|
Четврта гимназија је школа која се воли.
У њој се освајајају знања и признања, упознају светови, утврђују вредности, стичу врлине, откривају таленти и проналазе путеви у будућност. Она је место непроцењивих сусрета са другима, али и са самим собом. Зато је супер фора бити ђак Четврте гимназије. Зато смо и овај свој кутак на интернету назвали – Super 4A blog! / Супер фора блог! |
|
|
Зашто треба да се пријавите на конкурс Истраживачке станице Петница Аутор текста: Милица Ковачевић
Истраживачка станица Петница већ деценијама важи за једно од најдинамичнијих места у Србији где млади могу да уче о стварима изван школских курикулума, развијају креативност, добијају прве научне идеје и несметано негују своју радозналост. Смештена недалеко од Ваљева, Петница окупља ученике из целе земље који желе да истражују, постављају питања, осмишљавају експерименте и уче од врхунских стручњака из различитих области. У оквиру више од двадесет различитих програма — од физике, биологије и геологије, преко психологије и археологије, до друштвено-хуманистичких наука — полазници добијају прилику да стекну практична знања која се ретко могу научити у школским клупама. Петница већ дуго важи за место где учење не значи само памћење, већ пре свега разумевање, постављање хипотеза, критичко размишљање, освајање знања кроз процес откривања и тимски рад.
Заједничко свим полазницима је да у Петницу долазе са огромном жељом да нешто открију, испитају или направе, а одлазе са много више — са новим искуствима, знањима, пријатељствима и самопоуздањем. Иако сам годинама слушала разне приче о Петници и гледала како је сви хвале, искрено — нисам баш знала шта да очекујем када сам први пут одлучила да одговорим на тај изазов. Све ми је звучало занимљиво, али и помало недостижно. То се променило оног тренутка када сам први пут стигла у станицу. Због свих оних који оклевају, који се прибојавају да нису дорасли тако озбиљном окружењу и задацима који се тамо могу очекивати, одлучила сам да поделим неколико искустава „из прве руке“ и охрабрим неке нове „питомце“ ове неизмерно вредне институције се и сами опробају. Нећемо говорити само о Петници као идеји и институцији, већ и о сасвим конкретним стварима које многима могу бити од користи — зашто смо се пријавиле за похађање неких од програма, како смо бирале свој семинар, шта смо тамо научиле, како изгледају предавања, задаци, разговори са менторима и, наравно, а биће и покоја реч о једнако драгоценим дружењима.
0 Comments
Дејство савремених медија на духовну, моралну и менталну деградацију нашег друштва Аутор: Марија Јоцић
Зато сам и одлучила да се позабавим садржајима који се нашој читалачкој и осталој публици пласирају као „информације“, као и забрињавајућим последицама које све то чиме нас засипају кроз медије има по целокупно друштво. Класични медији су данас прилично потиснути, па дигитални медији представљају доминантне облике медијског комуницирања. Некадашњу улогу новина и информативних емисија на радију и телевизији заузимају онлајн портали, али и друштвене мреже, видео платформе, стриминг сервиси, блогови и различите интерактивне апликације. Нема у томе ништа лоше, наравно, свако време доноси нешто ново, али... Иако су савремени медији неопходан део свакодневног информисања, често се дешава да се информације које нам пласирају прихватају некритички, без размишљања или озбиљније провере. Небитно да ли су штампани или дигитални, медији би требало да буду веродостојни и објективни, а последње што би смели јесте да нас доводе у заблуду и обмањују. Ипак, у пракси неретко злоупотребљавају медијски простор ширењем дезинформација и манипулацијом садржаја. То је веома забрињавајуће јер савремени медији имају јак утицај на обликовање личних и друштвених ставова, на разумевање појава у друштву, па и на целокупно расположење. Они креирају и често искривљују наш поглед на свет. Они не преносе само информације, већ одређују које теме су „важне“ и како ће се вредновати. То је нарочито уочљиво на друштвеним мрежама и дигиталним платформама. Прелиставала сам мало наслове у намери да прикупим аргументе за ове своје тврдње и многи од њих су ми изазвали снажан осећај непријатности. Са читаоцима Супер фора блога поделићу своје истраживање. Типичан пример једног сензационалистичког и што је још горе – токсичног наслова, какве често објављују изузетно утицајне и читане дигиталне платформе је овакав:
Али то је тек први пример. Погледајмо следећи:
Какав је исход оваквих наслова и садржаја? Страх и анксиозност, забринутост да је свет око нас неконтролисан и опасан, да је изгубио морални компас, а ми смо непрестано угрожени. Довољно је да завириш у телефон и да отуда искоче серије неких нових претњи као што су зиме из времена леденог доба или земљотреси који ће нас све прогутати.
Таква медијска слика ствара страх и напетост, чак и кад нема праве опасности. С друге стране, прекомерна употреба оваквих бруталних и сензационалистичких наслова и текстова може довести и до супротне реакције. Читаоци се навикавају на призоре насиља, па чак и најтежи злочини постепено губе на озбиљности и моралној тежини, а људи постају равнодушни, без емпатије и осећаја солидарности. Међутим, проблем савремених медија није ограничен само на сензационалистичке наслове и поплаве реклама. Можда је и већи проблем начин на који третирају културу и науку. Све лепе пристојне, културне и корисне вести налазе се негде унутра, сакривене у невидљивим рубрикама које ретко ко види. Ове теме се потискују из фокуса јавности, па се тако ствара утисак, нарочито код млађе популације, да оне и нису важне.
Чак и када наиђемо на вести из поља науке и културе, наслови ће звучати вашарски, сензационално, не би ли привукли што већи број посетилаца које наука и култура у суштини и не занимају. Постоје, нажалост и многи наслови и текстови који су злонамерно смишљени као облик политичке манипулације, као средсрво за изазивање мржње, било према припадницима другог народа, било према противницима структура на власти. Речник је примитиван и хушкачки, често вулгаран, а крајњи циљ је изазивање стања агресивности.
Понекад медији иду толико далеко и непромишљено, да масовно објаве и неку намерно смишљену измишљотину са друштвених мрежа. Ако вас занима понуђени пример, кликните на слику:  Шта се то догодило са новинарима и новинарством, кад су чак и вести претворили у рециклажу? Они су буквалан пример како се некажњено објављују плагијати на дневном нивоу.
Савремени медији данас имају огроман утицај на друштво, било да је он позитиван или негативан. Управо зато читаоци морају развити критички став према садржајима који им се свакодневно пласирају, а нарочито оним сензационалистичким. Управо зато што медији све чешће одустају од своје кључне мисије, одговорног и професионалног информисања, важно је да друштво не изгуби осећај за вредност и истину. Лично, сматрам да је крајње неправедно што медији, у потрази за већом зарадом и кликовима, злоупотребљавају поверење јавности пласирањем лажи, вулгарности, бизарности или намерно искривљених и непотпуних информација. Као читаоца, овакви садржаји наводе ме да престанем да обраћам пажњу на све што медији објављују, због сумње у њихов садржај и намере. Верујем да је наша дужност, нарочито нас младих, да развијемо критички однос према садржајима које читамо и не дозволимо да се истина изгуби у мору сензација. Јер ако већ медији релативизују и искривљују истину, на нама је да је чувамо и бранимо. |
АуториУченици Четврте гимназије у Београду и наставници-ментори Архива
May 2026
Категорије
All
|
RSS Feed
