Монголско царство и ми

О монголским освајањима и Џинги који  мисли да је потомак моћног кана

Прелазећи преко моста на Ади пре неки дан, аутобус се зауставио наспрам хиподрома. Коњи су били на свом уобичајеном тренингу, а мој другар и ја смо их посматрали. „Мислиш ли да би могао да јашеш неког од њих без седла?“, изненада ме упита друг. „Као Монголи...“ Слегао сам раменима, напросто никад нисам размишљао о томе. Али он је наставио, очигледно инспирисан призором. „Можда бих ја могао. Имам то у крви, брате, сигурно.“ У моменту сам се сетио његове већ помињане и прилично егзотичне приче одраније. Наиме, он тврди да је потомак Џингис-кана! Притом, ваља напоменути да је бељи од Сибира у јануару. Зато га је друштво из клуба прозвало Џинга. Ипак, иако има такве чудне приче, Џинга је добронамеран и великодушан, увек спреман да те саслуша и пружи пријатељски савет. Што би се рекло готиван лик. А и занимљив је понекад са свим тим ловачко-риболовачким причама, попут ове. Као главни доказ да му је Џингис-кан некакав аскурђел, шта ли... он наводи свој агресиван стил игре (који углавном заврши избацивањем са терена због техничке грешке, нервним сломом тренера или потпуним избацивањем из игре). Једном смо га питали зна ли он уопште ко је био Џингис-кан, а он је полуувређен, ауторитативно изјавио: „Ма браћо бре, знам, па није Џинга индијанац...” И тако нас је оставио ускраћене за одговор, а ми нисмо хтели да наваљујемо и да га бламирамо. Ипак, из тих Џингиних монголских прича поникла је идеја за нови чланак на ТоПиТу.    

---

​Познато нам је да политичка карта света није одувек била као у данашње време. Мање области спајале су се у јединствене државе (уједињење Италије, Немачке, Вијетнама, Јемена...), док су се друге земље распадале на две или више суверених територија (Франачка држава, Совјетски Савез, СФРЈ, Репбулика Чехословачка...). Поједине су у прошлости биле колоније великих европских сила (САД, Бразил, Аргентина, Индонезија, Индија, Нигерија...), док се неке и даље сматрају прекоморским поседима и департманима (за Французе су то Мартиник и Француска Гвајана, за Данце Гренланд и Фарска острва).
Узроци ових промена проистичу из унутрашње политике, присуства различитих доктрина (сепаратизма, регионализма, аутономаштва), али и спољне политике, различитих врста притисака, колонијализма деколонијализма, укључујући и ратне сукобе. Земље тако настану, развијају се, постану чак и светска сила, а онда се једноставно распадну и нестану са мапе света. Много је таквих моћних царстава било у историји.
​У овом чланку говорићемо  о постанку, развоју и распаду Монголског царства. ​

Позајмљено: https://sc51orel.ru/bs/istoriya-srednih-vekov/the-emergence-and-stages-of-the-development-of-the-mongol-empire-genghis-khan-and-the-creation-of-a-single-mongolian-state.html

Ова моћна држава, под чијим ногама је у једном тренутку било пола познатог света и од чије силе и разорности су стрепели бројни народи, основано 1206. године у време владавине Џингис-кана. Овај моћни и широм света познати освајач рођен је под именом Темуџин.  Иако је био тек син поглавара једног малог монголског племена, Јесугаја, он успева да порази Ванг-кана, тада најистакнутијег вођу Монгола. Након те борбе и преузимања моћи у држави, преименовао се у Џингис-кана. Осим што је територијално проширио државу, развијао је унутрашњу организацију царства: ујединио је бројна монголска племена, утврдио порез, изменио је законе, успоставио феудализам. Кључ успеха његове армије налазио се у примени најмодернијег оружја тог доба у свету. Његова лака коњица која се кретала брзо и окретно, била је наоружана модификованим луковима и стрелама, носила кожне оклопе, а уз то, монголска војска користила је и барут. Војску је стимулисао кроз систем награђивања оданих ратника, било територијом било напредовањем у  политичкој хијерархији. Од народа и етничких група које би покорили, Монголи су усвајали борбене вештине и стратегије, прилагођавали их себи и тако континуирано усавршавали своју војску. 

Позајмљено: https://sr.m.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Thur%C3%B3czy_Tat%C3%A1rj%C3%A1r%C3%A1s.JPG 

​На врхунцу своје моћи, Монголија је била највеће царство на свету, са око 100 милиона становника. Простирала се између Корејског полуострва на истоку, Арабијског мора на југу, делова данашње Румуније, Украјине и Белорусије на западу и Бајкалског језера северу. Толика територија (по проценама између 20 и 24 милиона   Била је то највећа копнена држава у историји, а по укупној површини друга по величини, одмах после Велике Британије са свим њеним колонијалним поседима. Престоница Монголског царства био је Каракорум (што треба разликовати од планинског венца на југу Азије), а владар је носио титулу кана или кагана.
Од тренутка када је Темуџин преминуо, почиње и постепено парчање територије. Смрћу Кублај-кана 1294. године царство се поделило на 4 државе, а све су се до 1386. распале. Биле су то: Златна хорда – која је обухватала делове данашње Русије, Украјину, делове  Казахстана; Чагатајски канат – чинили су га делови Казахстана, Туркменистан, Таџикистан, Киргистан, Узбекистан и Афганистан; Илканат – сачињен од територије данашњег Ирана, Ирака, делова Афганистана и Пакистана; Област којом је управљала династија Јуен, око данашње Кине.

Анастас Јовановић: Победа краља Милутина над Татарима
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Victory_of_king_Milutin_over_Tatars.jpg

​Посебно су интересантне монголске ратне операције и освајања на тлу Европе, спровођена током инвазије од 1236. до 1242. године, с тим да су борбе биле присутне све до краја 13. века. Из серије офанзива на подручју земаља Источних и Јужних Словена, издвојили бисмо сукобе са Србијом.
У првом походу из 1282.  године Монголи су савезници византијског цара Андроника II Палеолога. То је било у првој години владавине краља Милутина. Срби су са лакоћом савладали противничку војску на југу територије, с обзиром на то да је она претрпела и велике губитке прелазећи набујали Бели Дрим. Том приликом, одрубљена глава монголског војсковође послата је краљу. Други поход је узрокован територијалним ширењем Србије према Бугарској. Након што су претрпели пораз, бугарски племићи Дрман и Куделин  одлазе да се пожале тадашњем владару Златне хорде, кану Ногају, чији су они били вазали. Свестан постепеног губљења контроле, Ногај одлучује да покрене велики напад на Србију, који је Милутин спречио. Послао је делегацију у Цариград да преговара са Монголима, након чега је закључен мир.
Када већ говоримо о краљу Милутину, да ли сте знали да је овај краљ слао свог сина, Стефана Дечанског, два пута у Цариград као таоца?  Један је био након Стефановог покушаја да свргне оца са власти, а други, историјски старији, повезан је са Монголима. Један од  услова за склапање мира са Ногајем био је да краљ пошаље сина и децу угледних српских племића као таоце у данашњи Истанбул. Овим чином обезбеђено је да се Милутин неће ширити према истоку.  

​Према историјским изворима Џингис-кан и остали владари Монголског царства остали су упамћени по својим нехуманим, вандалским поступцима, као што су масовно убијање непријатеља и уништавање т њихових градова до темеља. Наилазили су као стихија и иза њих није остајало ништа. Нису подизали ни своје грађевине, нити остављали било какав видљиви кутурни траг. Ипак, нешто је трајно остало као последица њиховог продора у Европу – остварена је трговачка веза између Европе и Далеког истока, познатија као Пут свиле.
У уводу у овај чланак поменуо сам свог другара Џингу и његову личну легенду о монголском пореклу. Истражујући о овој теми, наишао сам на неке занимљивости које отварају могућност да се та легенда бар малчице приближи истини. 

Позајмљено: https://kerchtt.ru/bs/interesnye-fakty-o-chingishane-mezhdunarodnaya-pochtovaya-sistema-mongolskaya/

Позната је изјава Џингис-кана: „Највећа радост човека јесте да порази своје непријатеље, да присвоји све што поседују (...) и да у своје наручје узме њихове жене и кћери”. Идући трагом легенде о навикама и понашању овог освајача, група научника утврдила је генетским испитивањима, да око 17 милиона мушкараца на Земљи води порекло управо од Џингис-кана! Пошто данас има око  3 милијарде и 970 милиона мушкараца на целој планети, математичким путем долазимо до закључка да су шансе 0,42 % да је неко од нас, па тако и наш Џинга,  далеки потомак Џингис-кана. Дакле, ко ће га знати, можда је наш  друг ипак говорио истину.    

До неке нове теме, поздрављају вас
Марко и Огњен