Млео је као навијен, а  Огњен је покушавао  да га разувеи, али безуспешно...
-Ма где си ти растао човече, шта лупаш, људи лете у свемир, сателити снимају, а ти верујеш у то... Ма бре, и пре хиљаду година су знали да је округла, а ти си сад прочитао шта је нека будала сањала... Ћути да те не чује неко, да ти се не смеју!
Разговор смо прекинули тако што смо изашли на следећој станици, али намера да ову тему детаљније истражимо је остала. Зато ћемо овај прилог посветити Земљи и ономе што је у вези са њом утврдила наука.

Позајмљено са: https://nationalgeographic.rs/priroda/zemlja/a23405/kako-bi-i-da-li-bi-ravna-zemlja-funkcionisala.html

​Сигурно сте чули, барем једном у животу, да Земља „у ствари” није округла, већ равна. Без обзира на то што смо сви у школи учили о томе колико је проблема научницима у прошлости донела ова свеопшта заблуда, а неке од њих је чак то коштало и живота, има и данас оних који не схватају како то да људи не попадају са Земље кад је тако округла.
Разумљиво је што су људи из старих цивилизација тако размишљали. Они су тек проучавали и откривали како свет функционише и то без бројних инструмената којима научници данас располажу. Ствари које човек није могао да разуме, објашњавао је онако како му је изгледало логично. Удар грома, због огромне енергије и разорности, али и зато што је његов невидљиви извор долазио с неба, тумачио је као незадовољство богова. Чак и када су мудри људи открили порекло многим „необјашњивим” појавама, теорије би биле оспораване уколико се нађу у нескладу  са политиком световних владара и осталих ауторитета, који су увек били „уздигнутији” у односу на остале људе. Обичан народ је држан у покорности и страху, а владари и духовне вође су својим поданицима манипулисали и експлоатисали их, држећи их у уверењу да тако чине богове срећним. 

​Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.

Отапање јужног пола, рупе у озонском омотачу, ефекат стаклене баште, примери су ове споре, али јако деструктивне појаве која може довести до природне катастрофе. Ефекат стаклене баште не само што се повћава глобалним загревањем, он га и изазива. ​

​Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.

А ето, ни Огњен и ја не можемо да одолимо, а да се не укључимо у једну такву „дискусију“, наравно, руководећи се искључиво историјским чињеницама.
​Недавно прочитасмо на интернету оно што једни називају истраживачким новинарством, а други медијским одроном. Сиже тог писанија гласи: „Никола Тесла признао да је Хрват.” Испод тог текста, као што се могло и очекивати, низали су се свакојаки, најчешће непристојни, свађалачки, претећи и узајамно понижавајући коментари. Права срамота, све заједно, и текст и реакција на њега.
Услед немогућности да останемо равнодушанн на такав излив креативности, одлучили смо да у овом чланку истражимо неке податке из биографије поменутог научника, те покушамо да решимо ову “мистерију”. Тужно је што живот и дело једног  генија (који по правилу припада целом људском роду) појединци користе у дневнополитичке сврхе, скоро увек на на прљав начин и као опасно средство за распламсавање националистичких сукоба.   ​

Оно што нас данас занима је порекло овог генија, које не престаје да изазива сукобе у јавном дискурсу. Дакле, чији је и одакле је Никола Тесла?
Његово родно место данас се налази у саставу територије Хрватске (а када је он рођен то је био део Аустроугарске) и то као главни аргумент наводе наши суседи у својатању Николе Тесле као само њиховог научника. Уз то, његови родитељи су српског порекла, прецизније Срби који су, као и њихови преци, рођени и вековима живели на том подручју.  Теслин отац Милутин био је православни свештеник, као и његов деда по мајчиној лози. Тесла је крштен у православној цркви Св. Петра и Павла у Смиљану.
Ако све то није довољно, зашто му  не бисмо допустили да „сам“ разреши ову мистерију? Мало смо истраживали и пронашли неколико документа која се чувају у Музеју Николе Тесле, у Београду, која нам омогућавају непосредан увид у његов став. 
Да бисте наставили са читањем, кликните на Read More.
​

Донедавно, људи су били друштвенији... Звучи чудно, зар не? Нису имали ни Фејсбук, ни Твитер, ни Тик-ток, а били друштвенији?!

Како време пролази, технологија је све напреднија. Ми мислимо да смо, по некој логици, и ми зато напреднији, а човек као да назадује. Експанзија друштвених мрежа, које су створене „да нас повезују“, довела је до кидања односа између људи. Уместо да задовоље нашу потребу за повезивањем са другима, оне су до забрињавајућих размера довеле индивидуализацију, нарцисоидност, претварање и узајамно обмањивање. Највећи број корисника друштвених мрежа обазире се само на сопствену „популарност“ на Инстаграму, Фејсбуку и сличним платформама. Они други су ту само ради поређења и ништа више. О правим животним вредностима, о истинским везама међу људима,  нигде ни речи! Тренутне околности, почевши од пандемије, довеле су до још већег јаза међу нама. Сви су се затворили у своје домове и сакривени испод маски ишчекују крај ове бизарне ситуације и време када ће поново све бити као некада. Као да се то може догодити само од себе! Изгубили смо разумевање за друге, постали смо хладнији, резервисани, сумњичави, уплашени, запоставили смо толеранцију и емпатију и скоро да смо увређени што се други односе према нама исто као и ми према другима. И уопште, сви су расположени да друге за нешто оптужују, да другима замерају не схватајући да свако од нас представља по једну мали „циглу“ у тој великој грађевини која се зове друштво. Једна цигла, сама за себе, је бескорисна, или бар недовољна, али спајањем више њих настаје кућа, простор у ком свака честица има своју сврху, у ком је топло и у ком су сви заштићени. А шта је малтер у тој грађевини? Е то нека процени свако од вас.
Ваши,
​Марко и Огњен