Остварени сан о летењу

Аутор текста: Јана Стојановић 3/4

​Похађате трећи или четврти разред престижне београдске гимазије, а Четврта гимазија у Београду то неоспорно јесте у овом тренутку, и питате се, као и многи из ваше генерације, чиме ћете се бавити у животу? Чиме би „требало“ да се бавите у животу? Шта вас уопште занима у мору већ давно познатих и исто толико нових занимања, чију природу, па ни сврху, још увек нисте у потпуности одгонетнули? И шта су, уопште „послови будућности“? Подугачка је листа питања која нас муче, а једно се посебно издваја – да ли одабрати нешто што волимо, па чекати безуспешно какав било посао (јер од нечега се мора живети) или бити „рационалан“ и одабрати професију која нас можда и неће усрећити, али ћемо барем бити „пуни као брод“? Није лако бити у нашој кожи, дефинитивно!

А да ли је некоме пало на памет да, можда неки, поред којих сваки дан пролазимо у ходнику, већ имају идеју? И већ увелико раде на томе да своју амбицију, или жељу из детињства, спроведу у дело. Погађајте – о чему сања велики број дечака и како најчешће одговарају када им старији, ваљда из навике, постављају оно стереотипно питање – а шта чеш бити кад порастеш? Пилот авиона, наравно! Ако сте мислили да се снови не остварују, преварили сте се. Једног таквог дечка, који је одмалена знао шта хоће, пронашла сам управо у нашој школи.
​Упознајте Јована Чепића, ученика трећег разреда друштевно-језичког смера, који је завршио ППЛ обуку, а сада похађа и додатни АТПЛ курс. Дакле, Јован је пилот. Иако није баш био расположен да се експонира и прича о томе „за медије“, употребила сам све своје методе убеђивања и наговорила га да за Супер фора блог, макар и у неколико реченица, исприча нешто о  својој одлуци да се бави летењем. 

​Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.

Мислила сам да је сан о летењу код већине само сан. Одакле код тебе то интересовање за пилотирање?                                                                                                
„Интересовање за авионе и летење имао сам још од детињства. Али, то није било сасвим случајно. Мој отац је пилот и вероватно је на моје опредељење највише утицао управо он. Можеш да замислиш како то изгледа у најранијем узрасту! Невероватна фасцинација. И то ме није напустило до данас. А још кад постанеш део те стварности, онда се тешко можеш одрећи тог позива. Надам се да ћу бити бар упола добар пилот као он.“
 
Да ли свако може да се бави пилотирањем и да ли је потребна нека посебна физичка спремност да би се човек тиме бавио?
„Свако може да се бави пилотирањем, али пре свега мора да прође кроз медицинске провере који се дешавају једном годишње. У кокпит авиона се не улази, ако у здравственом смислу није све „на свом месту“ јер би ризици били велики. Тачно је, полажу се тестови психофизичких способности и без положених тестова нико не може да се бави пилотирањем.“
 
Је ли било лако похађати школу за пилоте? Шта ти је било најтеже?
„У почетку је много тога тешко, али ако имаш јаку жељу успеваш све то да превазиђеш. Мени лично најтежа ствар је била да се опустим док сам у авиону. Велики је притисак, одговорност, страх да нећеш моћи да контролишеш летилицу... То је вероватно и већини других велики проблем на почетку обуке. Кад се стекне неки први осећај сигурности, то се препозна управо по „опуштености“ у авиону. Више ниси у грчу, све креће набоље и онда се доста лакше и брже напредује.“

Шта ти је омиљена ствар док летиш?
,,Сваки део пилотирања ми се допада, али као омиљену ствар бих издвојио слетање. Лепо је кад надлећеш пространство и кад посматраш пејзаже као на длану, али тај осећај кад успешно приземљиш авион је изванредан.“
 
Која је твоја дестинација из снова до које би волео да летиш?
,,Има их много. Али ако бих баш морао неку посебно да издвојим као дестинацију из снова, онда би то била Москва. По много чему ми је тај град привлачан и верујем да је подједнако фасцинатан и кад се гледа из ваздуха и када се обилазе његове знаменитости.“
 
Шта би поручио твојим вршњацима који се интересују за ову област?
„Кад нешто стварно желиш, онда то можеш и да оствариш. Наравно, треба мало упорности и не треба одустати ни од чега када наиђеш на прве препреке. Поручио бих им да раде на томе да достигну своје снове и да дају све од себе, јер без рада и труда не може се ништа постићи. Бар не оно што заиста вреди. А летење је нешто што мени много вреди.“