Разгледница из Турске

Аутор путописа: Бошко Кукањац

​Када сам слетео на аеродром у Истанбулу први пут сам видео колико је велики свет изван наше Европе. Пространим, модерно дизајнираним ходницима кретале су се реке Турака, путника из Пакистана и Индије са разнобојним турбанима, и осталих путника свих националности. Путујући аутобусом по Истанбулу гледао сам град у коме живи двоструко више људи него у нашој целој држави. Након вишесатне вожње стигли смо у турску престоницу, Анкару.
​Анкара је плански изграђена да буде престоница, и градови овог типа су веома ретки у целом свету, док их у Европи практично и нема, што овај град чини посебно необичним и занимљивим. Обилазећи читав вишемилионски град нисам приметио ниједну породичну двоспратницу – све зграде билу огромне, модерне, организоване у блокове. Једини наговештај да су људи овде живели у прошлости су остаци кућа скривени око зидина Анкарске тврђаве из 7. века. У граду нема уских улица, већ само широких булевара. Једна од особина која Турке одваја од западних народа је национални понос – са многих зграда висиле су заставе дугачке по неколико спратова, а чест призор су портрети Мустафе Кемала Ататурка, који је и на свакој новчаници турске лире. Турци су веома поносни и на своје султане и паше, али не заборављају ни своју најранију историју, када су још живели са својим туркијским сродницима. Историјски музеј, иако невелики, на мене је оставио снажан утисак својом модерношћу, складом, огромним портретима и белим скулптурама. 

Аеродром у Истанбулу

​Сви од уличних продаваца до високих функционера крај себе стално имају чашу са чајем, који се сервира током дана и након оброка. Уз оброк се најчешће пије ајран, пиће на бази јогурта, у ресторану можете поручити ширу (сок од грожђа), док се на улици продају свеже цеђени сокови и салеп (млеко кувано са брашном од корена орхидеја). Никада нећете видети Турчина како пије западњачку кафу, кока-колу или спрајт. Традиционални ресторани не служе оваква пића. У тржним центрима поред западних ресторана попут Мекдоналдса постоје многи ресторани који продају турску храну. Дурум, пиде и искендер су нека од јела која се могу пронаћи, а за десерт кунефе с турским кајмаком. Турци су веома гостопримљив народ: уколико нешто треба да чекате, понудиће вас чајем, помоћи вам са стварима... Мушкарци и жене на улицама се облаче веома формално, у одела, кошуље, џемпере, односно хиџабе и дуге капуте. Човека у патикама, тренеркама и јакни, призор који се често среће на Западу, готово да нема на улицама Турске.

Ататурков музеј у Анкари

​Бурса је град на западу Турске, двоструко већи од Београда, и рана османска престоница. За разлику од модерне Анкаре, овде се може видети османска архитектура, вијугаве улице и дугачке чаршије. Својеврсни центар града представља Велика џамија из 14. века, специфична по томе што уместо једне велике има двадесет малих купола. Унутар џамије налази се шадирван, чесма за ритуално прање, под делом крова који пушта Сунчеву светлост, стварајући посебну, мирну атмосферу. 
​​Занимљив призор је Ирганди-ћуприја на реци Гокдере, један од малог броја мостова на свету на коме се налазе зграде и продавци (још један пример је фирентински Понте Векио).

Велика џамија из 14. века

Ирганди-ћуприја на реци Гокдере

 Зграде су типично османског стила, сличне некима на Балкану, са јаркожутим фасадама. Јешил џамија и Јешил Турбе, „Зелена гробница“, представљају комплекс међу чемпресима, на врху брда. Јешил Турбе је маузолеј султана Мехмеда Првог, елегантна грађевина поплочана јаркоплавим плочицама из оближњег Изника, града познатог по керамици. Мозаик унутар гробнице представља врт са ружама и зумбулима, а у центру је султанов ковчег прекривен златним арапским словима. Ово је веома миран део града, савршен за молитву и размишљање. 

Јешил Турбе

​Најживљи део града свакако су чаршије. Почетак Велике чаршије је под кровом, из мермерних излога блистају злато и драго камење, а изнад излога су заставице Турске. Остатак чаршије је под отвореним небом. Са страна су углавном радње са одећом сваке врсте, електроником, козметиком. На средини улице стоје продавци ђеврека и пита. Многе чаршије и сокаци се одвајају од главне. На једној од ових улица продају се сладолед, суво воће и разни слаткиши. Човек би могао провести читав дан лутајући овим замршеним улицама.