овој категорији се такмиче само спортисти који имају спонзоре јер је опрема веома скупа. Неопремљена категорија подразумева такмичење без икаквих помагала. Следећа подела врши се на основу тежине такмичара и креће од 43 до 84 плус килограма за жене. Последња категорија је старосна (суб-јуниори, јуниори, опен и мастер 1, 2, 3 и 4 категорија). Ја спадам у суб-јуниоре (од 14 до 18 година) и неопремљену категорију.

​Има ли још твојих вршњака који се баве овим спортом посвећено као и ти?
Има доста мојих вршњака који се баве рowerlifting-ом, али сматрам да нису посвећени колико и ја, што показују њихови резултати. У мојој тежинској категорији је углавном око седам девојака са којима се такмичим.
Колико се твоја животна рутина променила од како си почела да тренираш рowerlifting? Како усклађујеш тренинге и школске обавезе?
Од када тренирам много више водим рачуна о исхрани. Такође, тренинг ме ослобађа стреса. Веома тешко усклађујем тренинге за обавезама, зато ми је потребна добра организација. Друга смена у школи ми представља проблем због тренинга које углавном имам предвече. Покушавам оцене да добијем што раније да не бих касније имала проблема са тим. Учим када имам слободног времена, пошто овај спорт захтева доста посевећености.

​Да ли се организују такмичења у рowerlifting-у и колико си успешна у њима?
Такмичења се организују, али не често, мање од 10 годишње. Такмичари су подељени по категоријама и постоје подгрупе А и Б, које се смењују. Једно такмичење састоји се из три круга и у сваком кругу се диже по три дизања из сваке дисциплине (bench press, чучањ и мртво дизање). Између дисциплина је пауза од 20 минута. Победник се бира тако што се сабирају најбољи резултати из сваке дисциплине. Дакле, такмичар са највећим збиром је победник. 
Срећна сам што могу да кажем да сам у својој категорији међу најбољима у Србији. На Државном првенству које је одрано у Зајечару, у мају 2021. освојила сам прво место. Исте године, у септембру, на Државном првенству у дисциплини bench press, које је одржано у Књажевцу, освојила сам прво место у својој категорији, постигла најбољи резултат у свим тежинским категоријама суб-јуниора и проглашена за апсолутног победника.  На Гала купу рowerliftingа, који је одржан у октобру 2021. у Владичином Хану, такмичила сам се у све три дисциплине и освојила прво место. То такмичење ми је посебно драго јер сам постала апсолутни шампион у категорији суб-јуниора и оборила рекорде у све три дисциплине - у бенчу, чучњу и мртвом дизању. ​

​Колико теби значи овај спорт и да ли си себи поставила неки одређени циљ?
Много ми значи. Помаже ми да се концентришем на важне ствари и да процењујем своје могућности, не само у спорту, него и у животу. Мој циљ је да освојим једно од прва три места на европском или светском такмичењу. Признајем, то је врло амбициозно, али ко не уме да поставља себи високе циљеве, не може ни да их остварује. Такође, један од циљева ми је да ми тотал (максимална подигнута тежина у све три дисциплине) буде преко 500 килограма. Моји тренутни резултати су 370 килограма -140 килограма у чучњу, 150 килограма у мртвом дизању и 80 килограма у бенчу).

Које су добре, а које лоше стране рowerlifting-а?
Добра страна овог спорта је, бар у мом случају, што се њиме постиже велика физичка издржљивост, која се преноси и на менталну. Тело ми је постало отпорније, а и имунитет ми се знатно побољшао откад се њиме бавим. Лоше стране су у томе што се, уз малу непажњу, на такмичењу или тренингу можемо повредити. Због тако великих физичких напора, мени се понекад деси несвестица приликом тренинга. Ипак, то још увек није разлог да одустанем.
Уз многе такве спортове везани су и неки митови. Можеш ли ми испричати неки од њих и објаснити у чему је истина?
На пример, општеприхваћено је уверење да многи такмичари користе стероиде како би ојачали физичку издржљивост. Ја то нисам приметила, а никада их ја сама не бих користила. Можда то користе старији, можда има појединачних случајева, али није у тако масовној употреби, јер сви знају да постоје негативне последице употребе стероида. Такође, прва асоцијација на „дизаче“ је да сви имамо прекомеран вишак килограма. Истина је, међутим, да постоје бројне тежинске категорије и да за свакога постоји категорија у коју спада, па тако и људи који имају натпросечну тежину могу да се баве овим спортом. То је још једна од предности рowerlifting-а, што се у њему окупљају и младићи и девојке и мушкарци у озбиљним годинама и жене, витки и „елегантно попуњени“, свако у својој категорији.