На градском такмичењу средњошколаца у шаху, екипа Четврте гимназије освојила је четврто место. Нашу школу представљали су Слободан Јањић (2-3), Матеја Павловић (2-3), Лука Симић (1-3), Стефан Тасковић (1-3), Андреј Вујаклија (4-3).
0 Comments
-На Дванаестим Олимпијским спортским играма ученика Републике Србије, наша ученица Кристина Кулунџић такмичила се у џудоу и освојила златну медаљу. -На Републичком такмичењу средњошколаца у спортској гимнастици, ученица Четврте Гимназије у Београду, Милица Дудић Ђорђевић освојила је пpво место. Анђела Дробњак и Ања Ђорђевић, одбојкашице из Четврте гимназије у Београду, учествовале су на Светском првенству средњих школа у одбојци, као чланице гимназијског тима из Србије. Заједно са својим другарицама из других школа освојиле су треће место. На традиционалној манифестацији Веслам за своју школу, која се сваке године одржава у Савском рукавцу, учествовала је и екипа веслача из Четврте гимназије. Нису успели да се пласирају у полуфинале, али су нас достојанствено представљали и дивно се дружили са осталим такмичарима. Разговор са Еленом Мијатовић водила Нађа Комад (3/5)
Из перспективе некога ко се бави рowerlifting-ом, можеш ли да нам објасниш какав је то спорт? Powerlifting је спорт снаге, а састоји се из три повезане дисциплине: дизање из чучња, потисак с клупе (bench press) и мртво дизање. Циљ у свакој дисциплини је подићи тегове што веће тежине, у три покушаја за сваку, поштујући правила и инструкције које такмичару даје судија. Најбољи и успешни покушаји из све три дисциплине се сабирају и на основу њих се такмичар рангира. Powerlifting је најсличнији олимпијском дизању тегова, а разлика је у томе што у спорту није циљ подићи шипку са теговима изнад главе. Спорт је веома занимљив и изазован. Свиђа ми се што то није само такмичење са другима, већ пре свега, борба са самим собом. Зато се одликује правим спортским духом, фер односима међу такмичарима, нема љубоморе, сви су свесни својих могућности, а самим тим да се не може очекивати немогуће. Како си сазнала за рowerlifting и када си њиме почела да се бавиш? Пре него што сам почела да се бавим овим спортом одлазила сам редовно на рекреацију у оближњу теретану. Један инструктор из те теретане ме је запазио, уочио у мени потенцијал за бављење овим спортом јер сам на тренинзима у такозваном бенчу, чучњу и мртвом дизању дизала веће тежине него просечна девојка. Предложио ми је да се опробам и тако је почело. Озбиљно сам почела да тренирам почетком 2021.
Има ли још твојих вршњака који се баве овим спортом посвећено као и ти? Има доста мојих вршњака који се баве рowerlifting-ом, али сматрам да нису посвећени колико и ја, што показују њихови резултати. У мојој тежинској категорији је углавном око седам девојака са којима се такмичим. Колико се твоја животна рутина променила од како си почела да тренираш рowerlifting? Како усклађујеш тренинге и школске обавезе? Од када тренирам много више водим рачуна о исхрани. Такође, тренинг ме ослобађа стреса. Веома тешко усклађујем тренинге за обавезама, зато ми је потребна добра организација. Друга смена у школи ми представља проблем због тренинга које углавном имам предвече. Покушавам оцене да добијем што раније да не бих касније имала проблема са тим. Учим када имам слободног времена, пошто овај спорт захтева доста посевећености.
Колико теби значи овај спорт и да ли си себи поставила неки одређени циљ? Много ми значи. Помаже ми да се концентришем на важне ствари и да процењујем своје могућности, не само у спорту, него и у животу. Мој циљ је да освојим једно од прва три места на европском или светском такмичењу. Признајем, то је врло амбициозно, али ко не уме да поставља себи високе циљеве, не може ни да их остварује. Такође, један од циљева ми је да ми тотал (максимална подигнута тежина у све три дисциплине) буде преко 500 килограма. Моји тренутни резултати су 370 килограма -140 килограма у чучњу, 150 килограма у мртвом дизању и 80 килограма у бенчу). Које су добре, а које лоше стране рowerlifting-а?
Добра страна овог спорта је, бар у мом случају, што се њиме постиже велика физичка издржљивост, која се преноси и на менталну. Тело ми је постало отпорније, а и имунитет ми се знатно побољшао откад се њиме бавим. Лоше стране су у томе што се, уз малу непажњу, на такмичењу или тренингу можемо повредити. Због тако великих физичких напора, мени се понекад деси несвестица приликом тренинга. Ипак, то још увек није разлог да одустанем. Уз многе такве спортове везани су и неки митови. Можеш ли ми испричати неки од њих и објаснити у чему је истина? На пример, општеприхваћено је уверење да многи такмичари користе стероиде како би ојачали физичку издржљивост. Ја то нисам приметила, а никада их ја сама не бих користила. Можда то користе старији, можда има појединачних случајева, али није у тако масовној употреби, јер сви знају да постоје негативне последице употребе стероида. Такође, прва асоцијација на „дизаче“ је да сви имамо прекомеран вишак килограма. Истина је, међутим, да постоје бројне тежинске категорије и да за свакога постоји категорија у коју спада, па тако и људи који имају натпросечну тежину могу да се баве овим спортом. То је још једна од предности рowerlifting-а, што се у њему окупљају и младићи и девојке и мушкарци у озбиљним годинама и жене, витки и „елегантно попуњени“, свако у својој категорији.
Честитамо нашим победницима, Андреју Дамњановићу, Михаилу Гламочлији, Јовану Денди и Јанку Дубљанину и наставници Борки Војновић која их је припремала и водила до победе!
|
АуториУченици Четврте гимназије у Београду Архива
May 2024
Категорије |