|
Четврта гимназија је школа која се воли.
У њој се освајајају знања и признања, упознају светови, утврђују вредности, стичу врлине, откривају таленти и проналазе путеви у будућност. Она је место непроцењивих сусрета са другима, али и са самим собом. Зато је супер фора бити ђак Четврте гимназије. Зато смо и овај свој кутак на интернету назвали – Super 4A blog! / Супер фора блог! |
|
|
Извештавају Вера Вукмировић и Маша Родић
У намери да останемо повезани, али и да делујемо хуманитарно, покренули смо спортске турнире у оквиру којих ће се прикупљати новчана помоћ за девојчицу Мију Поповић која болује од малигног тумора костију карлице. Сви учесници спортских турнира, као и њихови навијачи и сви остали у школи донираће новац за њено лечење. Први у низу, турнир у баскету, одржан је 28. и 29. јануара. Ученици из свих одељења позвани су да пријаве свој тим, у саставу три плус један, и одзив је био одличан. Пријавило се 18 екипа које су већ првог дана, у првом кругу такмичења, одмериле своје кошаркашке вештине, брзину и прецизност. У други круг пласирало се 12 екипа разврстаних у две групе. Групу А чинила су екипе одељења 4/2, 2/1, 3/2, 4/5 и 2/4, а групу Б екипе 4/4, 1/1, 4/6, 3/4 и 2/3. Спортска сала била је све време пуна гледалаца. Своје тимове бодрили су другари из одељења, наставници, остали ученици који нису имали своје представнике, а нарочито срчани навијачи биле су одељењске старешине. Иако су се сви учесници часно борили за победу, неко је на крају ипак морао да буде најбољи. У завршној утакмици гледали смо сјајну борбу између најбољих баскеташа на турниру, екипа 3/2 и 4/6. Победио је сјајни тројац 4/6 Вукашин Џаковић, Павле Живков, Милош Дабић и заслужио трофеј и наше честитке. Фотографије: Ана Илић
0 Comments
Ауторке: Софија Слијепчевић и Милица Ковачевић
Свему томе морамо додати и чињеницу да просветни радници, а међу њима и наши професори, изражавају своје незадовољство, протестују и обустављају рад још од октобра претходне године, са циљем да неко чује и њихов глас и да у просвети направе неке позитивне промене. Због потпуне обуставе рада од 20. до 24. јануара, до које је довело незадовољство наставника начином како је власт одговорила на њихове захтеве, али и због омаловажавања, етикетирања и вређања професора кроз медије, сви заједно трпимо велики притисак и врло смо узнемирени због тога. На то што наши наставници и директорка школе не пристају да се окрену против својих бивших и садашњих ученика и што покушавају да одбране достојанство образовне установе, као и право да се закони у овој земљи примењују подједнако на свакога ко их прекрши, Министарство просвете одговорило је најавом инспекције и наредбом да се преиспита одговорност директора за целу ову ситуацију. Зато се у школи 23. и 24. јануара окупило мноштво родитеља, наших бивших ученика а садашњих студената, наших матураната и свих осталих ученика, да својим присуством пруже подршку наставницима и директорки школе. Искористиле смо ову прилику да поразговарамо са нашим ученицима, пре свега матурантима, и сазнамо као они гледају не све ово што се догађа, како разумеју догађаје у којима учествују и шта од свих ових протеста очекују. Из разумљивих разлога нећемо откривати идентитет наших саговорника јер не желимо да у овом несигурном времену било ко од њих трпи негативне последице због онога што мисли и говори. Зато ћемо наводити само питања која смо им поставиле и њихове одговоре. -Како и зашто сте се нашли у блокади? „Блокада је прво кренула од студената и ми смо на почетку ушли као њихова подршка. Сматрали смо да је то наша дужност јер и ми ћемо ускоро бити студенти. А после смо схватили колико је наша подршка важна да људи схвате колико је озбиљно све ово што нам се дешава и да свако треба да да свој допринос да би се ово друштво нормализовало. Испоставило да смо ми одмах иза студената у блокади и да и ми имамо, такође, јако велику подршку. Ту смо ради испуњења студентских захтева, а не зато што избегавамо школу, како нам неки приписују.“ „У блокади сам да бих се борила против садашњег система који саботира примену закона, скрива кривце за учињена дела и не врши своју улогу како треба.“ „Рекла бих да је блокада последица корупције која траје годинама уназад. Верујем да је ово само кулминација свих догађаја и да је ово наш начин показивања незадовољства системом који не функционише.“ „У блокади сам због корупције која је овде општепозната и посебно зато што ово у нашем друштву није нешто што се дешава од скоро. Сматрам да народ то трпи и гура под тепих, тако да мислим да је свима свега доста и да сви очекујемо неке промене.“ -Против чега сте устали? „Устао сам против саботаже, корупције и овог система који школовање не цени довољно и прикрива ствари које на крају имају катастрофалан исход.“ „Устала сам против корупције, нестручности и несавесног обављања дужности.“ „Још увек нису испунили све захтеве које су студенти изложили, а они не траже ништа друго него да институције раде свој посао онако како пише у закону и то пре него што неки кривци побегну или униште доказе о својој кривици. Зато сам устао.“ „У теорији су сви пред законом једнаки, али видимо да у пракси нису. Ја бих желела да буду и у пракси и зато подржавам студенте.“ -Који су ваши захтеви? “Наши захтеви су исти као и захтеви студената и наших наставника: -Привођење одговорних лица за урушавање надстрешнице у Новом Саду и да им се суди по закону. -Повлачење поднетих пријава против студената који су учестовали у мирним демонстрацијама и утврђивање кривичне одговорности оних који су физички напали студенте на почетку блокада. -Привођење свих који су током мирних протеста у граду и петнаестоминутних ћутања, како би се одала почаст настрадалима под надстрешницом, физички насртали на студенте. -Поправљање положаја просветних радника у овој земљи и поштовање њихове професије.” „Код нас је постало нормално да се неки познати људи или политичари или неко ко има утицај, штити од закона. Ако си син особе која је важна за власт, можеш слободно да прегазиш и убијеш девојку на пешачком прелазу и да за то добијеш „наногицу“ коју ћеш носити шеткајући се около. Такве ствари смо видели много пута, а тако је и сада. Студенти траже просту ствар, да се објави цела документација о реконструкцији железничке станице у Новом Саду, а неко је сакрио најважније документе преко којих може да се открије ко су кривци за смрт петнаест невиних људи. Е, ја нећу да живим у таквој земљи. Ако се нешто не промени и ја ћу отићи као многи други што су отишли одавде. То су моји захтеви, да закон важи за све.“ -Шта мислите да ће бити исход вашег протеста? „Промена. Ми желимо да променимо све ово о чему причамо већ месецима и не желимо да се ово икада више понови. Не желимо да се и нашој деци деси оно што се десило у Новом Саду и због тога осећамо велику одговорност и зато смо данас овде.“ „Надамо да ћемо доћи до правде. Не желим ни да помислим да нећемо.“ „И ја исто сматрам да ће се доћи до правде и истине и верујем да ће доћи до промене у целом друштву, у самој држави и да ће власти нешто научити из овога.” „Надам се испуњењу захтева. Исто тако се надам и промени у друштву и сматрам да је ово што се догађа све нас у школи, и ученике и наставнике, додатно зближило. Мислим да је то нешто што је и нама ученицима дошло у корист.“ -Како мислите да ће ови губици наставе утицати на ваше даље школовање? „Мислим да то тренутно није толико битно, да је заправо битнији виши циљ за који се боримо. Није први пут да због нечега губимо наставу и увек смо надокнађивали градиво.“ „Сматрам да ћемо сви заједно доћи до неког најбољег решења, везано за наше оцене и полагање пријемног испита. То зависи и од нас и од наставника. Мислим да су и те како важније промене које желимо да постигнемо него неколико изгубљених часова.” „Сигурно да утичу, пошто нам је ово кључна година и доста ствари које ће нам требати се обрађује на часовима, а то су неке основе сутра за живот. Стварно сматрам да у овом систему нико не може нормално да функционише и да се сви правимо луди као да се ово не дешава, тако да све ово много утиче на нас, али мислим да је ово у чему учествујем неки виши циљ који је много битнији и да је све друго надокнадиво.“ -Како разумете своју улогу у овим дешавањима? „Сматрам да је наша улога и те како битна, зато што смо ми нада будућности, бар како кажу... Ми треба да одгајамо своју децу у овој држави, а ја заиста не желим да моја деца буду одгајана у држави у којој им надстешнице падају на главу, а кривци за то се скривају зато што су повлашћени.“ „Сматрам да и те како треба да будемо виђени и да сви треба да нас чују, јер ћемо ми бити студенти кроз пар месеци и ова држава касније остаје на нама.“ „Улогу нас средњошколаца сматрам јако одговорном. Мислим да смо сви сада схватили колико је заправо важно да се ујединимо и да заједно утичемо на те промене којима се надамо, тако да мислим да је наша улога изузетно важна и да је веома битна наша подршка студентима. Стварно је срамота да им окренемо леђа, а они се боре за све нас.“ -Да ли сте због нечега забринути и да ли се плашите? „Бићемо забринути једино уколико не дође ни до какве промене и ако будемо морали да наставимо сутрадан као да се све ово није ни десило. Мислим да ће ово имати велике последице у будућности, ако не дође до промене коју очекујемо. А што се страха тиче, није то више ни страх него више нека туга зато што наш систем на овај начин спроводи своје „мере“. Они ништа не разумеју. Није нас страх да ће нама нешто неповољно се деси, јер смо сви од почетка свесни да до тога сигурно може доћи, него је више, у неку руку, жалосно што наш систем покушава да нас утиша уместо да чује колико је важно то што ми тражимо.“ „Да се плашимо не бисмо ни излазили на улице. Није нам свеједно сигурно, али опет, ми у овоме имамо један виши циљ и мислим да је све друго мање битно од онога за шта се ми боримо. Ја сам поносан што сам део овога.“ „Стално слушам како су ови протести политички и стално нас застрашују причом како ми хоћемо да рушимо државу. А ево, мене лично уопште не занима политика. И апсолутно ми је свеједно како ће да се зову они који су на власти, само ако све у земљи функционише по закону. А видимо да не функционише. Зато сам ту заједно са мојим друговима, за земљу у којој не треба да се плашимо.“ -Колико вам значи подршка наставника и великог броја ученика наше школе? „Много нам значи. Ја бих се осећала издано да није тако. Сви нам причају о достојанству, интегритету, одговорности и таквим стварима, а без подршке сада када се за то боримо, шта би то значило? Без њихове подршке ништа од овог не би било могуће.“ „Наши су професори нама прави ветар у леђа у свему, увек па и сада.” „Изузетно значи. А пре свега, нисмо само ми оштећени, већ и професори. Они имају изузетно битну улогу у нашем друштву, а то није цењено довољно, тако да мислим да ово није подршка само студентима и нама, него је подршка и њима. Зато је мени пуно срце, јер су у последњих недељу дана сви овде са нама и апсолутно смо се ујединили.“ -Да ли мислите да ће студентски и ваши захтеви бити испуњени? „До сада што сам видела, покушавали су некако површно и делимично да их испуне. У ствари, то је било само неко замајавање у нади да ћемо да одустанемо. Али сада мислим и надам се, пошто ово није више питање студената, средњошколаца и људи у образовању, него генерално целе Србије, да ће се захтеви у једном моменту на неки начин испунити. У супротном ово ће само наставити да траје, а то ће бити лоше за све нас.“ „Не знам да ли ће бити испуњени. То не зависи само од студената, а ни од нас. Али знам, ако не буду, многи ће отићи из ове земље коју сви ми волимо. Док стојимо заједно у блокадама често ми кроз главу пролазе речи једне песме рок групе из деведесетих чији су фанови моји родитељи: Ово је земља за нас, ово је земља за све наше људе, ово је кућа за сву нашу децу. Ја бих стварно хтела да буде тако и у нашој реалности. Зато хоћу да се надам да ће наши захтеви бити испуњени.“ Транспаренти наших матураната и бивших ученика |
АуториУченици Четврте гимназије у Београду и наставници-ментори Архива
December 2025
Категорије
All
|
RSS Feed
