|
Четврта гимназија је школа која се воли.
У њој се освајајају знања и признања, упознају светови, утврђују вредности, стичу врлине, откривају таленти и проналазе путеви у будућност. Она је место непроцењивих сусрета са другима, али и са самим собом. Зато је супер фора бити ђак Четврте гимназије. Зато смо и овај свој кутак на интернету назвали – Super 4A blog! / Супер фора блог! |
|
|
Аутор текста: Гала Глишић
Главна идеја овде није истинско одмеравање у познавању шаха, већ упознавање и зближавање наставника у прилично незавидним околностима вишемесечних протеста због забрињавајућег положаја образовних институција у држави. Привилегију да управо у њој започне турнир добила је Четврта гимназија, а први шаховски дуели одиграли су се 12. фебруара, између представника Четврте и Тринаесте београдске гимназије. Но, већ на самом почетку, догодило се нешто сасвим неочекивано, што је прилично изненадило наше госте. Професори из Тринаесте гимназије очекивали су да ће их са друге стране шаховске табле дочекати колегинице и колеге, а дочекали су их ученици, перспективни шахисти који су имали више такмичарског жара од својих професора. Капитен наше шаховске екипе, школски психолог Невенка Јовановић, представила је изненађеним колегама наш тим, који су чинили Стефан Тасковић 4/2, Слободан Јањић 3/3, Матеја Павловић 3/3, Лука Симић 2/3, Јана Јевтић 2/2 и Новак Суџуковић 3/3. Тринаесту београдску гимназију представљало је троје професора, Маја Радојевић, Јован Тодоровић и Марко Свичевић. Прихватили су изазов са осмехом и турнир је могао да почне. Свака екипа је имала своје предности, са једне стране било је искуство и завидни такмичарски резултати, а са друге младост и решеност да покажу најбоље што знају. Наравно, оно што сви најчешће очекују од такмичења је резултат, а он је, након првог кола лиге средњих школа, за Четврту гимназију био одличан. Укратко, то овако изгледа:
Прва рунда: 1. табла Страхиња Бајкић (МК; 1937) - Јован Тодоровић (ИМ; 2339) Резултат: 1/2-1/2 2. табла Марко Свичевић - Стефан Тасковић (МК; 1991) Резултат: 0-1 3. табла Слободан Јањић (I; 1728) - Маја Радојевић Резултат: 1-0 Укупно: Четврта гимназија - 2.5 – Тринаеста београдска гимназија - 0.5 Друга рунда: 1. табла Јован Тодоровић (ИМ; 2339) - Страхиња Бајкић (МК; 1937) Резултат: 0-1 2. табла Стефан Тасковић (МК; 1991) - Марко Свичевић Резултат: 1-0 3. табла Маја Радојевић - Слободан Јањић (I; 1728) Резултат: 0-1 Укупно: Тринаеста београдска гимназија - 0 – Четврта гимназија - 3. Највећи подвиг остварио је Страхиња Бајкић, победивши изразито јаког противника, интернационалног мајстора Јована Тодоровића. Наша екипа је овом приликом потврдила да на младима све остаје, па и шах, али тек их очекују нови изазови. Следи наредно коло, 18. фебруара, када иду у госте Земунској гимназији.
0 Comments
Аутор текста: Урош Трајковић  У низу спортских догађаја током обуставе наставе у Четвртој гимназији, 10. и 11. фебруара 2025. године, одржан је и турнир у стоном тенису који је окупио такмичаре из различитих одељења четвртог разреда. Мада су у блокади наставе, коју су предузели подржавајући захтеве студената, матуранти су на овај начин желели да демонстрирају своје осећање повезаности и заједништва са школом, својим друговима и наставницима. Турнир је протекао у фер и спортској атмосфери, уз много неизвесних мечева и одличних потеза. Петнаест такмичарки и такмичара укрстило је своје рекете у настојању да стигну до финала и покажу да су мајстори добре концентрације, брзих рефлекса и спортске тактике, што је у овом спорту од изузетне важности. Иако су сви играчи заслужили похвале, до финала су морала стићи само два. Били су то Стефан Стево Жигон и Матија Кикановић. У изузетно узбудљивом мечу, заслужену победу однео је Стево Жигон, резултатом 2:0 по сетовима.  Стево Жигон и Матија Кикановић
Аутор текста: Марија Митровић Матуранти Четврте гимназије у Београду организовали су 5, 6. и 7. фебруара хуманитарни турнир у одбојци, сa циљем да дају макар и мали допринос прикупљању новчаних донација за лечење мале Мије Поповић. Сви који су присуствовали турниру, било као такмичари, било као навијачка подршка, могли су уживати у једном лепом споју спортског духа, тимске игре и неоспорних талената, од којих неки можда постану и будући шампиони Србије.  На турниру је учествовало десет екипа, а састав тимова био је мешовит – ученици различитих разреда и одељења играли су заједно, јер главни циљ није био да победи једно одељење, разред, мушка или женска екипа, већ вештина, срчаност, колективни дух и добра воља учесника. Подршка публике је била посебно драгоцена. Састављени од ученика, родитеља и свих запослених у школи, навијачи су створила атмосферу за памћење. Сваки поен испратили су громогласним навијањем и подстицањем играча да дају оно најбоље што носе у себи. У финалу, снаге су одмериле екипе 3/2 и 2/1. Победила је екипа 2/1 резултатом 2:0 у сетовима, а за најуспешније и најефикасније играче проглашени су Марко Адамовић и Коста Прешовић. Пехар је, као што и треба, отишао у руке победника, али онај прави, морални тријумф припао је свима који су учествовали, улепшали и подржали овај догађај чији је главни циљ био хуманост. Николина Радовић  Младима се данас често приписује да су заокупљени собом и својим личним потребама, да не осећају бригу за друге, да нису сасвим свесни света око себе... Срећом сва ова дешавања у чијем корену је управо брига за здравље друштва у ком живе, схваћена у свим својим дословним и метафоричним значењима, демантују те уврежене стереотипе. Управо млади су покренули буђење друштва из летаргије и самодовољности и изричито траже да бринемо једни о другима. Једна од бројних хуманитарних акција које управо покрећу ученици Четврте гимназије у Београду је добровољно давање крви. Под слоганом Једна моја кап - нечији цео живот, матуранти су позвали ученике и наставнике да се придруже акцији. Данас је у Институту за трансфузију крви Србије тринаест ученика и два наставника дало крв, а особље Института приредило је тим поводом предавање о методама рада у овој установи и значају традиције добровољног давања крви у нашем друштву. За већину ученика ово је било прво овакво искуство, а како су изјавили, сигурно неће бити последње. Разговор водила Софија Слијепчевић
За почетак, Лука, реци нам коју средњу школу си похађао и какав ђак си био?
Како посматраш себе у оквиру своје генерације? Да ли сматраш да си се по нечему разликовао од својих другова и, уколико јеси, да ли си због тога био одбачен и неприхваћен од друштва и на који начин си се борио са тим?
Мора ли човек понекад, ради прихваћености у друштву, да се одрекне себе или треба да остане свој, макар и несхваћен, па чак и усамљен?
Изложен си јавности, а јавност о сваком воли да има разна мишљења. Колико те дотичу мишљења других људи и колико заправо желиш да их чујеш?
Значи бринеш?
|
АуториУченици Четврте гимназије у Београду и наставници-ментори Архива
December 2025
Категорије
All
|
RSS Feed
