О мјузиклу који је појела пандемија

Аутор текста: Ирина Радосављевић

Прелиставајући садржаје по свом телефону, поглед ми се зауставио на неколико видео-записа који су ми измамили уздах. У њему је било свега помало, нежности, поновљеног узбуђења, сете, озлојеђености... Сетила сам се радости, енергије, ентузијазма који ме је покретао, као и целу драмску групу Четврте гимназије која је, пре три године, сваки слободан тренутак, викенде, зимски распуст, проводила на драмским и плесним пробама, увежбавајући мјузикл „Чикаго“.
То није била тек нека обична позоришна представа, био је то читав пројекат. Осмислили смо, не само сценарио и кореографију, него и план за велику школску премијеру на којој ћемо, прикупљајући новац од улазница, обезбедити себи трошкове путовања на републичко такмичење,  које се те године одржавало у Крагујевцу. Вредно смо радили и радовали се сви заједно. 

Јован Цветковић и Нађа Радосављевић радили су адаптацију сценарија за наш мини-мјузикл, Тара Марковић се бавила кореографијом плесних деоница, а остатак наше вредне „екипе“ уигравао је све то, уживљавајући се у драмску интерпретацију ликова Велме Кели, Рокси Харт, Билија Флина, Фреда Кејслија, Маме Мортон и  бројних других ликова овог славног мјузикла. Било нас је око двадесет, завидан број ученика спремних да се, без резерве посвете заједничком пројекту верујући у сврху тога што радимо. Не могу а да не поменем имена свих нас јер смо у ту своју лепу причу из школске 2019/2020 уложили велики део себе. Осим поменутих, Јована, Нађе и Таре,  наш плесно-глумачки ансамбл су чинили Јелена Костић, Никола Миладиновић, Јована Зеленбаба, Валентина Марковић, Милица Цаковић, Тара Ливија, Ђорђе Павловић, Ивана Јеленковић, Ирина Јокановић, Марко Поповић, наше одличне продуценткиње, Ана Ђурић и Данијела Шћепановић и моја маленкост, Ирина Радосављевић, у улози Маме Мортон. Као посматрач из сенке, трудећи се да не ремети нашу стваралачку енергију и интервенишући тек понекад, кад се мора, пратила нас је наша професорка Бранијета Конџуловић. ​

Плакат за чију израду се побринула наша продуценткиња Ана Ђурић

​Били смо на дан до велике премијере и још низа планираних представа, плакат је већ био изложен и побуђивао је велико интересовање публике, карте су биле распродате и тражила се карта више... када нас је све, као гром из ведра неба, погодила вест да се све руши као кула од карата и да је сав наш труд био узалудан. Догодила нам се корона, глобално затварање, општа чамотиња и велико разочарање. У почетку смо се надали да је то нешто пролазно, да ће се брзо вратити све у нормалне токове, да ћемо ипак отићи на такмичење заказано у априлу, али реалност нас је разуверила. Прошао је април, а ми смо и даље били у кавезу, као већина наших драмских јунака које смо тумачили, прошла је година, четвртаци су отишли из школе, а ево, ускоро ћу и ја, сада већ матурант, отићи из Четврте гимназије.

Фрагменти мјузикла "Чикаго" снимљени на пробама током припрема драмске групе Четврте гимназије у Београду – Театар 4, за учешће на 24. Позоришним сусретима ученика гимназија Србије, 2020. године. 

​И зашто све ово пишем? Пишем да се не заборави, да за нама остане неки траг, да се захвалим Јовану, Тари и свим осталим „чикаговцима“ на дивној енергији коју смо поделили те јесени и зиме, када смо заједно радили нешто стварно добро, верујући да можемо да обликујемо стварност својим лепим жељама.